Fundamentalno je načelo ugovornog prava, u nacionalnim kao i međunarodnim okvirima, da su strane potpisnice jednog ugovora obavezne da ispune svoje ugovorom preuzete obaveze. Takav ugovor, zaključen u dobroj veri, zakon je za stranke (pacta sunt servanda). Međutim, u pravnom prometu, mogu postojati razlozi zbog kojih neka od ugovornih strana može jednostrano raskinuti ugovor (rebus sic stantibus).
Analizirajući iz ugla krivičnog prava svu dokumentaciju koju je prikupila Anketna komisija za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kao i nedavno otkriveni interni izveštaj o kvalitetu radova na deonici pruge od Beograda do Stare Pazove, na osnovu kojeg su profesori Ognjen Radonjić i Vladimir Obradović za prošli broj Radara napisali tekst Izveštaj koji je najavio tragediju u Novom Sadu, može se prima facie zaključiti da je Komercijalni ugovor iz 2016, koji se odnosio na modernizaciju pruge od Beograda do Stare Pazove, u celini bio štetan za javni interes Srbije. Osim što je širom „otvorio vrata“ koruptivnim radnjama, ispostavilo se da je bio i visoko rizičan po bezbednost građana.
Čelnim ljudima resornog ministarstva bilo je poznato da izvođač radova postupa nesavesno i nestručno, ali ništa nisu preduzeli da se tome stane na put. Na taj način proizveli su štetu za budžet i pribavili korist kineskom konzorcijumu CRIC-CCCC
Komercijalni ugovor je 2016, u ime finansijera, odnosno Vlade Srbije, koja ju je za to opunomoćila, potpisala tadašnja potpredsednica i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, na pravnu snagu je stupio 2017, a rok za završetak radova je bio 36 meseci, odnosno do 5. juna 2021. Druga strana potpisnica ovog ugovora je kineski konzorcijum CRIC-CCCC, kao izvođač radova, dok je investitor celog ovog projekta, po ugovoru, bilo državno preduzeće Infrastruktura železnice Srbije.
Radovi kasne, a država plaća pre roka
Prvi problemi sa kineskim konzorcijumom počeli su od trenutka kada je postalo jasno da radovi značajno kasne u odnosu na dogovorenu dinamiku. Konkretno, za više od dve godine, do avgusta 2020, urađena je samo četvrtina ili 25 odsto ugovorenih radova, a tada je do isteka roka za završetak kompletne deonice pruge ostalo manje od godinu dana. Nadalje, kineski izvođač nije obezbedio referentne podizvođače, a za veći deo njih nije tražio, samim tim ni dobio saglasnost investitora (Infrastruktura železnice) i finansijera (resorno ministarstvo). Uprkos tome oni su bili prisutni na gradilištu i obavljali su radove. Uz to, izvođač nije poštovao ni odredbe ugovora u pogledu blagovremenog dostavljanja Projekta za izvođenje i tehnologije izvođenja, primenjivao je zastarele tehnologije, neadekvatnu armaturu i marku betona, nije koristio savremene geodetske metode za obeležavanje stubnih mesta… Konačno, uprkos zabrani nadzornog organa, nastavljao je radove na svoju ruku.
Sve navedeno predstavlja ne samo osnov za raskid Komercijalnog ugovora pre roka, već podrazumeva i krivičnu odgovornost, kako odgovornih lica kineskog konzorcijuma, tako i te dve kompanije, jer su kao izvođači radova naneli veliku materijalnu štetu budžetu Srbije i značajno uvećali rizik po bezbednost građana koji će putovati vozom na toj deonici.
Lanac krivične odgovornosti je dugačak, a svi učesnici u ovom projektu mogu se okarakterisati kao (sa)učesnici koji su, svesni svog nemara i protivzakonitog postupanja, olako verovali i nadali se da neće doći do velike tragedije i gubitka ljudskih života
U tom smislu, odgovornom licu za izvođenje građevinskih radova, protiv koga je već podneta krivična prijava, moglo bi da se na teret stavi krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica u sticaju sa krivičnim delom nepropisnog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova. Korišćenjem položaja i prekoračenjem granica svojih ovlašćenja on je pribavio imovinsku korist na štetu budžeta Srbije, tako što prilikom izvođenja građevinskih radova na toj deonici pruge nije postupao po važećim propisima i tehničkim pravilima, čime je izazvao opasnost za život i telo ljudi i imovinu većeg obima.
Nedodirljivi kineski izvođači
Nadalje, iz istih razloga trebalo bi utvrditi i krivicu kineskih državljana, u to vreme odgovornih lica u kompanijama China Railway International Co. Ltd Serbia i China Comunications Construction Company Ltd, jer ima osnova sumnje da su počinili krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, u sticaju sa krivičnim delom nepropisnog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova. Firme kojima rukovode su, naime, te radove izvodile suprotno tehničkoj dokumentaciji, prethodno im nisu obezbedili ni potrebnu dokumentaciju, na osnovu koje se gradi objekat, niti su vodili građevinske dnevnike. Time su pribavili imovinsku korist, isplaćenu kroz avans za privremene situacije od 137,59 miliona dinara ili 39,29 odsto od ugovorene sume i za taj iznos oštetili republički budžet.
Brojni propusti predstavljaju ne samo osnov za raskid Komercijalnog ugovora, već i za krivičnu odgovornost odgovornih lica kineskog konzorcijuma, jer su kao izvođači radova naneli veliku materijalnu štetu budžetu Srbije i značajno uvećali rizik po bezbednost građana
Pored navedenih, mogu postojati osnovi sumnje i za izvršenje krivičnog dela pranja novca, jer su sva navedena lica sa umišljajem, svesno činili zabranjena dela i ovako pribavljeni novac dalje koristili. Tim pre ostaje nejasno zašto su protiv kineskih državljana i kompanija podnete samo prijave za privredni prestup, a ne i za krivična dela.
Nadzorni organ, iako je beležio primedbe u dnevnik i slao dopise, suštinski nije obavljao svoju službenu dužnost, nije bio prisutan na gradilištu, nije nadzirao i kontrolisao radove, te je tako i on omogućavao protivzakonito postupanje izvođača tokom izvođenja radova.
U Ministarstvu znali sve, a nisu preduzeli ništa
Investitor (Infrastruktura železnice Srbije) takođe nije obavljao svoju službenu dužnost, nije blagovremeno pribavio velike licence za izvođača, niti je inicirao inspekcijske postupke, pa je na taj način omogućio izvođaču nepropisno i nestručno izvođenje radova, što predstavlja očigledne propuste prilikom gradnje. Sve to moglo bi se podvesti pod eventualno izvršenje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, koje je proizvelo imovinsku štetu po budžet Srbije i omogućilo korist izvođaču radova.
Država je konzorcijumu CRIC-CCCC plaćala i pre roka, pa možda postoje osnovi sumnje i za pranja para. Tim pre nije jasno zašto su protiv tih kompanija i odgovornih lica u njima, kineskih državljana, podnete samo prijave za privredni prestup, a ne i za krivična dela
Iz internog izveštaja proizlazi da je Ministarstvo građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, kao potpisnik Komercijalnog ugovora, koga zastupa ministarka, od samog početka ulaska u posao kineskog konzorcijuma znalo za kašnjenje radova, za nastale probleme oko neblagovremenog dostavljanja Projekta za izvođenje radova i tehnologije izvođenja, da izvođač koristi zastarele tehnologije. Generalno je, dakle, čelnim ljudima Ministarstva bilo poznato da izvođač radova postupa nesavesno i nestručno, ali ništa nisu preduzeli da se tome stane na put. Naprotiv, ministarka je pokušala da preko kineske ambasadorke utiče na izvođače, kako bi poboljšali svoj odnos prema preuzetim obavezama i otklonili uočene nedostatke. Ovakvi sastanci, međutim, nisu urodili plodom. Naprotiv, Ministarstvo je u svojstvu finansijera, suprotno dobrim poslovnim običajima, nastavilo da plaća i pre roka, umesto da jednostrano raskine Komercijalni ugovor i naplati penale za kašnjenje radova i njihov lošiji kvalitet u odnosu na ugovoreni.
Takav vid nedomaćinskog ponašanja, ministarka Mihajlović nastavila je sa istim izvođačem i kineski konzorcijum CRIC-CCCC angažovala i za drugu deonicu pruge, od Novog Sada do Kelebije. Na taj način, svesno i prekoračenjem službenih ovlašćenja proizvela je štetu za budžet i pribavlja korist izvođaču iz Kine, sa kojim je morala da raskine ugovor, jer je bio štetan za javni interes. Međutim, ne samo da ga nije raskinula, već su izvođaču isplaćeni i radovi koji su zbog slabijeg kvaliteta visoko rizični. To je, na kraju, za posledicu imalo i pad nadstrešnice u Novom Sadu.
Nadzorni organ, iako je beležio primedbe u dnevnik i slao dopise, suštinski nije obavljao svoju službenu dužnost, nije bio prisutan na gradilištu, nije nadzirao i kontrolisao radove, te je tako i on omogućavao protivzakonito postupanje izvođača tokom radova
Zaslepljenost vlasti korupcijom, koju sprovodi tako što za velike i skupe projekte izvođače bira direktnom pogodbom, bez javnih nabavki, a potom ih brzo isplaćuje i pre nego što završe posao, podstiče nesigurnu i nebezbednu gradnju, koja može biti opasna i po život građana, korisnika takvih objekata.
Lanac krivične odgovornosti je dugačak, a svi učesnici u ovako velikom infrastrukturnom projektu mogu se okarakterisati kao (sa)učesnici koji su, svesni svog nemara i protivzakonitog postupanja, olako verovali i nadali se da neće doći do tako velike tragedije, gubitka ljudskih života i velike materijalne štete. Fokus njihovog delovanja bio je da svako u okviru svoje nadležnosti ubrza projekat i pribavi imovinsku korist, što i predstavlja osnovni temelj korupcije.
