Račun firme Promist, čiji je većinski vlasnik Nebojša Petrić i koja je pre pet godina, u maju 2021, za 5,5 miliona evra kupila Azotaru iz Pančeva od juče, 18. marta, ponovo je blokiran i to za iznos od dve milijarde i 395,2 miliona dinara ili oko 23,5 miliona dolara.
Dan ranije, u Registar privrednih subjekata upisan je zaključak javnog izvršitelja od 12. marta, kojim se određuje sprovođenje izvršenja i to, kako se precizira, „plenidbom udela, upisom založnog prava na udelu, procenom, prodajom i pokretanjem izvršnog postupka radi prodaje 100 odsto udela izvršnog dužnika, Promista u HIP Azotari iz Pančeva, u korist izvršnog poverioca“, odnosno američke Nitron grupe LLC.
Time je ceo spor između većinskog vlasnika Promista Nebojše Petrića i američke kompanije Nitron, o čemu je Radar pisao u više navrata, ponovo vraćen tamo gde je bio i krajem prošlog meseca, kada je prvi put račun Promista bio blokiran na sedam dana, od 19. do 26. februara, zbog neizmirenog duga od oko 20 miliona evra, koji američka Nitron grupa pokušava prinudno da naplati.
U međuvremenu, prvi put oglasila se i firma čiji je većinski vlasnik, sa udelom od 80 odsto, Nebojša Petrić. U saopštenju koje je jutros dostavljenom Radaru navodi se da je Promist pokrenuo postupke i podneo krivične prijave protiv više učesnika „u nezakonitom poslu priznanja visine duga i neosnovanog potraživanja američke kompanije Nitron LLC“.
Iz Promista tvrde da je dug posledica nezakonitih radnji manjinskog suvlasnika
Promist, naime, tvrdi da dug prema Nitronu nije rezultat zakonitog poslovanja, već „posledica nezakonitih radnji i nedozvoljenih poteza manjinskog suvlasnika Danila Tomaševića“, koji u Promistu ima udeo od 20 odsto.
„Tomašević je, bez znanja i saglasnosti Skupštine Promista, na šta je bio obavezan, kao i bez upoznavanja većinskog vlasnika, priznao potraživanje Nitrona od 23,5 miliona dolara. On je to uradio iako je bio svestan i znao je da u finansijskoj dokumentaciji Promista ne postoje dokazi koji bi takvo potraživanje potvrdili. S kojim sve namerama i ciljem je Tomašević to učinio, iako upoznat sa pravim činjeničnim stanjem, stvarnim dugom i dokumentacijom s kojom raspolaže Promist, verujemo, dokazaće nadležni sudovi“, navodi se u saopštenju i naglašava da je taj dug nastao u periodu kada je Tomašević upravljao Promistom i Azotarom.
Takođe, ističe se i da je „odbegli bivši direktor Tomašević nakon svega nastavio poslovnu saradnju sa Nitronom u susednoj državi“ i da je zbog nezakonitih radnji Promist podneo više krivičnih prijava protiv sada već bivšeg direktora.
Krivična prijava i protiv notara
Osim što je poslovni partner Petriću i manjinski suvlasnik Promista, Tomašević je, naime, do 27. novembra prošle godine bio i direktor HIP Azotare. Tada ga je na tom mestu zamenio Milija Pavlović, koji je trenutno i direktor Promista. U APR-u se, međutim, i danas, kao ostali zakonski zastupnici te firme, osim Nebojša Petrića, vode i njegova supruga Sanja i Danilo Tomašević.
2.395,2 miliona dinara
ili oko 23,5 miliona dolara je iznos na koji je, prema podacima Narodne banke Srbije, od juče ponovo blokiran račun Promista
Osim protiv bivšeg direktora i manjinskog suvlasnika, iz Promista navode da su krivičnu prijavu podneli i protiv notara Zorana Nedina, kod kog je Tomašević potpisao zapis kome je javni beležnik dao izvršnost.
„Na ovaj nezakonit čin notar je dao klauzulu izvršnosti i nastavio sa nezakonitim postupanjem, iako ga je Promist obavestio i upoznao sa činjenicama da nema saglasnosti Skupštine i većinskog vlasnika na Tomaševićevo priznanje i overu visine duga. Zbog pokušaja neosnovanog i nezakonitog prisvajanja 23,5 miliona dolara, ali i nastojanja da se preuzme Promist i Azotara, naša kompanija je u martu tužila Nitron. Promist nema uvid u stanje duga i uprkos našim zahtevima, Nitron je odbio usaglašavanje. Odbio je dijalog, usaglašavanje dokumenata i realnog duga, čime je pokazao pravu nameru i bili smo prinuđeni da tužimo ovu kompaniju, što je jedini zakonom predviđen način za utvrđivanje nezakonitosti u postupanju i Nitrona i Tomaševića, jer je evidentno da su bili upoznati sa činjenicom da su zaključili pravni posao suprotno propisima Srbije, ali i postojećoj validnoj dokumentaciji“, navodi se u saopštenju Promista.
Šta na optužbe odgovara manjinski suvlasnik Promista i bivši direktor Azotare
U izjavi za Radar, uz opasku da komentarisanje bilo kakvih eventualnih optužbi pre nego što ih lično čuje ili vidi nije baš zahvalan posao, manjinski suvlasnik Danilo Tomašević kaže da kao manjinski vlasnik Promista može da potvrdi da Promist i Nitron grupa sarađuju više od 10 godina.
„Nitron je najveći svetski distributer đubriva, te je saradnja s njima svakako kroz dug niz godina bila jedna od okosnica Promistovog poslovanja. S obzirom na dugogodišnju saradnju Nitron je odobrio kreditnu liniju Promistu sa odloženim plaćanjem robe na 90 dana. Inicijalni dug u iznosu od oko 14 miliona dolara je nastao 2023. i registrovan je u NBS kao kreditni posao, uz obostrano priznanje duga, čiji su potpisnici bili predstavnici Nitrona i generalni direktor Promista, Milija Pavlović. Dakle, da sumiramo ovaj dug je evidentiran u našim poslovim knjigama, potvrđen od strane višegodisnjih revizija, te su i svi naši finansijski partneri upoznati sa tim“, tvrdi Tomašević.
On kaže i da je Nitron, nakon potpisivanja ugovora, uprkos tome što Promist nije izmirio taj dug, nastavio da isporučuje robu pod istim uslovima i da dug sada iznosi oko 23,5 miliona dolara. „Nazivati nezakonitim napore američke kompanije da obezbedi svoja potraživanja nastala na osnovu spoljnotrgovinskih poslova bi u najmanju ruku nazvao neozbiljnim, te može imati ozbiljne posledice, s obzirom da su u pitanju ozbiljne insinuacije“, navodi Tomašević.
Nasuprot tome, iz Promista optužuju Nitron da pokušava da naplati potraživanja „za koje zna da nema osnova u dokumentaciji“ i da je među njima i zahtev za upis zaloga na udelima u Promistu i Azotari. Iz novosadske firme tvrde da je i „prvi postupak Nitrona za naplatu bio nezakonit i da ga je sud zato odbacio i obustavio“ i najavljuju da će, po njihovom mišljenju, nezakonito postupanja Nitrona biti „predmet posebnog postupka radi naknade štete koju Promist i Azotara sada trpe“.
Kome je otimanje preduzeća „oprobani model“
„Nema sumnje da je nezakonit pokušaj naplate od Promista i otimanja Azotare već oprobani model kojim se kompanija Nitron koristila. Slučaj neprijateljskog preuzimanja kontrole nad kompanijom Monomeros Colombo Venezolanos u Venecueli, o čemu svedoči zaključak Specijalne istražne komisije Nacionalne skupštine Venecuele iz 2021, Nitron je nastojao da dug Monomerosa pretvori u vlasnički udeo tokom postupka insolventnosti. Pre toga ova kompanija je uspostavila bliske odnose sa rukovodstvom Monomerosa, između ostalog i sa finansijskim menadžerom Vilijemom Oterom, koji je poverilac u slučaju Promista i Azotare. Vrh menadžmenta, nakon rada u Monomerosu, prelazi da radi za Nitron grupu. Komisija je ovu činjenicu navela kao dokaz postojanja zavere. Očigledno je da afera Monomeros u Kolumbiji i Venecueli i sadašnji slučaj Promista i Azotare u Srbiji ukazuju na obrazac poslovanja koji se ponavlja“, navodi se u saopštenju Promista i podseća i na spor Nitrona sa kineskom kompanijom China National Chemicals Import and Export Corp.
Tomašević je priznao potraživanje Nitrona od 23,5 miliona dolara, iako je bio svestan i znao je da u finansijskoj dokumentaciji Promista ne postoje dokazi koji bi takvo potraživanje potvrdili. S kojim sve namerama i ciljem je to učinio, dokazaće nadležni sudovi, poručuju iz firme Nebojše Petrića
Iz Promista navode i da je poslove sa Nitronom sklapao i vodio „odbegli“ direktor Promista i Azotare, da je kompanija registrovana u Delaveru, „jurisdikciji poznatoj po korporativnoj netransparentnosti“, da „lanac vlasništva nije javno objavljen“, čak ni prihodi, „jer procene znatno variraju u zavisnosti od izvora, od 7,5 miliona dolara do navoda Nitrona da imaju promet od dve milijarde dolara“, te da ne postoji nezavisna revizija, niti javni finansijski izveštaji koji bi potvrdili ove brojke.
Iz Promista ističu da ne izbegavaju obaveze i da su spremni da izmire svaki dug koji je zasnovan na zakonitim i proverljivim osnovama, ali da neće prihvatiti „neosnovana potraživanja niti zelenaške kamate koje se pokušavaju nametnuti“.
S druge strane, Tomašević, manjinski suvlasnik Promista, kaže da je ta firma, „na čelu sa većinskim vlasnikom Nebojšom Petrićem i generalnim direktorom Milijom Pavlovićem, kompanija u kojoj sam proveo nešto više od 25 godina, pokušala raznim pritiscima, pretnjama i opstrukcijama da dovede do ometanja poverioca da naplati svoja potraživanja“.
„Što se tiče mene lično, moram da kažem da sam i dalje zatečen potezima gospodina Petrića, s obzirom da sarađujemo više od 20 godina, te da smo imali vrlo blizak odnos. Svi koji me poznaju znaju da sam uvek radio savesno i u najboljem interesu Promista. Takođe, moram da napomenem da sam celu svoju karijeru posvetio spoljnoj trgovini i poslu sa đubrivima, te se iskreno nadam da ću i nastaviti da se bavim tim poslom, u šta trenutno i ulažem sve napore, te se iskreno nadam da ću i u budućnosti sarađivati sa svim komitentima kao i do sada, pa i sa Nitron grupom“, zaključuje Tomašević.
Nitron je odobrio kreditnu liniju Promistu sa odloženim plaćanjem robe na 90 dana, inicijalni dug u iznosu od oko 14 miliona dolara je nastao 2023. i registrovan je u NBS kao kreditni posao, uz obostrano priznanje duga – Tomašević.
Pre nego što se saopštenjem oglasio Promist, vlasnik Azotare, predstavnik Nitron grupe Vilijem Otero ranije je za portal Forbs Srbija izjavio da im ta firma duguje približno 23 miliona dolara po osnovu komercijalnih transakcija iz 2023. „Dug je bio obezbeđen zalogom na robi uskladištenoj kod Promista, ali je ta roba u međuvremenu nestala, a dug nije namiren. Sredstva su izgleda usmeravana ka drugim subjektima, uključujući Galens invest i Osid kapital, kao i kroz isplatu dividendi. Nitron je ostao bez naplate dok je novac odlazio na druge strane“, rekao je Otero za Forbs.
Kako će se ceo ovaj slučaj završiti, ostaje da se vidi, a sve je izvesnije da će od ishoda sudskog postupka zavisiti i sudbina nekoliko stotina miliona evra vredne investicije, s obzirom da je na mestu Azotare planiran veliki privatni data centar. Taj projekat teško da će moći da krene dok se ne vidi kakva će biti sudbina Azotare, za čije vlasništvo se bitka tek zahuktava i sve je jasnije da će ceo slučaj epilog dobiti na sudu.
