za Radar iz Vašingtona
Verovatno nema osobe koja prati aktuelna dešavanja u svetu, a da joj na pamet nije pala fraza „kraj istorije“, čiji je autor čuveni američki politikolog, analitičar i profesor na Univerzitetu Stenford, Frensis Fukujama. Iako ta fraza u Fukujaminoj knjizi Kraj istorije i poslednji čovek ne znači bukvalno kraj dešavanja, već pobedu liberalne demokratije nad autoritarnim ideologijama, osećaj je da se poredak kakav smo do sada znali raspada i da se rađa nešto novo i uznemiravajuće. Velike zasluge za to pripadaju predsedniku SAD Donaldu Trampu, koji je potresao i Ameriku i svet time što je podredio i domaće i međunarodno pravo svojim moralnim normama. Fukujama je govorio za Radar u trenutku kada su u prvom planu bile Trampove spoljnopolitičke avanture, pre nego što su ih zasenila dva ubistva američkih državljana od strane federalnih agenata u Minesoti, koja su, opet, potisnuta novom tranšom dokumenata o Džefriju Epstinu. U pozadini Trampove konstantne proizvodnje kriza i afera, nastaje novi poredak u svetu i nameće se pitanje da li će tri sile – SAD, Kina i Rusija – ostaviti jedna drugu na miru, a zauzvrat grabiti sve što im padne na pamet u sopstvenim sferama uticaja.
„Ne znam da li je ’poredak’ adekvatna reč, ne vidim tu mnogo reda. Svakako nije ako se nastavi pravcem kojim Donald Tramp sada ide. Sa druge strane, problem je u velikoj međuzavisnosti, svaka zemlja ima velike interese u sferi uticaja druge sile i ne možete to da odvojite. Na primer, SAD imaju značajne interese na Tajvanu i podržavaju njegovu nezavisnost jer su zavisne od poluprovodnika koji se tamo proizvode. Mi mnogo trgujemo sa istočnom Azijom, i ako Kina počne da se ponaša kao hegemon u tom regionu, to će naštetiti našim interesima. Ako Kina zauzme Tajvan kao što želi, to će uticati na mogućnost SAD da proizvodi ili kupuje poluprovodnike“, kaže Fukujama i naglašava da to nije stabilan poredak, već pozivnica za konflikt velikih sila. „Tramp je tipičan siledžija koji voli da ide na slabije zemlje, poput Venecuele i Irana. Da li je voljan da se suprotstavi Kini? Mislim da je odgovor na to pitanje – ne. Ali, sve je to jako loše. U vašem delu sveta Rusija želi da povrati što veći deo ruskog ili sovjetskog carstva. A SAD imaju značajne interese u Evropi i ne verujem da će ih samo prepustiti Vladimiru Putinu. Definitivno postoji vizija novog svetskog poretka, ali da li će on voditi miru i redu – to je pitanje“, ističe Fukujama
Američki upad u Venecuelu i hapšenje predsednika Nikolasa Madura, Trampova administracija je nazvala krajem globalizma, dok su kritičari tu videli čist imperijalizam. Kako biste vi definisali ono što se dogodilo?
Tramp je počeo kao izolacionista, kritičar izgradnje nacija i intervencija u inostranstvu koje su bile uvučene prethodne administracije. Ali, odjednom je počeo da koristi američku vojnu moć, prvo u Iranu, pa Venecueli. Počeo je da uviđa da u svojim rukama ima jedan jako moćan instrument – američku vojsku, koju može da koristi i pokaže vojnu dominaciju, uz ekonomsku. Mislim da ga je to poguralo da se odluči na akciju u Venecueli i otme Nikolasa Madura, iako u okviru njegovog MAGA pokreta postoje mnogi koji su izolacionisti i protive se takvim akcijama.
Američki predsednik je tipičan siledžija koji voli da ide na slabije zemlje, poput Venecuele i Irana. Da li je voljan da se suprotstavi Kini? Mislim da je odgovor na to pitanje – ne
Obrazloženje za Venecuelu takođe nije bilo u skladu sa liberalnim principima američke spoljne politike, već je on otvoreno rekao da hoće naftu i milijarde dolara od eskploatacije nafte. Kada priznate da je to vaša namera, onda imate klasični imperijalizam jer otimate resurse u drugoj zemlji zato što vam donose korist. Posledica je politika dominacije u određenim sferama, odnosno da i Rusija i Kina dobiju svoje parče sveta, a SAD će biti dominantne u zapadnoj hemisferi.
Posle američke akcije u Venecueli, koju su mnogi ocenili kao nedvosmisleno kršenje međunarodnog prava, Tramp je u intervjuu za Njujork tajms to praktično potvrdio rekavši da mu „ne treba međunarodno pravo i da ga ograničavaju lične moralne norme“. Iako SAD nisu uvek poštovale međunarodno pravo, koliko je opasno kada predsednik SAD izjavi ovako nešto u aktuelnom globalnom kontekstu?
Mislim da nije najveći problem u međunarodnom pravu. Ne postoji globalni suveren koji će da primeni međunarodno pravo, već postoje međunarodni sporazumi na dobrovoljnoj bazi. Postoji set međunarodnih normi koji se ogleda u međunarodnom pravu, kao što je Povelja UN, koji je važan, ali nije pravni sistem. Pravi problem je u tome što Tramp krši taj međunarodni normativni sistem koji nalaže da jedna zemlja ne bombarduje drugu, da ne otima njenog predsednika, ili da ne prelazi granicu druge zemlje u pokušaju da uzme teritoriju, kao što to radi Rusija. Ali, i čak i kada kažemo da nije stvar u pravu, nego u normama – i dalje smo u problemu. Jer Tramp prati norme mafijaškog bosa. To nisu one koje počivaju na liberalnim principima jednakosti, poštovanja ljudskih prava, već norme nekoga ko hoće da uzme sve što može dok ga neko fizički u tome ne spreči, dok ga ne zaustavi neki drugi šef mafije. I to nisu norme koje upravljaju međunarodnim odnosima.
Kako bi se nova pozicija Amerike u globalnom poretku stvari mogla odraziti na rat u Ukrajini, da li je ovo definitivno davanje zelenog svetla Vladimiru Putinu da postupa kako želi?
Tramp mu daje zeleno svetlo još od vremena kad nije ni izabran, time što je krivio Ukrajinu za taj rat, a ne Rusiju. Samit na Aljasci je dokaz za to. Tramp je tada Putina tretirao kao prijatelja, usvojio je ruski narativ, pa su obustavljene isporuke oružja i smanjena podrška NATO. Kada je reč o uticaju na rat, da je Tramp stvarno krenuo na Grenland to bio kraj NATO-a, jer u čemu je poenta saveza ako jedna zemlja članica krene na drugu. I to bi uticalo na Ukrajinu koja se oslanja na podršku Alijanse.
Rusija želi da povrati što veći deo sovjetskog carstva. A SAD imaju značajne interese u Evropi i ne verujem da će ih samo prepustiti Vladimiru Putinu
Kako vidite buduću ulogu Evropske unije u novom rasporedu stvari u svetu?
Evropska unija bi mogla da igra mnogo veću ulogu, ako pogledate njen broj stanovnika ili BDP – ona bi trebalo da bude supersila. Međutim, problem je u tome što EU nije država koja predstavlja 450 miliona stanovnika Evrope, već je međunarodno telo sa ograničenjima. Najveće predstavlja pravilo glasanja konsenzusom, bilo da je reč o spoljnoj politici ili o budžetu. Po meni, najvažnija stvar koju bi Evropljani sada trebalo da promene je da pređu na dvotrećinsku većinu umesto konsenzusa kada glasaju, i spreče male države poput Mađarske i Slovačke da blokiraju odluke svih ostalih i drže EU kao taoca. EU i dalje daje subvencije Mađarskoj koja više nije ni demokratija, a Mađarska ima pravo da blokira sve. Jako je važno da se održi podrška nezavisnoj Ukrajini, jer ako toga ne bude bilo, Rusija će krenuti na druge zemlje. Ukrajina je veoma važna, ali postoje i druge kritične pretnje po Evropu, iz Kine, a sada i iz Amerike.
Krajem prošle godine ste napisali u jednom članku da je Tramp načinio veliku štetu do sada, ali da počinje polako da slabi. Da li je fokus na spoljnu politiku u stvari znak da slabi iznutra? Očekujete li da se to pokaže na kongresnim izborima u novembru?
Da, verujem da je tako. Tramp je veoma nepopularan na domaćem terenu, rejting mu je niži nego u prvom mandatu, i manji u odnosu na druge lidere demokratskih zemalja. Mislim da mnogi očekuju da demokrate osvoje većinu u Predstavničkom domu Kongresa na izborima u novembru. U takvim situacijama, političari nastoje da skrenu pažnju sa stvari koje im obaraju rejting, a spoljna politika je oblast u kojoj predsednici imaju više diskrecionih ovlašćenja. I onda se priča o tome, a ne o inflaciji, ili Džefriju Epstinu ili svim onim temama koje su do sada slabile Trampa. To je definitivno taktika koju koriste autoritarni lideri, ali da li će uspeti na duže staze – to ne znam.
Najvažnija stvar koju bi Evropljani trebalo da promene je da pređu na dvotrećinsku većinu umesto konsenzusa kada glasaju, i spreče male države poput Mađarske i Slovačke da drže EU kao taoca
Ako pogledamo šta je sve Tramp uradio za godinu dana na vlasti – ignorisao Kongres i zakone, politizovao vojsku, policiju i Sekretarijat za pravosuđe, kritikovao sudije, pritiskao medije i Federalne rezerve – da li je realno očekivati da američke institucije prežive takav napad i vrate se na stanje pre Trampa?
Mislim da postoje dobre šanse da američke institucije sve ovo prežive. Izbori u novembru će biti verovatno najvažniji događaj, jer deluje da će ih demokrate dobiti – i to ne sa malom razlikom. Ako se to desi, onda imaju moć nad Trampom, mogu da pokreću istrage, pozivaju svedoke i zato je on očajnički zabrinut zbog tih izbora i mogućnosti da ga oslabe. Takođe, Vrhovni sud bi trebalo da donese odluku o tarifama i može da se desi da presude da su nezakonite, što bi mu zadalo veliki ekonomski udarac. I dalje postoje institucionalne brane koje mu ne dozvoljavaju da postane kao mađarski premijer Viktor Orban, iako se jako trudi. Da vam dam primer njegovog autoritarnog instinkta: kada je Rene Gud ubijena u Minesoti, snimci su pokazali da nije bilo razloga da agent imigracione službe (ICE) puca u nju. I umesto da kaže da će biti pokrenuta istraga i da će agent biti kažnjen, vlast je nju označila kao domaćeg teroristu. Tramp je u jednom intervjuu rekao da je agentu život bio ugrožen, ali snimci pokazuju suprotno, pa je onda promenio priču i rekao da ona nije pokazala poštovanje prema agentu. To je severnokorejski nivo liderstva.
Na primeru ubistva građanke u Mineapolisu vidimo da vlast nije pokazala empatiju prema žrtvi, a onda to nije učinio ni deo društva. Brojni su komentari na društvenim mrežama – od MAGA influensera do običnih ljudi koji podržavaju vlast – da je žrtva maltene zaslužila da bude ubijena, između ostalog i zato što je levičarka i lezbijka. Da li vlast ovakvim modelom ponašanja koji nudi može da pokvari društvo?
Već ga je pokvarila. Ima mnogo Amerikanaca koji imitiraju Trampa i iznose iste argumente. Ali, mene više zabrinjava to što Služba za imigraciju i carine (ICE) ima veći budžet od FBI-a ili drugih policijskih službi. Regrutuju hiljade novih ljudi koji su tvrdokorne pristalice Trampa, poput onih koji su upali u Kongres 6. januara 2021. godine. On pravi neku vrstu paravojne organizacije koja je lojalna njemu, a ne zakonu i Ustavu. I to je jako, jako opasno. Sekretarijat za unutrašnju bezbednost je u internoj belešci napisao da su agenti zaštićeni, da imaju imunitet šta god da urade i to je suprotno od onoga kako obučavate policajce, da poštuju zakon i ne posežu za nasiljem. Umesto toga im je rečeno da mogu da rade šta hoće.
Tramp Putinu daje zeleno svetlo da radi u Ukrajini šta hoće još od vremena kad nije ni izabran, time što je krivio Ukrajinu za rat. Samit na Aljasci je dokaz za to
Vaša teza o kraju istorije podrazumeva liberalnu demokratiju kao najbolji poredak koji je pobedio druge ideologije. Da li biste današnju Ameriku ocenili kao liberalnu demokratiju ili ide ka manje demokratskim uređenjima?
Naslov moje knjige je Kraj istorije i poslednji čovek i bavim se i time kako liberalna demokratija može da se pokvari zbog tog poslednjeg čoveka, zbog moralnog horizonta koji liberalizam stvara, i protiv kojeg ljudi počinju da se bune. Na jesen ću objaviti memoare o stvarima na koje sam upozoravao, a koje se sada dešavaju. I levica i desnica kritikuju liberalizam, ali niko nije ponudio alternativni politički sistem koji će biti bolji. Levica neće napustiti principe jednakosti ili ljudskih prava, na desnici su neki libertarijanci, neki žele snažniju državu, ali nije jasno šta. Liberalna demokratija je i dalje jedino uređenje koje je razumno i može da traje. Ali, mi u Americi smo izabrali autoritarnog lidera koji je unazađuje u mnogim sferama. Ne verujem da to može da uradi do kraja, ali je opasno.
Vi ste jedno od poznatih imena iz akademskog sveta koja su peticijom podržala studentski pokret u Srbiji i njegove zahteve. Prošlo je više od godinu dana otkako je pokret nastao i aktivno traži promene i raspisivanje vanrednih izbora, ali vlast ne popušta. Kako vidite rasplet ove situacije?
Ne bih da spekulišem o tome, ne pratim situaciju u Srbiji dovoljno. I dalje imam veliko divljenje prema studentskom pokretu i tome kako su se organizovali. Oni predstavljaju važan deo društva u Srbiji. Na kraju, autoritarnim liderima je teško da idu protiv želja naroda kojim vladaju, ali ne bih da predviđam kako će se ovo politički završiti.
Veoma bi me iznenadilo kada bi Tramp mogao da nađe Srbiju na mapi. Sve to oko Generalštaba je vodio Ričard Grenel
A može li uopšte da se završi bez podrške spolja, posebno EU i SAD, koje imaju druge i veće probleme?
Ja verujem da može. Impresivno je to što su studenti sve do sada uradili sami, bez pomoći spolja. Niko ne može da ih optuži da su agenti Brisela ili Vašingtona. Nekada zapadna podrška može da bude mač sa dve oštrice. Važno je da narod u Srbiji ovo uradi sam, a ljudi spolja treba da podrže studentski pokret što više mogu.
Krajem prošle godine u Kongresu je usvojen i Zakon o Zapadnom Balkanu, koji pominje izborne neregularnosti u Srbiji i korupciju, NIS je sankcionisan u sklopu kaznenih mera ruskom energetskom sektoru, Trampov zet Džared Kušner se povukao iz izgradnje luksuznog kompleksa na mestu Generalštaba, nije počeo ni strateški dijalog koji je najavljen za prošlu godinu. U Srbiji su mnogi ove događaje protumačili kao povlačenje Trampove podrške Vučiću. Da li vama tako deluje?
Znate šta, veoma bi me iznenadilo kada bi Tramp mogao da nađe Srbiju na mapi. Verovatno nema neko mišljenje o Srbiji, sve to je vodio Ričard Grenel koji se sada bavi Venecuelom i drugim stvarima. Meni je interesantno nešto što niste pomenuli, a to je da Vučić nema ni podršku Moskve u poslednje vreme. Godinama je pokušavao da igra na sve strane, da uđe u EU i NATO, ali i da bude dobar sa Putinom. Čini mi se da su sada svi to prozreli i shvatili da on nikome nije pouzdan saveznik.
