Mreža srdačnih kontakata Džefrija Epstina dobila je takve razmere da liči na zbor uglednika 21. veka. Haotično pomeranje fokusa, čas na ovog političara, čas na onog biznismena, polako gubi smisao jer je teško i nabrojati drugare i poznanike seksualnog zločinca. Možda bi bilo smislenije „odzumirati kadar“ i razmisliti o tome kako je Epstin tolike moćne prijatelje stekao, to jest šta je muve u mrežu privlačilo.
Iako je Džefri Epstin bio dete školske radnice i baštovana u gradskoj službi, njegov uspon nije naročito zanimljiv. Rođen je u jednoj od „zatvorenih zajednica“ Bruklina, a pošto se Njujork ne nalazi u podsaharskoj Africi, zločinac nije bio ni prva ni poslednja bajkovita priča o uspehu (ponekog pripadnika) američke srednje ili radničke klase.
Kako je Forbs sumirao prošle godine, jasno je da su temelj njegovog bogatstva bili poreski trikovi i finansijski saveti dvojici milijardera. Pitanje da li je razvratnik istovremeno bio i obaveštajac za druge, a ucenjivač za sebe, takođe je dobar materijal za film, ali ne i za ozbiljan pogled na užas koji je za sobom ostavljao. Sve i da je od prvog dana na Volstritu novac sticao podvodeći maloletnice uglednicima i krišom to snimajući, izvesno je da njegovi kontakti većinom nisu učestvovali u tim zločinima. U čemu onda jesu?
Pitanje da li je razvratnik istovremeno bio i obaveštajac za druge, a ucenjivač za sebe, takođe je dobar materijal za film, ali ne i za ozbiljan pogled na užas koji je za sobom ostavljao
Fajnenšel tajms se u petak takođe upitao kako je „nesvršeni student iz radničke porodice“ izgradio takav splet veza. Zaključak nije loš.
„Čini se da je Epstin imao izuzetnu sposobnost da shvati šta je kome potrebno i da mu to obezbedi. Potrebe pripadnika njegove elitne društvene mreže bile su različite, i Epstin se predstavljao i kao poverljiv čovek i kao posrednik za poznanstva i kao vodič ka luksuznijem životu i kao bankar. Izgrađene veze su mu postajale izvor novca, podataka i drugih veza, što je ličilo na socijalnu Poncijevu šemu, koja je trajala dok nije uhapšen i umro u zatvoru 2019.“
I zaista, čak i površan pogled na nasumični izbor tih veza otkriva da je zlikovac za svakoga bio nešto drugo. Izvor iz britanske vlade rekao je Fajnenšel tajmsu da je Epstin imao tri kružoka – kružok novca, kružok moći i kružok seksa. Nije mu, istina, uspevalo da se svakome uvuče pod kožu. En-Bi-Si je takođe u petak primetio da su „odnosi“ neki put bili jednostrani, to jest da je prestupnik pokušavao da ostane u kontaktu i sa ljudima koji za njega nisu marili. Ali onih koji jesu hteli da pripadaju nekoj od njegove tri sfere, uvek je bilo dovoljno.
Primera radi, Epstin nije mogao akademskim dostignućima da proširi mrežu na elitne američke univerzitete jer je od studija odustao. Ali ni mudraci nisu imuni na novac, a Epstin je donirao Harvardu i Masačusetskom institutu tehnologije (MIT). Kada bi kročio u akademski svet, negovao je odnose bogatstvom, nametljivošću i laskanjem, zapisao je Njujorker u ponedeljak. Ilustrativno je priznanje doktora Pitera Atije, koji je prvo stekao ime istražujući dugovečnost a potom razmenjujući lascivne mejlove sa Epstinom. Atija je prošle sedmice na društvenim mrežama zapisao sledeće:
Ako se izuzmu zlostavljane maloletnice, njegova mreža se ukazuje kao lanac sasvim običnih interesa, kao stereotipan serkl ljudi koji jedni drugima stvaraju ili održavaju elitni status pomoću para, podataka i prijatelja
„Kada sam upoznao Epstina, imao sam malo veza sa značajnim ljudima. Sve u vezi sa njim delovalo je ekstravagantno i ekskluzivno, uključujući tu i činjenicu da je živeo u najvećoj kući na Menhetnu, da je posedovao privatni ’boing 727’, da je organizovao zabave za najmoćnije poslovne i političke lidere.“
Nemački Špigl je u ponedeljak objavio da je Joša Bah, danas veliko ime kognitivnih nauka poznato po radu na veštačkoj inteligenciji i po uticaju na Ilona Maska, od Epstina dobio više od milion dolara. Ali možda je još važnije bilo uvo puno razumevanja koje je Amerikanac imao za Bahove ideje o urođenoj intelektualnoj inferiornosti žena i crnaca, o potrebi da se ljudska rasa očisti od „starih i nemoćnih“. Tu eugeniku, koja bi ga u domovini učinila još slavnijim nekih sedamdeset ili osamdeset godina ranije, mudri Nemac je Epstinu izložio u nizu mejlova koje su razmenili 2016, osam godina nakon što je seksualni prestupnik osuđen.
Tako je njujorški perverznjak privlačio ljude kojima je falilo para ili ugleda, a mogli su da mu posluže. Šta je bilo potrebno onima koji su imali i jedno i drugo, a verovatno im nije nedostajalo ni impresioniranih slušalaca? Svakako informacije. Možda se nikada neće saznati šta je tačno bivši britanski princ Endru dobijao od Epstina, ali to što je Amerikanac zauzvrat dobio od njega tokom 2010. i 2011, bilo je veoma korisno.
„Izgleda da je Endru Mauntbaten-Vindzor sa Džefrijem Epstinom delio poverljive podatke do kojih je došao radeći kao zvanični trgovinski izaslanik. Bivši princ mu je slao izveštaje o posetama Singapuru, Hong Kongu i Vijetnamu, kao i poverljive detalje o mogućnostima za investicije. Na Badnji dan 2010. poslao mu je poverljiv izveštaj o investicionim prilikama u obnovi avganistanske provincije Helmand, koju su tada kontrolisale britanske oružane snage i u koju je stizao novac britanske vlade“, zapisao je Bi-Bi-Si u ponedeljak.
U srži ove sage uvek će biti kružok seksualnih zlostavljača, ali postoji i nešto iza toga. Maligni uticaj Epstinove mreže produbio je već duboko nepoverenje u savremenu politiku, biznis i finansije, i to u eri teorija zavere
Papiri sa takvim uvidima lako se pretvaraju u novčanice, u baš mnogo novčanica, i nema sumnje da su Epstinu dodatno podigli popularnost i u prvom i u drugom kružoku. Od čoveka do čoveka, manijak je nekome pomagao iz ptičje, nekome iz žablje perspektive, i ako se izuzmu zlostavljane maloletnice, njegova mreža se ukazuje kao lanac sasvim običnih interesa, kao stereotipan serkl ljudi koji jedni drugima stvaraju ili održavaju elitni status pomoću para, podataka i prijatelja. Većinom nisu manijaci, već im je „samo“ svejedno da li je čovek koji im je koristan istovremeno i manijak. I ta konačna običnost priče o Džefriju Epstinu i jeste najveći problem.
„U srži ove sage uvek će biti kružok seksualnih zlostavljača, ali postoji i nešto iza toga. Maligni uticaj Epstinove mreže produbio je već duboko nepoverenje u savremenu politiku, biznis i finansije, i to u eri teorija zavere“, zaključio je Fajnenšel tajms.
Njujorker u sličnom tonu pokušava da ugasi nepametan republikansko-demokratski rat oko toga kojoj je stranci prestupnik bio bliži. Bio je blizak i jednoj i drugoj, podseća američki časopis, te navodi da Džefri Epstin nije bio samo čudovište, već i stvorenje svog doba – koje je i naše.
To je doba u kome se bogatstvo i razmetljivost previše često pretvaraju u društveni status, neograničene privilegije i neodgovornost. To je svet u kome se čini da novac može da kupi – ili potkupi – maltene sve, a etika je za slabiće
„To je doba u kome se bogatstvo i razmetljivost previše često pretvaraju u društveni status, neograničene privilegije i neodgovornost. To je svet u kome se čini da novac može da kupi – ili potkupi – maltene sve, a etika je za slabiće. Drugim rečima, to što je Epstin bio, problem je svih nas.“
Umesto da se razmatra dokle je Džefri Epstin stigao u kremaljskoj hijerarhiji (gde je imao Vitalija Čurkina) i da li je dospeo do Dalaj Lame (što budistički poglavar negira), valjalo bi razmisliti o tom „problemu svih nas“. Problem svakako pripada zemljama koje su juče „obnavljale“ Helmand kao što će sutra „obnavljati“ Gazu, ali pripada i svakoj drugoj zemlji koja je sebi dopustila da ima prinčeve, stvarne ili metaforične.
