Znate ono, kako ide, super je taj Zapad, sve funkcioniše, sve uređeno i sređeno, čisto, fasade okrečene, ne otpadaju komadi betona koji mogu slona da ubiju, ali nema to, bre, dušu! A kod nas, koji imamo dušu, vlast išara grafitima sve fasade koje postoje i njihovim simpatizerima to uopšte ne smeta, nema veze što žive u bruklinskom getu iz sedamdesetih godina, al’ to bre, ima dušu. Srbija, bre!
Nema veze što je pola grafita nepismeno, a pola ne možeš da pročitaš uopšte nego vidiš samo škrabotinu. Sve to nema veze jer izbori se moraju dobiti po svaku cenu, pa makar urnisali svaku građevinu u Srbiji
Nema veze što je pola grafita nepismeno, a pola ne možeš da pročitaš uopšte nego vidiš samo škrabotinu. Nema veze što su išarane i privatne i javne fasade, mnoge čak i pod zaštitom te iste države. Nema veze što su doslovno vandalizovane zgrade mnogih fakulteta. Nema veze ni što će gradovi ostati tako urnisani mesecima, osim ako neko u stranci ne uveze baš mnogo sredstava za čišćenje, pa dobije tender za čišćenje fasada, a mi dobijemo novog novokomponovanog tajkuna. Sve to nema veze jer izbori se moraju dobiti po svaku cenu, pa makar da nepismenim parolama urnišemo svaku građevinu u Srbiji.
Nema dobrih istraživanja, nema ni izbora
Mada ni to nije nikakva garancija da će izbori biti dobijeni, nikakvih garancija već neko vreme nema, zato nema ni izbora, jer setićete se, sada izbore ne želi da raspiše onaj među čijim je to retkim ustavnim ovlašćenjima, a koji ih je nekada raspisivao i kad je malo lošije raspoložen ujutru kad se probudi i kad mu ih niko nije ni pominjao, a kamoli tražio.
Jedina garancija bi sada bila istraživanja i to prava, ne ona kojima se maše javno, ne bi li utešili sebe i ubeđivali narod kako je sve u redu, ali takvih istraživanja nema, te zato nema ni izbora. Baš je toliko jednostavno. Umesto toga, i posle skoro godinu dana mi i dalje imamo konstantna ubeđivanja da je nekakva obojena revolucija gotova, da je sprečeno nekako rušenje Srbije i da su nekakvi blokaderi pobeđeni.
Izbore ne želi da raspiše onaj među čijim je to retkim ustavnim ovlašćenjima, a koji ih je nekada raspisivao i kad je malo lošije raspoložen. Jer nema nikakvih garancija da će ih dobiti
I iako sve to jesu fantazmagorije jednog malog broja ljudi koji nažalost imaju pristup velikom broju medija, deluje da i dalje zapravo nisu izašli na kraj sa svojim izmaštanim neprijateljima jer ako je neprijatelj savladan, ne pričaš unedogled u svakoj prilici da je savladan, ne šaraš fasade okolo i ne puniš ponovo svojim kadrovima obor, ovaj bre, najhrabrije mesto u Evropi poznato pod imenom Ćacilend da bi okuražio sebe ili šta već. Prosto, neprijatelj je pobeđen, konstatuješ, potpišeš zapisnik i ideš dalje.
Još malo pa će kapuljaši koji šaraju okolo šta stignu početi da šaraju i koga stignu, znači ideš ulicom i gledaš svoja posla i priđe ti tip pod maskom i na tebi napiše „Studenti“, a njegov ortak na tvom prijatelju pešaku napiše „Piculići“. I vi onda ubuduće morate da idete svuda zajedno da bi parola funkcionisala, barem do izbora, jer zasebno te reči ne znače baš mnogo.
Pozovi huligane za krečenje
E sad, bilo kome sa imalo zdravog razuma i nekakvog elementarnog osećaja za kulturu i pristojnost stalo je i do higijene i da ne živi u postapokaliptičnom ambijentu kojim patroliraju maskirani batinaši koji šaraju sve što stignu, a mogu i da vas prebiju po potrebi, ali ako neko ne vodi računa o svojoj mentalnoj higijeni gledajući Informer i Pink, bilo bi iluzorno očekivati da mu smetaju prljave i išarane fasade, koje na njega vrište rečima „Ustaše“ i „Piculići“. Štaviše, ako su kojim slučajem maskirani umetnici zaobišli njegovu fasadu, bilo bi sasvim korektno da s njima kontaktira i ponudi im je na jedno brzo i efikasno urnisanje, ovaj, šaranje. Jer ima li boljeg i većeg dokaza da – Srbija pobeđuje?
