Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena. Nejasno je zašto je kao lokacija izabran Surčin, imajući u vidu da je glavni projektant, renomirana španska kuća Fenvik Iribaren arhitekts, na koju se Aleksandar Vučić neretko pozivao, prednost dala Adi Huji. Kako se navodi u izveštaju predstavnika Fenvika koji su obišli obe lokacije, Ada Huja je odlična opcija za izgradnju stadiona, što zbog blizine reke koja bi privlačila ljude i kad se ne održavaju utakmice, što zbog blizine centra grada, ali i razvoja samog naselja.
S druge strane, Fenvik ocenjuje da postoji mnogo negativnih aspekata i zabrinutost kad je reč o lokaciji u Surčinu – daleko je od grada, stadion bi mogao da bude prazan 336 dana godišnje, bez dodatnih sadržaja, a čak i ako se u neposrednoj blizini izgradi tržni centar, nije sigurno da će biti posećen. Jedina pozitivna stvar je što je zemljište jeftinije i pogodno za gradnju.
Ada Huja kao lokacija za izgradnju Nacionalnog stadiona gotovo da nije imala nedostatke. To se može zaključiti iz izveštaja španskih projektanata Alehandre i Marka Fenvika, predstavnika Fenvik Iribaren arhitektsa, od 12. oktobra 2017, inače poznatih po projektovanju tri od osam stadiona u Kataru za Svetsko prvenstvo 2022. Izveštaj je pisan nakon njihove posete Beogradu, do koje je došlo 18. i 19. septembra 2017.
Baš tih dana oni su obišli i Adu Huju, koju je predložila Skupština grada Beograda, i Surčin, a potom su sastavili i izveštaj o izboru lokacije za Nacionalni stadion. Oni u tom dokumentu zaključuju da je sličnost u veličini, odnosno površini parcela koje su predložene, ali da se značajno razlikuju i u pogledu položaja i u pogledu konteksta.
Stadioni blizu reka i centra grada mnogo su atraktivniji
„Prvog dana tim je posetio lokaciju 1, koja se nalazi u centru grada pored reke Dunav. To je lokacija koja nam se veoma dopala, jer bi stadion na tom mestu mogao da doprinese revitalizaciji čitavog područja, a sam stadion bi postao još jedan gradski simbol. Objekti ove veličine koji su smešteni blizu reka često su veoma istaknuti i atraktivni, pa se čini da je ovo odlična opcija za Nacionalni stadion. Sa druge strane, nalazi se u području kojem je potrebna urbana i društvena intervencija, odnosno dalji razvoj i uređenje“, piše u izveštaju Fenvika.
U tom dokumentu se dalje navodi da se lokacija za stadion na Adi Huji nalazi nizvodno od Pančevačkog mosta, do sela Višnjica, u priobalnom području Dunava. Udaljena je oko četiri kilometra od centra grada, oko 30 kilometara od Aerodroma „Nikola Tesla“, a u blizini su stambene, komercijalne i industrijske zone. U izveštaju Fenvika dalje piše da površina parcele na kojoj bi se gradio stadion iznosi približno 49 hektara, a da je dozvoljena izgrađenost zemljišta 60 odsto.
Izgradnja stadiona pored Dunava, na Adi Huji mogla bi da doprinese revitalizaciji čitavog područja. Objekti ove veličine, smešteni blizu reka, veoma su atraktivni i čini se da je ovo odlična opcija za Nacionalni stadion, navodi se u izveštaju Fenvika
„Za stadion je potrebno minimalno oko sedam hektara, tako da se ovaj projekat može dobro uklopiti u ovaj prostor. Čini se da je lokacija dobro klasifikovana za sportske sadržaje i druge mešovite namene u okruženju, što je pogodno za stadion“, ističe se u tom dokumentu.
Stručnjaci koje je država angažovala dalje zaključuju da je područje na Adi Huji okruženo saobraćajnicama, da se Višnjička i Dunavska ulica nalaze južno od lokacije, tu je i Pančevački most, a na istoku je planirana izgradnja novog mosta (Most preko Ade Huje). Podsećaju da stadioni moraju imati dobra saobraćajna rešenja za dane utakmica, a čini se, navode oni, da je ovo područje adekvatno za takvu funkciju, pogotovo sa izgradnjom novog mosta.
„Ovo je lokacija koja može doprineti razvoju Ada Huja distrikta. Postoji mnogo pozitivnih faktora: urbana pozicija, blizina reke, povezanost sa javnim gradskim prevozom… Lokacija je integrisana u grad Beograd i predstavlja svojevrsnu ivicu postojećeg grada. Razvoj stadiona i pratećih objekata omogućio bi snažnu urbanu integraciju ovog područja. Putna infrastruktura i komunikacije mogu se direktno povezati sa postojećom gradskom mrežom ulica“, piše u izveštaju.
Dalje se navodi da je područje uz reku veoma privlačno, da reka ima poseban karakter i „čini lokaciju uzbudljivijom nego kada je objekat smešten u centru ili van grada“.
„Voda omogućava refleksiju stadiona, a postoji i mogućnost dolaska čamcima ili brodovima direktno do stadiona. Lokacija uz reku bi privlačila ljude i van dana utakmica, a dobar urbanistički plan mogao bi da učini ovo mesto važnim centrom za rekreaciju i društveni život građana Beograda… Za svaki grad, a posebno kada je u pitanju Dunav, voda daje novu dimenziju gradskom pejzažu. Gradovi poput Pariza ili Londona ne bi bili isti bez Sene ili Temze, dok Amsterdam i Venecija ne bi bili toliko posećeni bez svojih kanala. U vodi postoji nešto izuzetno privlačno“, zaključuju stručnjaci.
U dokumentu se dalje navodi da je lokacija na Adi Huji trenutno zapuštena industrijska zona, sa nasipima peska i šljunka, lokalnim deponijama otpada, pa čak i improvizovanim naseljem. I može se zaključiti da je to jedino negativno što su Alehandra i Mark Fenvik zaključili o Adi Huji kao lokaciji za Nacionalni stadion.
Za lokaciju u Surčinu mnogo minusa i samo jedan plus
Iako gotovo da nisu imali zamerki, Ada Huja je kao predlog za lokaciju odbačena. Prednost je data Surčinu, na koji je izneto niz zamerki. U izveštaju Fenvika piše da je glavni problem što se lokacija stadiona nalazi daleko od grada.
„Iako bi gradnja (u Surčinu) mogla značiti jeftinije zemljište i manje konflikata prilikom izgradnje zbog dobre topografije i kvalitetnog zemljišta, postoji mnogo negativnih aspekata oko kojih smo veoma zabrinuti. Glavni problem je što se lokacija stadiona nalazi daleko od grada, što može predstavljati veoma složen problem. Činjenica je da to daleko otežava da postane prava destinacija i, iako se u blizini nalazi tržni centar, ne postoji realna garancija da će ljudi dolaziti na stadion. Lokacija zavisi od izgradnje auto-puta, koji sigurno planira da se izgradi, ali veliki javni radovi poput ovog često mogu da budu odloženi ili čak smanjeni, pa je lokacija u potpunosti zavisna od toga da li će ovaj projekat biti potpuno završen“, navodi se u dokumentu.
Kod odabira lokacije izabran je Surčin zbog povezanosti, ne samo fizičke, već prevashodno finansijsko-koruptivne sa Ekspom, što pojačava sumnje u način planiranja i opravdanost ulaganja državnog novca
Danijel Dašić
Dalje se dodaje da bi izgradnja u Surčinu zahtevala dovođenje struje, kanalizacije i vode, „što može biti veoma skupo“, a još jedan veliki razlog za zabrinutost, ističe Fenvik, jeste potpuni nedostatak javnog prevoza. Odlično je što je lokacija otvorena i ravna i može se videti izdaleka, ali…
„Glavna briga je da ova lokacija nije toliko sigurna za svakodnevne događaje kao destinacija za ljude iz Beograda svakog dana u godini – daleko je i nema realnog razloga da se ide tamo. Postavljamo pitanje da li je ekonomska održivost na ovoj lokaciji lako ostvariva, kao što bi bila na urbanoj lokaciji blizu grada, pored reke i sa dobro rešenim javnim i privatnim prevozom“, navodi Fenvik.
U izveštaju stručnjaka iz Španije navodi se da je Fudbalski savez Srbije jasno stavio do znanja da želi stadion koji će biti ekonomski što održiviji i da predviđa da će biti oko 30 događaja ili utakmica godišnje, što će biti nešto više od dve utakmice mesečno, pa postoji potreba da se pronađu dodatne namene unutar budućeg objekta, kako bi se obezbedio alternativni prihod tokom ostatka godine.
„Stadion nikada neće biti ekonomski održiv ako se oslanja samo na prihode od tih utakmica, jer će se koristiti samo 30 dana godišnje za velike nacionalne sportske događaje, što znači da će stadion i prateći prostori biti prazni 336 dana u godini. Moderni stadioni moraju da identifikuju druge načine za generisanje prihoda na dnevnoj bazi“, naveli su Alehandra i Mark Fenvik i istakli da je urbana lokacija na Adi Huji mnogo efikasnija za postizanje ekonomske održivosti.
Vlast je izabrala Surčin samo zbog Ekspa
Uprkos zabrinutosti španskih stručnjaka i jasnog favorizovanja lokacije na Adi Huji, vlast se opredelila za prigradsko područje, u koje će, samo kada je reč o Nacionalnom stadionu i infrastrukturi, uložiti oko 1,2 milijarde evra. Danijel Dašić, građevinski inženjer i član Anketne komisije za ispitivanje pada nadstrešnice, navodi za Radar da je Surčin kao lokacija za Nacionalni stadion izabran pre svega zbog međunarodne izložbe Ekspo.
Stadion nikada neće biti ekonomski održiv ako se oslanja samo na prihode od 30 utakmica ili velikih nacionalnih sportskih događaja godišnje. Moderni stadioni moraju da identifikuju i druge načine za generisanje prihoda, navode Alehandra i Mark Fenvik
„Kod odabira lokacije za izgradnju Nacionalnog stadiona izabrana je lokacija Surčin zbog prostora za širenje i povezanosti, ne samo fizičke, već prevashodno finansijsko-koruptivne sa Ekspom. Ada Huja, iako daleko atraktivnija lokacija, bliža centru, zahtevnija je po pitanju uređenja infrastrukture i pristupa saobraćajnicama. Naravno, da je u Srbiji bilo koja kapitalna investicija u zadnjih desetak godina odabrana i izgrađena u skladu sa EU standardima koji propisuju učešće građana i stručne javnosti, ova odluka bila bi jasna, obrazložena i utemeljena u javno objavljenim studijama izvodljivosti i ekonomske opravdanosti, uz transparentnu tendersku proceduru. Ovako, ostaju otvorena brojna pitanja i sumnje u način planiranja i opravdanost investiranja državnog novca“, zaključuje Dašić.
A u ovaj projekat, možda i očekivano, biće investiran ogroman novac, oko 1,2 milijarde evra, zajedno sa infrastrukturom, odnosno prugom od Zemun Polja do Nacionalnog stadiona, koja će koštati oko 430 miliona evra. Mada, Ministarstvo finansija u demantiju dostavljenom Radaru na tekst u prethodnom broju tvrdi da je to pruga za Ekspo, a ne Nacionalni stadion, kao i da je Studija opravdanosti koju su uradili upravo Fenvik i Mašinoprojekt KOPRING pokazala da će gradnja samog stadiona koštati 392 miliona evra, uz moguće odstupanje do 10 odsto. Šta god pisalo u Studiji, podaci do kojih je došao Radar pokazuju da je do početka ove godine za taj projekat izdvojeno 388 miliona evra, a da će do kraja 2028. biti potrošeno ukupno 768 miliona.
I sve ovo podseća na slučaj Beogradskog metroa. I nije reč samo o projektu koji je vredan milijarde evra i čija cena samo skače, toliko da ne možemo da je „uhvatimo“. Javnost je bila šokirana što će podzemna železnica krenuti sa mesta na kome niko ne živi. Tako je moglo da bude i za Nacionalni stadion, ali srećom su se SNS firme dosetile da tu grade stanove, pa će neko valjda da ih kupi. Još samo ostaje da se na ulazu u Surčin pred naredne izbore, koji bi mogli da budu već u decembru, kupuju karte za utakmice. Kao što su onomad za metro.
Izveštaj Fenvika sa preporukama i ocenama mogućih lokacija za gradnju stadiona
