U delu J kao jastreb, opisujući potpuni slom posle smrti oca, engleska književnica i prirodnjakinja Helen Mekdonald uzima antidepresive od doktora. Nosi ih u papirnoj kesi i primećuje da su laki kao perce. Tokom naleta depresije i napada derealizacije, posle kojih svet prestaje da bude prepoznatljiv – oseća potrebu da se skloni, ode u divljinu, provuče kroz pukotinu na nebu, dosegne drugu stvarnost. „Slučajno“ udara očev automobil o zid i posmatra „ulubljene ožiljke“. Zato nabavlja jastreba, divlju životinju, odlučna da je pripitomi usred grada. Memoar postaje dnevnik opasne igre s pticom, priča o ocu i prikaz starih izdanja o sokolarstvu.
Rediteljka Filipa Loutorp ekranizovala je ovu knjigu, kod nas objavljenu 2017. u izdavačkoj kući Prometej, u ediciji Reka, u prevodu Gorane Kukobat. Kler Foj igra Helen koja nam je ranije rekla da „napisati sopstvenu priču u formi memoara predstavlja proces odsecanja svih drugih mogućih načina na koje ste mogli da opišete šta se desilo“. Takođe, da proza „leži na pepelu svih tih drugih mogućih načina da se ispripoveda storija“. Pišući, nije smatrala da je reč o tugovanki: „Međutim, nakon poslednjeg reda, poslednje tačke, gotovo sam se srušila sa stolice, vrtelo mi se u glavi, s osećanjem za koje sada znam da je bilo – konačni oproštaj. Ispostavilo se da J kao jastreb nije bilo samo opraštanje od oca, već i od osobe kakva sam tada bila.“
