Veliki broj građana u januaru iznenadila je, doduše, neprijatno „čestitka“ Elektroprivrede, odnosno Elektrodistribucije Srbije. Među njima i Vesnu Mališić, glavnu i odgovornu urednicu Radara, kojoj je EPS za decembar ispostavio račun na 42.916,91 dinar, jer je, kao, tog meseca potrošila 2.092 kilovat-sata, 1.568 po višoj i 524 po nižoj tarifi. Kakva rasipnica energije, pomislio bi svako na prvi pogled. Ali, već na drugi očito je da tu nešto ne štima, jer je za celu prošlu godinu potrošila 5.784 kWh ili u proseku manje od 500 kWh mesečno.
Uprkos tome, EPS svojim računom praktično tvrdi da je od 1. januara do 30. novembra potrošila 76 odsto više struje nego samo u decembru. I laiku valjda dovoljno da shvati da nešto nije u redu. Ali, ne i EPS-u. To akcionarsko preduzeće u stopostotnom vlasništvu države, u čijem Nadzornom odboru sede „stručnjaci“ iz Norveške, insistira da se račun plati, a Vesna Mališić, kao i hiljade drugih, koji su oštećeni tuđom greškom, posle mogu da se žale. Kome? Upravi Vodovoda?
Biće da je problem i u tome što brojila nema ko da čita. EDB je u više navrata ugovore za taj oko 25 miliona evra vredan posao sklapala sa konzorcijumom privatnih firmi, na čijem čelu je T&M Grup solušn, čiji je vlasnik Dane Šijan, ali ga je Komisija za zaštitu prava ponuđača u javnim nabavkama poništavala.
Praksa neredovnog očitavanja brojila svodi se na prikrivenu formu poskupljenja. Tehnički je to jednostavno, ekonomski štetno i sistemski opasno, jer je efekat isti kao da je za te potrošače cena struje značajno povećana
Miloš Zdravković
U međuvremenu, očito, neka brojila niko nije očitavao redovno, već samo povremeno, na svakih nekoliko meseci. A onda se, ističe stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, ispostavi račun kao da je sva struja potrošena za samo 30 i kusur dana. Tako se kupci „uteruju“ u najskuplju, crvenu zonu, u kojoj je svaki kilovat tri puta skuplji nego u zelenoj, a uz to je od 1. oktobra granica za ulazak u nju smanjena sa 1.600 na 1.200 kWh.
„Takva praksa neredovnog očitavanja brojila svodi se na prikrivenu formu poskupljenja. Taj mehanizam je tehnički jednostavan, ekonomski štetan i sistemski opasan, jer je efekat isti kao da je za te potrošače struja značajno poskupela“, objašnjava Zdravković, koji analizom konkretnog slučaja zaključuje da se radi o prosečnom domaćinstvu koje se greje na struju i mesečno troši od 450 do 700 kWh. EPS je „sabijanjem“ potrošnje iz više meseci proizveo veštački „pik“ i time celu energiju uvukao u najskuplju zonu i tako uvećao račun na 42.916 dinara.
Ako domaćinstvo četiri meseca troši po 550 kWh, ukupan račun u tom periodu bio bi oko 18.400 dinara. Ukoliko, međutim, EPS cenu obračuna kao da je sva ta struja potrošena za samo jedan mesec račun će skočiti na 43.000 dinara
Dragovan Milićević
Analizirajući ovaj slučaj, ekonomista Dragovan Milićević ističe da bi za mesečnu potrošnju od 550 kWh račun bio oko 4.600 dinara, a za septembar, oktobar, novembar i decembar zajedno 18.400 dinara. Ovako, pošto su svi kilovati obračunati kao da su potrošeni samo u decembru, kao da u prethodna tri meseca nije potrošen nijedan kWh, cena je uvećana 2,3 puta. Svojevrsna drumska pljačka, zaključuje.
Za Zdravkovića strukturni problem postaje jasniji kada se uklopi u širu sliku EPS-a, koju karakteriše pad proizvodnje, gubici u mreži, odlaganje investicija i nedostatak stručnog kadra. Zato neredovna očitavanja brojila, čak i u centru Beograda, a kamoli u vikendicama, ne deluju kao izolovani incident, već kao simptom kolapsa, s tim što taj teret operativnog haosa EPS prebacuje na domaćinstva. A što su očitavanja ređa, to je veći rizik od ulaska u crvenu zonu.
Naglašavajući da je takav „sistem“ dugoročno ekonomski destruktivan, Zdravković ističe i da ovaj slučaj pokazuje da je „tiho poskupljenje“ postalo sastavni deo načina na koji EPS funkcioniše. Nažalost, ako nadležni ne shvate da imaju problem i bez tehničke korekcije tarifnih pravila, ovakvi računi će postati standard, a ne izuzetak, zaključuje Zdravković. Što baš i ne deluje ohrabrujuće i ne umanjuje strah od nekih novih „strujnih udara“.
