Kad vlast govori o letećim taksijima i svetionicima u glavnom gradu koji nema rešene glavne komunalne sisteme poput uklanjanja otpadnih voda, to svakako govori o njenom ozbiljnom gubitku kontakta sa stvarnošću. Ipak, u međuvremenu se stvarnost Beograda menja, a njen izraz postaju neki doskora nezamislivi zahvati, poput sada već razmahnute manije postavljanja čeličnih ograda po centru grada koje treba da spreče pešake da se kreću na primer preko Terazija ili Trgom republike.
Kršeći sva pravila urbanizma koja u centralnom gradskom jezgru predviđaju usporavanje ili eliminisanje automobilskog saobraćaja, a traže maksimalnu slobodu pešačkih šetnica, vlast je ograđenim pešacima ponudila mogućnost da u svako doba znaju koliko je sati. Prema rečima glavnog gradskog urbaniste Marka Stojčića, ukupna vrednost ugovora za izgradnju sata koji obuhvata izradu nosećeg čeličnog stuba, postamenta, kućišta za sat i nabavku mehanizma časovnika je 10 miliona dinara, od čega samo satni mehanizam vredi oko pet miliona dinara. Igrom slučaja novi beogradski sat nalazi se na mestu na kome je postavljen jedan od desetina novih kružnih tokova u centru Beograda, a na kome je prethodno bio postavljen famozni Vesićev granit koji je trebalo da traje decenijama, ako ne i vekovima, pre nego što je konačno uklonjen, posle tri bezuspešne popravke.
Pre nekoliko godina kada je vlast u Beogradu shvatila da je previše teško izvoditi podzemne prolaze za pešake na trgu Slavija i umesto njih građanima „poklonila“ muzičku fontanu, koja je umesto autentičnog umetničkog izraza opredmetila šareni kič, sa muzičkom podlogom, a koju su neki od preduzimljivih građana pronašli na globalnim internet trgovačkim servisima
Stojčić je povodom postavljanja sata na Trgu republike za Beoinfo parafrazirao gradonačelnika Aleksandra Šapića koji je kazao da sve što je aktuelna gradska uprava uradila, neka druga „može slobodno, ako joj se ne dopada, da sruši i vrati u pređašnje stanje“, jer taj koji dobije priliku da vrši vlast može i ima pun legitimitet da to i uradi.
Ova neverovatna izjava u skladu je sa duboko uvreženim shvatanjem aktuelne vlasti da joj bilo kakva pobeda na izborima daje puno pravo da na javnim prostorima Beograda izvodi bilo kakav eksperiment.
Podsetimo, pre nekoliko godina kada je vlast u Beogradu shvatila da je previše teško izvoditi podzemne prolaze za pešake na trgu Slavija i umesto njih građanima „poklonila“ muzičku fontanu, koja je umesto autentičnog umetničkog izraza opredmetila šareni kič, sa muzičkom podlogom, a koju su neki od preduzimljivih građana pronašli na globalnim internet trgovačkim servisima.
A možda je gradska vlast shvatila poruku iz Predsedništva čiji se stanar ogradio čeličnim ogradama namazanim tovatnom mašću i taj koncept ponudio kao novu turističku atrakciju, ali i način da se opstane na vlasti i uspori dolazak budućnosti. Gradska vlast umesto toksične masti na svoje ograde postavlja plastične žardinjere sa cvećem, i instalira kič satove, ali je cilj isti, da se ljudima i budućnosti zabrani prolaz.
