Prema proceni Arhiva javnih skupova, na subotnjem protestu ispred Informera okupilo se oko 9.500 ljudi. Ovo je za dve hiljade više od ukupnog broja stanovnika Odžaka, gde je uveče, istog dana, organizovan protetsni skup pod geslom „Odžaci se ne boje“. Pretpostavlja se da je ovom prilikom ispred Sportsko-poslovnog centra „Odžaci“ bilo oko petsto ljudi koji su potom zajedno prošetali gradom. Nisu na sebi nosili bele skafandere, zaštitne maske, i u rukama sredstva za dezinfekciju, ali je, kao i u beogradskom Bulevaru Peke Dapčevića, tamošnje okupljanje označilo pobunu protiv zluradog obeležavanja pojedinaca i zajednica, stalnih napada, protiv laži, ujedno protiv opasne zloupotrebe medijskog prostora.
Izveštavanje o tragičnom događaju u Odžacima nedelju dana ranije je pokazalo kako u praksi izgleda otvoreno laganje u medijima. Tada je jedan čovek teško ranjen u pucnjavi u kafiću u centru grada. Bez ikakvih dokaza, kasnije će se ispostaviti i bez ikakvog osnova, prorežimski mediji su objavili da je Odžačanin Miša Miletić, lokalni vođa studentskih protesta, pištoljem ranio čoveka koji je branio zgradu opštine. Kao što je sada već poznato, pucnjava se nije desila ispred opštine, a gospodin Miletić je sedamdesetosmogodišnjak, taksista, penzionisani policajac, koji nema nikakve veze sa ovim događajem. A kažu – nije ni student.
Kad laž ujedini
Jedna brzo otkrivena laž, nimalo naivna s obzirom na to da su tabloidi objavljivali da je vođa studenata pucao u sugrađanina i da se na televiziji Informer govorilo o „prolivanju srpske krvi“, a da su na Pinku puštali video u kome izvesni Branko Babić optužuje studente kako su započeli rat i „prešli na pištolje“, evidentno je pobudila meštane ovog bačkog mesta da se okupe u, do sada, najvećem broju.
„Poznajem mnogo ljudi koji su bili na blokadama u Novom Sadu, pa i u Beogradu, a nisu izlazili kada smo se ovde organizovali. Plaše se, tako da je ovde pet stotina ujedinjenih građana značajan broj. Pre nedelju dana bilo nas je ako i stotinak. Mislim da nam je dozlogrdilo da se naš kraj pominje samo kad se dogodi neko nasilje“, govori mladić iz jednog od osam sela koja pripadaju odžačkoj opštini.
I zaista, danas ćemo samo u bedekerima naići na podatke da su Odžaci vekovima bili poznati kao evropski centar proizvodnje industrijske konoplje, da su s ovim u Bačkoj počeli još Turci, mahom zarad uživanja, ali da su zato u 18. i 19. veku Nemci pokrenuli ozbiljnu proizvodnju, isključivo zbog njenih koristi u industriji koja je uspešno poslovala i u SFRJ.
Pucnjava se nije desila ispred odžačke opštine, a optuženi gospodin Miletić je sedamdesetosmogodišnji taksista, penzionisani policajac, i nema nikakve veze sa ovim događajem. A kažu – nije ni student
Za građane Odžaka transparent ,,Ne bojim se’’ trenutno je daleko više od jednostavnog izraza hrabrosti. Mnogo je lakše pridružiti se stotinama hiljada u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Beogradu, koračati u dugoj koloni nepoznatih istomišljenika, nego protestovati u manjoj sredini gde se svi poznaju. Svesni ove činjenice, organizatori protesta su nekoliko dana ranije pozvali medije i sve stanovnike Srbije, koji su u mogućnosti, da dođu i pruže im podršku.
„A ima toliko razloga ovde da se ljudi pobune. Imam četrdeset godina, nikada nismo imali čistu pijaću vodu, koristimo je za kupanje, a vodu za piće kupujemo. Znam da to nije slučaj samo kod nas u selu, ali sam isto tako siguran da bi, da je neko želeo da se bavi ovakvim problemima, za četiri decenije to bilo rešeno. Poslednjih godina, ne znam da vam kažem koliko dugo, mi ne biramo predstavnike mesnih zajednica, nego o tome odlučuje opština. Šta reći, u Odžacima je SPS pobedio čak i 2000. godine. Je l’ možete da verujete“, u hodu, in media res, govori stanovnik sela Deronja.
A s razglasa – pesme Jelene Karleuše
Neobično upadljivu zgradu, u kojoj je smešten opštinski odbor SPS, ugledali smo u samom centru gradskog naselja. Na crvenoj fasadi, uz krupni logo stranke, po sredini stoji veliki crni stensil Slobodana Miloševića.
Šetnja je u subotu protekla mirno, uz primetan broj policajaca. Na prozorima i balkonima pojavljivale su se komšije. Većina je pozdravljala na uzvik: „Pumpaj!“ Neki su samo gledali. Međutim, šetači su odustali od prethodno najavljene rute, jer su se ispred zgrade opštine okupili oni koji su se protivili ovom skupu. Među njima izvesno je bilo i aktivista SNS-a.
I nije to bio jedini primer prećutane podeljenosti. Pre šetnje, dok se okupljenima obraćao aktivista i bivši član GO DS, toksikolog Aleksandar Dikić, s razglasa postavljenog na SP „Odžaci“ puštane su pesme Jelene Karleuše.
Sledećeg dana, ni protest ispred Informera, niti onaj u Odžacima, nije bio glavna vest u medijima, jer je u nedelju pre podne, na protestu u Nišu, dekanka Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović ubodena nožem.
Večernje novosti o ovome su pisale: „Napala je psihički obolela baka: Žena Baneta ,banane’, dekanka iz Niša, nema teške povrede.“ I Informer se potrudio da odbrani drugu poziciju na listi tabloida koji najčešće krše novinarski kodeks (prema analizi Saveta za štampu iz januara 2025, čak 1.314 puta za šest meseci), pa su informaciju o napadu preneli – citiranjem predsednika Republike. „A ona je rekla da sam ja kriv za napad na nju, zato što mene ni majka ne može da voli, citiram“, rekao je Vučić.
Dekanka Jovanović je 1. marta u intervjuu za Radar govorila da je tabloidno huškanje na nju počelo nakon što je među prvim čelnicima visokoškolskih ustanova podržala studente u blokadi.
„Od tog trenutka Alo, Informer, Večernje novosti počeli su da me optužuju za nezamislive stvari Verovala sam da je bezazleno. Ali, kada sam videla ženu koja je nasrtala na studente, a onda krenula na mene, prepoznala sam neverovatnu koncentraciju mržnje i onaj razlučen mozak koji je zgnječen Informerom. Ta žena se unela u mene. Rekla je: ti si kriva za sve, ubićemo te! Nije rekla: ubiću te – nego ubićemo te! Takvi incidenti se dešavaju i u drugim gradovima. Manipuliše se ljudima koji su u mentalno krajnje problematičnom stanju. Huškaju ih preko medija u kojima je on urednik besramnim ljudima koji se predstavljaju kao novinari, a sve je to neka vrsta partijskog zadatka“, izjavila je tada Jovanović, mesec dana pre nego što će je druga žena, koja tvrdi da ima lekarsko uverenje da je psihički bolesna, stvarno napasti nožem.
