Alesio Laterza došao je u Srbiju pre tri godine kao IT stručnjak birajući između ponuda da radi u Talinu ili Beogradu. Prošlog četvrtka, na putu do kuće sa prijateljem i kolegom uhapšen je na ulici u blizini Hrama Svetog Save oko ponoći, od strane JZO i odveden u sada već zloglasnu garažu Vlade Srbije gde je kao i desetine, mahom mlađih Beograđana, doživeo torturu. Razgovor započinjemo izvinjenjem što uopšte vodimo ovakav a ne razgovor o njegovom životu u Beogradu, koji je, kako kaže, brzo zavoleo. Prema njegovim rečima za izvinjenje nema potrebe jer u Beogradu je upoznao mnogo kvalitetnih ljudi, koji kako ističe, ničim ne zaslužuju ovakvo ponašanje vlasti.
Na pogrešnom mestu u pogrešno vreme
Laterza je posle otmice na ulici bio zatočen većinu vremena bez vode i hrane. Niko mu nije objasnio zbog čega je uhapšen niti mu je bilo dozvoljeno da kontaktira ambasadu, niti advokata. Kada je policajcima rekao da je to njegovo pravo, rečeno mu je da to što mu se događa nije američki film.
“Hodao sam sa svojim srpskim prijateljem i kolegom, vraćajući se kući posle bioskopa, i uhapšeni smo obojica na istom mestu u isto vreme. Bio sam izgleda na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Kada smo prelazili preko Slavije i kretali se prema Hramu Svetog Save, policija je jurišala na ljude, zatvarajući taj deo grada. Išli smo kroz park pokušavajući da zaobiđemo glavno dešavanje jer je situacija bila veoma napeta. Nismo shvatili da je policija bila tu parkirana, kako bi hvatali ljude koji protestuju i verovatno sam bio prvi koga su uhapsili u toj akciji. Istrčali su iz automobila i krenuli prema nama. Video sam da je jedan od policajaca bio spreman da me tuče odmah. Vikao sam da se ne opirem i ne nameravam da bežim, a onda su me vezali i kolima odvezli u zgradu (garažu) u Nemanjinoj ulici. Moram da kažem da je tamo vladala necivilizovana, divljačka atmosfera. Policajci su vikali na ljude, bila je tu devojka kojoj je, kako mi je rekao moj prijatelj, bilo prećeno da će biti silovana pred svima. To me je jako pogodilo, jer su takve stvari zaista nedopustive i nezamislive. Da je neko to uradio mojoj sestri, ne znam šta bih učinio. Onda bi sva pravila prestala da važe“, priča Laterza i dodaje da je jedan policajac vikao na njega i govorio mu da drži glavu dole.
Za Laterzu posebno su strašne i nedopustive pretnje seksualnim nasiljem koje je od komandanta JZO Marka Krička doživela apsolventkinja Fakulteta političkih nauka Nikolina Sinđelić.
Bio sam ostavljen u ćeliji koja je bila nehigijenska, bilo je urina na podu a ćebad su bila jako prljava. Nisam dobio vodu ni hranu nekoliko sati. Nije mi bilo dozvoljeno da kontaktiram ambasadu, ni advokata
Na pitanje kako se osećao u tom trenutku sagovornik Radara, pre svega navodi osećanja poniženja i besa.
“Kada smo ušli videli smo da ljudi leže na asfaltu sa licem nadole. Meni je iz nekog razloga bilo rečeno da samo sednem na tlo. Prvo sam bio okrenut leđima ka zidu. Vikali su stalno da držim glavu dole. Zatim je počelo da stiže sve više uhapšenih ljudi i zatražili su od nas da se okrenemo ka zidu. To je bio težak trenutak, jer sam čuo kako ta jedinica tuče i maltretira ljude. Tada sam pomislio da će sigurno pretući i mene. Bio je to zaista teško. Svima su nam bile vezane ruke i niko nije mogao da pretpostavi šta će se dogoditi sledećeg trenutka. Bio sam veoma besan jer je sve to bilo toliko ponižavajuće. Nisam mogao da verujem da je policija ovde spremna da na takav način maltretira ljude. Imao sam sreće jer me niko od policajaca nije udario, nisu me primoravali da ležim sa licem ka zemlji ali mnoge druge jesu. Bilo je nekoliko pripadnika te jedinice koji su pokušavali da isprovociraju neku reakciju, jer su vikali na mene, ali nisam reagovao.”
Maltretiranje, pa izvinjenje
Laterza ističe da je posle tog vremena provedenog u garaži Vlade Srbije bio prebačen u prostorije MUP Srbije na Novom Beogradu, gde je konačno saslušan:
“Tu je atmosfera bila normalnija. Tamo su nas saslušali inspektori policije i mislim tužilac. Bio sam sa svojim prijateljem i drugim uhapšenima. Jedan od službenika mi je rekao da će moja pozicija biti lakša jer nisam iz Srbije, da ću biti izveden pred sudiju i da ću imati priliku da mu sve objasnim, odnosno da shvataju da sam uhapšen greškom. Ipak nije mi bilo dozvoljeno da pozovem ambasadu ili advokata. Bio sam zadržan na Novom Beogradu do sedam sati ujutru, kada mi je rečeno da će me prebaciti u sud, ali su me odvezli u neku policijsku stanicu na Voždovcu. Tamo sam samo sedeo i čekao jer nije bilo nikoga ko bi mogao da govori sa mnom osim jednog policajca koga sam pitao da mi kaže zbog čega me sada i dalje drže a on mi je odgovorio: ‘To bi ti trebalo da znaš.’ Odgovorio sam da očigledno ne znam jer ga to upravo pitam.
Policajci su zatražili da se okrenemo ka zidu. Čuo sam kako tuku i maltretiraju ljude. Pomislio sam da će sigurno pretući i mene. Imao sam sreće, niko me nije udario, nisu me primoravali da ležim sa licem ka zemlji, ali mnoge druge jesu
Pokušavali su da me primoraju da potpišem neki papir na srpskom jeziku ali sam odbio jer ne mogu da potpišem ono što ne razumem. Rekli su mi da mogu da prevedu i da sam optužen da sam bacao kamenje na policiju ali niko to nije potvrdio. Mislio sam da tu čekam da me odvedu pred sudiju ali sam ponovo završio u ćeliji na nekoliko sati. Niko mi nije davao nikakvu informaciju, telefon mi je bio uništen u Nemanjinoj kao i svima drugima. Kada su me odvodili u ćeliju rekli su da postoji interfon i da ukoliko mi nešto bude trebalo mogu da pozvonim i oni će doći. Naravno, niko se nije odazivao na moje pozive. Bio sam ostavljen u ćeliji koja je bila nehigijenska, bilo je urina na podu a ćebad su bila jako prljava. Nisam dobio vodu ni hranu nekoliko sati, sve do otprilike 10.30 kada sam odvezen kod prekršajnog sudije, na Novom Beogradu“. Prekršajni sudija mu je tada saopštio da je osumnjičen da je bacao kamenje na policiju, uz lakonsku opasku da bi mu se nešto slično sigurno dogodilo da je tako nešto uradio u Italiji.
“Odgovorio sam da nisam bacao kamenje ni na koga, na šta je ona rekla da postoji policajac koji me je video da to činim, kao i sistem nadzornih kamera preko koga sam snimljen. Zatim je rekla da za mene vidi samo dve opcije. Prva je da platim kaznu a druga da otvore krivični proces protiv mene. Rekao sam da ne pristajem ni na jednu od njih jer nisam ni za šta kriv i ako bih prihvatio da platim kaznu, na neki način bih prihvatio i krivicu. Objasnio sam da ako ona misli da ima osnova neka me gone. Njena reakcija bila je indiferentna uz ocenu da je moguće da će stvari otići u tom pravcu i da definitivno postoji policajac koji me je video, kao i video-snimci. Tražio sam da pozove tog policajca i da mi omoguće da kontaktiram ambasadu. Odgovorila je ne, ne, zvaćemo ambasadu kasnije. Suštinski pritiskala me je da prihvatim jednu od te dve opcije ali sam ja to odbio. Posle nekog vremena ponovo me je pozvala u kancelariju i rekla da je njene evaluacija završena i da ću biti pušten. Potom sam upućen u odeljenje policije za strance gde sam tretiran sa poštovanjem. Izvinili su se zbog svega, a posle toga sam otišao kući.”
Uvredljivo i za građane i za strance
Budući da živi i radi u Srbiji već tri godine Alesio je pratio delimično politički proces ističe da je veoma uvredljiv i ponižavajući stav srpskih političara koji i danas insistiraju da je bunt građana podstaknut sa strane. Istovremeno još jednom ističe ponos na prijateljstva sa izuzetnim ljudima koja je u Srbiji stekao. Takođe rešen je, da ako mu to bude dozvoljeno, nastavi da živi i radi u Beogradu.
Pokušavali su da me primoraju da potpišem neki papir na srpskom jeziku, ali sam odbio jer ne mogu da potpišem ono što ne razumem. Rekli su mi da mogu da me prevedu i da sam optužen da sam bacao kamenje na policiju, ali niko to nije potvrdio
“Ne bih tolerisao ako bi nekome u mojoj vladi palo na pamet da me na takav način naziva glupanom ili ovcom. Te večeri su tri strana državljana uhapšena i oni se pretvaraju da su to ljudi koji vode ceo protest. To znači da je cela srpska populacija glupa? Ne, ja nisam srpski državljanin ali ne mogu da prihvatim da se ljudi koje sam ovde upoznao tretiraju na taj način. Pritom ono što je vlast napravila u centru grada je cirkus koji blokira ceo grad. Nisam mogao da verujem da je tako nešto uopšte moguće.”
