Podizanje optužnice protiv desetoro okrivljenih u slučaju pronevere novca EPS-a prilikom izgradnje železničke pruge Stig-Kostolac predstavlja višestruko iznenađenje. Ne samo što smo naviknuti da o korupcionim aferama saznajemo od istraživačkih medija i aktivnijih opozicionih političara, a da institucije ostaju jednako nezainteresovane za oba ova izvora informacija (davno je prošlo vreme kada je borba protiv korupcije bila izborna platforma SNS-a), već je otvaranje istrage slutilo da će ceo predmet biti zataškan i pre nego što stigne do suda. I zapravo, činjenica da je saopštenje o optužnici izdato u prošli četvrtak (11. jul), kada je sva pažnja i medija i javnosti bila uprta u Ustavni sud i da li će se i kako umešati u realizaciju planova Rio Tinta, ukazuje da je i samom Višem javnom tužilaštvu u Beogradu (VJT) pomalo nelagodno od takvog epiloga i da bi radije da to uradi što neprimetnije.
Posao kojim se bavi optužnica, deo je velikog projekta izgradnje novog bloka termoelektrane Kostolac B i proširenje kopa uglja Drmno za koji je krajem 2014. godine Vlada uzela kredit od 608,2 miliona američkih dolara od kineske Eksim banke. Izgradnja industrijskog koloseka dužine 21,5 kilometara koji bi povezao Drmno sa termoelektranom, pored toga što bi olakšao prevoz sirovina za redovan rad elektrane, ujedno je trebalo da se koristi za prevoz opreme i materijala potrebnih za samu izgradnju bloka B3.
Približavala sam se vrhu ledenog brega i to je ono što je smetalo. Da tu nije presečeno i da smo pratili dalje novčane tokove, najmanji problem bi bio utvrditi koje firme ili fizička lica su bila krajnja destinacija tog novca
Jasmina Paunović
Projekat pruge je izradio Saobraćajni institut CIP, njena realizacija je poverena italijanskoj firmi Italiana costruzioni koja je angažovala domaće preduzeće Bauwesen d. o. o. i predviđeno je da radovi na železnici budu završeni u julu 2018, a da se Kostolac B3 pokrene dve godine kasnije. Termoelektrana i dalje nije puštena u pogon (zvanično – samo što nije), a iako je toliko kašnjenje veoma teško opravdati, činjenica da je pruga bila završena samo na papiru sigurno nije pomogla. Naime, sredstva iz odobrenog kredita nije bilo moguće povući unapred u celosti, već je novac dobijan po završenim deonicama radova, a kako su radovi kasnili i postojala je opasnost da kineska banka ne dozvoli probijanje rokova, pribeglo se kreativnom knjigovodstvu. Bauvezen je, kao jedini izvođač, lažirao dokumentaciju o obavljenim radovima, CIP koji je bio zadužen za stručni nadzor je potvrđivao da su imaginarni radovi zaista odrađeni, EPS je overenu papirologiju slao banci i na osnovu toga povlačio novac koji je gotovo u celosti prosleđivan Bauvezenu, dok je Italiana construzioni uzimala samo proviziju. A onda se ispostavilo da poenta uopšte nije bila u završavanju posla relaksiranijim tempom, pošto kada je legla i poslednja rata kredita, Bauvezen je momentalno povukao svu mehanizaciju sa terena. Naknadno, EPS je utvrdio da deo „završene“ pruge ne postoji, aktivirao bankarsku garanciju Italiana costruzioni od 3,5 miliona evra i sve prijavio tužilaštvu. Po svemu sudeći značajan deo, ako uzmemo u obzir da je šteta procenjena na 7,5 miliona dolara, a da je ukupna vrednost posla bila 14 miliona.
Hapšenja i razrešenja
I bilo je potrebno da prođe samo dan od kada je policija u februaru 2023. uhapsila prvih šestoro osumnjičenih po nalogu tužiteljke Bojane Savović, pre njenog uklanjanja sa predmeta i, za svaki slučaj, premeštanja iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u odeljenje za opšti kriminal, a da nije imala priliku da uhapšene sasluša. Prema zvaničnom obrazloženju, tužiteljka je „odugovlačila predistražni postupak“, pa je valjda svojim neradom zaslužila da joj se ispuni ranije iskazana želja da bude premeštena u drugo odeljenje. Jedino što je Savović za tu svoju želju prvi put saznala iz saopštenja VJT, a „zadesilo se“ i da je istovremeno premeštena i tužiteljka Jasmina Paunović koja je vodila zaseban predmet o pranju novca iz EPS-a koji je Bauvezen proneverio.
Mada se postavlja pitanje kako nazvati – a da nije odugovlačenje – dalji postupak u kome je do podizanja optužnice bilo potrebno 11 meseci od kada su pušteni svi osumnjičeni iz pritvora uz obrazloženje da su svi svedoci ispitani, a naknadno nije dodato nijedno novo ime?
„Bez obzira na to što je ta istraga dugo trajala, opet je sve nekako zgusnuto na brzinu. Po nalogu tužioca koji je preuzeo predmet, od Gradskog zavoda za veštačenje je traženo građevinsko i ekonomsko veštačenje koje je rađeno godinu dana i u jednom trenutku presečeno iz meni nepoznatih razloga. Ne znam da li je veštak imao određene prepreke ili je našao još neke nedozvoljene radnje i došao do još većeg broja krivičnih dela pa nije smeo to da ispolji kroz nalaz ili mu je rečeno da nema više prava da radi. U svakom slučaju, vraćen je vrlo polovičan i štur nalaz, a na bazi njega je i podignuta optužnica. A meni je dodatno simptomatično to što VJT predlaže da se predmet ustupi Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) jer protivpravna imovinska korist premašuje 200 miliona dinara. To bi tako trebalo po zakonu o nadležnosti državnih organa, ali ako je TOK radio predistragu u tom predmetu dve godine i nije našao da postoje elementi organizovanosti već je predmet sa svim nalazima i prikupljenim dokazima dostavio na nadležnost Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, zašto onda sad ovo predlažu?“, kaže Jasmina Paunović. I ističe da nije jasno da li su njen predmet spojili sa predmetom tužiteljke Savović pre podizanja optužnice, pošto dok su se neka imena pojavljivala u obe istrage, postoje i druga lica uključena u pranje novca koja nije imala priliku da pritvori dok je vodila predmet a koja se nisu našla u podignutoj optužnici.
I tako dolazimo do paradoksa – sa jedne strane je postupak zbrzan, ali sa druge će se nadalje bespotrebno odugovlačiti, ukoliko Viši sud prihvati da se nadležnost prenese na TOK. Pošto u tom slučaju tužilaštvo za organizovani kriminal ne bi imalo mogućnost da istragu odvede dalje od već sprovedene, ali bi upućivanje u tuđi predmet koji treba da zastupa svakako iziskivalo vremena.
Čekanje na novog tužioca
„S obzirom da to nije više pritvorski predmet, to znači da nije ni hitan. A kad nije hitan, a radi se o deset lica, onda zamislite koliko će im trebati vremena. Nikakvim rokom nisu ograničeni. Ipak, opasnost od zastarevanja slučaja ne postoji, pošto bi za to trebalo da prođe 20 godina. Po meni je od starta trebalo da ga vodi TOK, jer ako ovde nema organizovanosti – ne znam gde je ima. Recimo, tadašnji direktor Italiana construzioni Bojan Starec je sa milijardu dinara garantovao da će Bauvezen vratiti kredit od 500 miliona Alta banci. Koji je interes ove italijanske firme da daje garanciju Bauvezenu? To nije njegova ćerka firma, nego podizvođač radova. Pritom znate da Bauvezen ne plaća porez, da je pred stečajem, da ne ispunjava svoje obaveze… A tadašnji direktor Bauvezena, Nemanja Trifunović je bio i član Upravnog odbora Alta banke – tako da je sve to uvezano“, ističe Paunović.
Pomenute odlike Bauvezena nisu nikada smetale ni državi, pošto je poznato da je – bilo samostalno, bilo kao član konzorcijuma – bio angažovan u čak 49 javnih nabavki u vreme kada se nalazio na crnoj listi Ministarstva građevinarstva, ukupne vrednosti 6,76 milijardi dinara.
Bauvezen je, kao jedini izvođač, lažirao dokumentaciju o obavljenim radovima, CIP koji je bio zadužen za stručni nadzor je potvrđivao da su imaginarni radovi zaista odrađeni, EPS je overenu papirologiju slao banci i na osnovu toga povlačio novac koji je gotovo u celosti prosleđivan Bauvezenu, dok je Italiana construzioni uzimala samo proviziju
Ipak, sem u slučaju da je i dalje u toku odvojena istraga koja bi po pokretanju optužbe mogla da bude objedinjena sa ovom (kao što je upravo urađeno u slučaju spajanja postupaka „Jovanjica 1“ i „Jovanjica 2“) sumnja koju je advokat Ivan Ninić izrazio u martu, da tužilaštvo neće imati hrabrosti da istraži gde je izvučeni novac završio na kraju – dobija na težini.
„Neće se to nikada ni istražiti, uradili su maksimalno koliko su smeli i zato sada hoće da dalje radi TOK. Kada sam donela privremenu meru vezanu za Alta banku, došli su mi njeni predstavnici da bi me ubedili da je povučem uz obrazloženje da su to ‘njihovi odnosi’, da oni imaju međusobna potraživanja, da se vode parnični postupci u Privrednom sudu i u sudu u Požarevcu… I sve to je meni kao tužiocu izazivalo sumnju. Ja sam im otvoreno rekla: vi imate zakonske mogućnosti da realizujete sve ono što vam se nađe na stolu, imate potpise, ugovore, validnu dokumentaciju i možete slobodno da radite. Ali sam ih upozorila da je u toku predistraga, da se skupljalju dokazi, i da ne znam koliko je uputno da to rade u toku istrage. Shvatili su i povukli su se. Međutim dirajući i njih i sve drugo, približavala sam se vrhu ledenog brega i to je ono što je smetalo. Da tu nije presečeno i da smo pratili dalje novčane tokove, najmanji problem bi bio utvrditi koje firme ili fizička lica su bila krajnja destinacija tog novca“, kaže Paunović.
S obzirom da to nije više pritvorski predmet, to znači da nije ni hitan. A kad nije hitan, a radi se o deset lica, onda zamislite koliko će im trebati vremena. Nikakvim rokom nisu ograničeni
Jasmina Paunović
Umesto da se otišlo dalje, kako postupak odmiče „osipaju“ se i već utvrđena poreska krivična dela. Pa je tako tužiteljka Paunović tokom istrage imala pred sobom izveštaje poreske policije u kojima su se pominjale cifre od 90 i 50 miliona dinara utajenog poreza, prilikom hapšenja u februaru prošle godine je MUP saopštio sumnju da je prouzrokovana poreska šteta od 76,4 miliona, da bi u sada podignutoj optužnici to spalo na poresku utaju Bauvezena u iznosu od 32,7 miliona i dodatnih 26 miliona neosnovanog poreskog kredita.
Na šta se toliko čekalo?
Što se tiče štete pričinjene EPS-u i ona je umanjena, ali za komičnih 30 dolara i 29 centi u odnosu na prvobitni nalaz Gradskog zavoda za veštačenje na koji se VJT pozvao prošlog februara, a prema kome je iznos štete 7.458.050 dolara. Ali dok je tužilaštvo početkom prošlog meseca za Insajder izjavilo da se čeka okončanje „složenog, kombinovanog ekonomsko-finansijsko-građevinsko-tehničkog veštačenja, koje je naloženo još 9. juna 2023“, a zbog čijeg je kašnjenja (rok je bio kraj februara) Viši sud u Beogradu kaznio Zavod sa 500.000 dinara i njegovog direktora sa 150.000 dinara, nije izvesno da ga jeste dočekalo. Ne samo da za minimalnu korekciju iznosa štete tužilaštvo nije priložilo objašnjenje ni izvor, već je prema navodima Blica i Kurira, angažovan potpuno drugi veštak koji je utvrdio cifru iz optužnice.
„Vi imate veštačenje koje Zavod radi godinu dana i ne završi, onda ga kaznite i onda dođe neko ko to sredi za 15 dana. Pa ne može tako. Da bi to drugo veštačenje bilo validno, moralo bi da se sve radi iz početka. Koji je to veštak koji će da stavi svoj potpis i kaže: moj prethodnik Miroslav Tadić je sve savršeno uradio, samo ću malo da ga dopunim? I šta je taj novi veštak rekao novo a da nismo znali još prilikom istrage – a to je upravo tih 7,5 miliona. To je toliko skaradno i neprofesionalno da me prosto plaši“, zaključuje Jasmina Paunović.
Ali nekako ipak u duhu profesionalizma koji je u Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije uveo glavni javni tužilac Nenad Stefanović. Mandat je počeo rečima „moj prioritetni zadatak će biti da se pozabavim odeljenjem za korupciju“, što su kolege tada mislile da se odnosi na poboljšanje uslova, kapaciteta – što kadrovskih, što sredstava za rad. Ali pošto je „bavljenje“ počelo odstranjivanjem iskusnih tužiteljki iz odeljenja, a kulminiralo postavljanjem za rukovodioca odeljenja nekoga ko je prethodno proveo samo šest meseci kao javni tužilac u Drugom osnovnom tužilaštvu, ne izgleda da je cilj bio da se tužilaštvo ozbiljno bori protiv korupcije.
