Dobro poznata matrica po kojoj režim u borbi protiv pobunjenog društva stvara dvojnike svojih „neprijatelja“ kreirajući po sopstvenom ukusu organizacije studenata, poljoprivrednika, ratnih veterana, još jednom je potvrđena krajem novembra na mitingu SNS u Mionici. Tamo su iza bine na kojoj je govorio Aleksandar Vučić bili postrojeni veterani ozloglašenih Crvenih beretki sa Žikom Ivanovićem Crnogorcem na čelu. Tako je, posle njihovog pojavljivanja u paramilitarnom kampu u Pionirskom parku, odlukom da baš ovu organizaciju ugosti na svom stranačkom skupu i to baš u Mionici, režim potvrdio da su pripadnici upravo te jedinice, čiji su komandant i pripadnici osuđeni za ubistvo predsednika i premijera Republike Srbije, njihov pravi izbor. Potvrdili su da i dalje, kao i olovnih devedesetih, dosledno stoje pod zastavom profesionalnih ubica budućnosti.
Žiku Ivanovića, nekadašnjeg pripadnika Jedinice za specijalne operacije, šira javnost imala je prilike da upozna pred velike martovske demonstracije kada je sa grupom uniformisanih ljudi demonstrirao lojalnost režimu u Pionirskom parku, udarajući prolaznike štapom. Nekoliko decenija ranije svoju lojalnost režimu SPS demonstrirao je prilikom proslave dana JSO u Kuli, kao jedan od istaknutih članova jedinice rukujući se i upoznajući sa počasnim gostom – Slobodanom Miloševićem.
Pre okupljanja u Mionici, početkom oktobra, u bivšem sportskom centru Kovilovo Ivanović je organizovao skup na kome je upriličen bizaran pozdrav ratnoj zastavi Jedinice za specijalne operacije. Na kratkom video-zapisu, načinjenom telefonom, vidi se stroj ljudi sa crvenim beretkama na glavi obučen u jednoobrazne vojne jakne sa amblemom Udruženja veterana Crvenih beretki. Zatim devojka na konju unosi zastavu koju potom predaje u ruke jednog od ljudi u uniformi veterana Crvenih beretki.
Akronim (JZO-JSO) i modus operandi ozloglašene Jedinice za obezbeđenje, na čijem je čelu i dalje Marko Kričak, takođe predstavljaju omaž Crvenim beretkama
Podsetimo nekadašnji sportski kompleks Kovilovo sada je u vlasništvu biznismena bliskog SNS, Aleksandra Rakija Radovanca, koji je SC Kovilovo kupio iz stečaja po duplo nižoj ceni od procenjene, da bi ga potom pretvorio u luksuzni rizort. U jednom od prošlih brojeva Radar je pisao kako je na Kopaoniku, na gradilištu firme Kopaonik konstrakšn takođe u vlasništvu porodice Radovanac, došlo do eksplozije zbog nelegalnog razbijanja stena dinamitom, kojom prilikom srećom nije bilo ljudskih žrtava. Rizort Kovilovo danas u svom sastavu ima i Konjički centar, ali i organizuje takmičenja u preponskom jahanju, tako da to možda objašnjava detalj sa devojkom na konju koja unosi zastavu. Prisustvo vozila sa vojnim tablicama, koja se takođe vide na snimku istog događaja, malo je pak teže objasniti.
Kako god, Ivanović je jedan od dva zakonska zastupnika Udruženja veterana Crvene beretke, učesnika rata i prijatelja, registrovanog na adresi Ladno brdo 26b na Zvezdari. Ovo udruženje je inače otvaralo dva namenska računa za isplatu novčane pomoći države tokom kovid pandemije. Drugi zastupnik Udruženja je Tatjana Benak, koja je nekadašnji direktor firme Line Power DOO, mikropreduzeća za nespecijalizovanu trgovinu na veliko, koje je u blokadi 2.482 dana, sa poreskim dugom od neverovatnih 2.275.799.308 dinara. Danas je vlasnik ove firme, koja je neznano kojom finansijskom operacijom uspela da nakarika skoro 20 miliona evra duga državi, Željko Benak, dugogodišnji prijatelj Žike Ivanovića, koji se redovno pojavljuje na skupovima Udruženja u uniformi i sa beretkom na glavi. Izvori Radara ukazuju da prijateljstvo Ivanovića i Benaka datira još iz 90-ih, da potonji nije bio član Jedinice za specijalne operacije, već da se uglavnom bavio specifičnom trgovinom i to uglavnom naftom. Tatjana Benak bila je kandidat na listi SNS za izbore u Beogradu 2023. godine.
Željko Benak vlasnik je ukupno pet firmi u blokadi, od kojih je jedna u stečaju. Tri su registrovane na istoj adresi u Bulevaru Mihajla Pupina. Pored gore pomenutog rekordera u poreskom dugovanju Line Power, na istoj adresi je registrovana i Benakova firma Prodexim d. o. o. koja duguje za porez „svega“ 1.070.718.258 dinara. Zatim tu je Power Concept koji državi duguje 239.169.926 dinara. Firma Jakovljević d. o. o. za trgovinu na veliko energentima, koja je u stečaju, duguje za porez tričavih 63.848.423 dinara. Za neku buduću finansijsku forenziku ostaje da utvrdi kako je moguće da ovih nekoliko firmi bez zaposlenih napabirči 3,5 milijardi dinara – gotovo 30 miliona evra poreskog duga, koliko je zapravo novca prešlo preko njihovih računa i po kom osnovu. Odnosno, kako je moguće da je vlasnik firmi koje su utajile toliki novac od države, i dalje na slobodi.
Sagovornici Radara iz veteranskih organizacija ukazuju da grupu koja putuje po Srbiji predvođena Ivanovićem čine nekadašnji stvarni ili samo „voljni“ pripadnici JSO. Oni podsećaju da je većina stanara Ćacilenda najčešće ucenjena ili plaćena. Plaćanje se obavlja oprostom grehova, dugova, a plaćanja su najčešće budžetska, dok su veteranske organizacije koje podržavaju građane konstantno na udaru i pod pritiskom aparata represije.
„Sistem je nezadrživ u plagiranju realnosti i svih relevantnih pojava u njoj, od Utiska nedelje do veteranskih organizacija“, govori za Radar Aleksandar Radić, vojni analitičar. „Tako smo sa jedne strane dobili veterane koji štite ideju, načelo, dakle studente u protestu i ove druge koji štite jednog čoveka. Neko ko gleda sve to sa strane ne mora nužno videti razliku, a ta iluzija je za vlast od esencijalnog značaja. Ipak, kada je reč o Crvenim beretkama, mislim da su one odabrane kao jedan jak simbol ultradesnice, i svojim ritualima ili tetovažama mogu imponovati mlađoj i srednjoj generaciji koje same nemaju ratnog iskustva.“
Od samog formiranja 10. uprave za hapšenje unutar Bezbednosno-informativne agencije, za vreme kada je njom upravljao Aleksandar Vulin, ona je zamišljena kao svojevrsna reinkarnacija JSO
Sagovornik Radara ukazuje da je simbolizam JSO snažan u smislu neke vrste odmetnika i turbonacionalizma, posebno u Bosni, ali da prema njegovim saznanjima većina bivših pripadnika ove jedinice zapravo ne podržava režim u Srbiji:
„Imao sam prilike da vidim neke od bivših pripadnika JSO u zaštiti protesta učenika V gimnazije u Beogradu. Oni takođe nisu imali problem sa tim da se tamo pojave sa amblemima jedinice. Sa druge strane, imamo poruku jednog simbola ispražnjenog od sadržaja, kada se isti razmenjuje za novac.“
Ovih dana, kada se sve više govori o efektima sankcija i kada se podsećamo „starih dobrih vremena“, Crvene beretke se koriste uz često medijsko pojavljivanje Vojislava Šešelja kao simbol spremnosti vlasti na međusobno uništenje u sukobu sa čitavim društvom. Naime, niko tako dobro ne personifikuje ubilačku i samoubilačku prirodu radikalskog sistema mišljenja kao tekovine ove jedinice ili metod vladavine koji uporno podstiče najrazornije crte nacionalizma dok istovremeno prodaje poslednji metar zemlje najboljem kupcu.
Tokom nedavnog štrajka glađu poslanika SNS, sa njim je u šatoru boravilo nekoliko bivših pripadnika JSO, poput Miodraga Repije, Janka Kereša i Slavimira Mitrovića. Ipak, vredno je pomena da fascinacija režima JSO nije skorašnji fenomen.
Od samog formiranja 10. uprave za hapšenje unutar Bezbednosno-informativne agencije, za vreme kada je njom upravljao Aleksandar Vulin, ona je zamišljena kao svojevrsna reinkarnaciju JSO. Akronim (JZO-JSO) i modus operandi ozloglašene Jedinice za obezbeđenje, na čijem je čelu i dalje Marko Kričak, takođe predstavljaju omaž Crvenim beretkama. Pokazalo se da je režim najskloniji tome da na ključna mesta u kriznim vremenima postavlja bivše pripadnike ove jedinice, poput Ivana Ristića, koji je dugogodišnji pomoćnik direktora policije, ili Igora Žmirića, koji je nedavno postavljen za komandanta SAJ.
