Svezano i pretučeno srpsko pravosuđe dobilo je već previše direktnih udaraca od izvršne vlasti, koja ostaje uporna u nameri da potpuno eliminiše njegovu nikada do kraja stabilizovanu samostalnost i nezavisnost. Dok se afere gomilaju, režimu više nije dovoljno da opstruira rad Javnog tužilaštva za organizovani kriminal već pokušava da ga promenom zakona ugasi. U međuvremenu, napadima i opstrukcijama rada TOK te pritiscima na njegove istaknute tužioce, posle brojnih predstavnika vlasti, pridružuju se i okrivljeni pred Specijalnim sudom u Beogradu. Ohrabruje, međutim, činjenica da je u svom poslednjem saopštenju od 30. januara Kolegijum TOK pored ukazivanja na protivpravne pritiske na to tužilaštvo, prvi put nagovestio mogućnost da za konkretne počinioce bude pravnih posledica. Pretpostavka je da bi u policiji ili parlamentu mogli biti gonjeni za krivična dela zloupotrebe službenog položaja, odnosno za neko od dela iz korpusa krivičnih dela protiv pravosuđa.
Zloupotrebe okrivljenih
Za to vreme, prethodne nedelje, Dejan Milenković, bivši načelnik u policiji i saradnik bivše državne sekretarke MUP Dijane Hrkalović, odnosno drugooptuženi u procesu u kome se njoj sudi za zloupotrebu službenog položaja, zatražio je izuzeće tužioca Milenka Mandića jer je on navodno nezakonito postupao u istrazi ubistva advokata Dragoslava Ognjanovića. Milenković je izjavio da je tužilac Mandić bio upoznat sa postojanjem potencijalnog svedoka-saradnika ali da ga nije zaštitio, te da je kasnije taj svedok ubijen. Posledica je odlaganje procesa dok Vrhovno tužilaštvo ne odgovori na ovaj zahtev za izuzeće tužioca Mandića.
Istim povodom oglasilo se i TOK ocenjujući da pomenuti zahtev okrivljenog Milenkovića pored procesnog prigovora predstavlja i „deo njegove odbrane kojoj na raspolaganju stoje i druga pravna sredstva koja se često zloupotrebljavaju“.
Izvori Radara upućeni u istragu ubistva advokata Ognjanovića ukazuju da je u ovom slučaju reč o opstrukciji rada tužilaštva i ukazuju na nelogičnost u Milenkovićevom iskazu, odnosno postavljaju pitanje zbog čega je policijski načelnik toliko čekao da progovori o nepravdi koja je navodno učinjena svedoku. Istovremeno, okrivljeni ne navodi ime tog svedoka iako je ta osoba preminula i ne može joj pretiti nikakva opasnost, dok ističe da je svestan da ovakvo njegovo istupanje navodno ugrožava njegovu bezbednost i bezbednost njegove porodice.
Milenko Mandić čije se izuzeće traži postupajući je tužilac na suđenjima Radoju Zviceru, okrivljenom da je šef kavačkog klana, Nikoli Vušoviću koji je okrivljen kao predvodnik vračarske grupe, kao i procesu protiv Dijane Hrkalović
Milenko Mandić jedan je najiskusnijih tužilaca u TOK. On je jedan od jedanaest tužilaca koji su upućeni na rad u ovo tužilaštvo i ako se promene pravosudnih zakona budu primenjivale u narednih 30 dana može biti vraćen u Apelaciono tužilaštvo, iz koga je oktobra 2005. prebačen na rad u TOK. Mandić je postupajući tužilac na šest suđenja koja obuhvataju više od 80 ljudi. Između ostalih, na suđenju Radoju Zviceru, okrivljenom da je šef kavačkog klana, kao i Nikoli Vušoviću koji je okrivljen kao predvodnik vračarske grupe. Samo u tom procesu preko 40 je pojedinaca obuhvaćenih optuženicom. Kako je Radar nedavno pisao, Mandić vodi politički veoma važne procese protiv Dijane Hrkalović i Radoslava Cvijovića, optuženog da je rukovodio grupom krijumčara kokaina iz Novog Sada.
Priprema atentata
Ipak, institucionalne opstrukcije možda su i najmanje zlo koje je pažnju usmerilo na tužilaštvo u Ustaničkoj ulici u Beogradu. Kako je Radar izveštavao u oktobru i novembru policija je imala kredibilne informacije o ozbiljnim pretnjama smrću trojici tužilaca TOK, uključenim u suđenja pripadnicima kavačkog i škaljarskog klana. Izvori našeg magazina iz policije ukazivali su čak i na konkretizaciju tih planova u vidu atentata snajperom, odnosno podmetanjem eksploziva. Koliko je planiranje zločina bilo odmaklo govorile su i informacije da je za nagradu bila ponuđena nadoknada od nekoliko stotina hiljada evra u kokainu.
Nedavno je TOK prvi put nagovestio mogućnost da za konkretne počinioce bude pravnih posledica. Pretpostavka je da bi pojedinci u policiji ili parlamentu mogli biti gonjeni za krivična dela zloupotrebe službenog položaja
Iako je ta informacija nosila kategorizaciju poverljive, tokom decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić u njemu tako karakterističnoj inverziji stvarnosti izašao je u javnost sa informacijom da se njemu preti i da mu je život ugrožen. Sa time u vezi moguće je da, kao i njegova bivša šefica Dijana Hrkalović, nekadašnji policijski načelnik Milenković crpi inspiraciju svoje odbrane iz Vučićevog umeća izokretanja stvarnosti.
Naime Hrkalović i Milenković terete se da nisu na vreme dostavili dokaze u slučaju istrage ubistva Vlastimira Miloševića januara 2017. Sa svoje strane Tužilaštvo za organizovani kriminal, nadležno da procesuira slučajeve koji se nazivaju visokom korupcijom, odnosno, uključuju izabrane zvaničnike izvršne vlasti, do sada je udarce podnosilo ćutke, ali čini se da tokom prethodne nedelje to promenilo.
TOK uzvraća
Posle nekoliko saopštenja kolegijuma Tužilaštva za organizovani kriminal u kojima se navodi čitav niz opstrukcija sa kojima se suočavaju u najvažnijim istragama, pre svega od strane policije, čini se da je u poslednjem konačno otišlo i korak dalje.
Naime, pored navoda da je o nepostupanju i opstrukcijama policije obavestila njenog direktora i ministra unutrašnjih poslova, kolegijum TOK podvlači da će biti preduzete i druge mere, za utvrđivanje, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima koje tužilaštvu stoje na raspolaganju.
Pravna sredstva koja stoje na raspolaganju tužilaštvu su zahtevanje disciplinske odgovornosti, ali i pokretanje krivičnog postupka protiv odgovornih u policiji.
„Prvi put vidimo kategoričnu najavu tužilaštva da je spremno da se koristi svim raspoloživim ovlašćenjima da bi svoju funkciju ostvarilo“, govori advokat i prvi poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. „To je dobro, jer ukazuje na rešenost tužilaštva da radi svoj posao, ali je i paradoksalno jer su zemlje u kojima je to potrebno na takav način naglašavati, u teškom problemu i ozbiljnoj situaciji.“
Šabić ukazuje na slučaj u Savamali, kada je kao poverenik intervenisao da bi se makar saznalo ko je postupajući zamenik tužioca.
Sve govori o čemernoj situaciji u kojoj se nalazimo, a vlast ne percipira nužnost podele vlasti, Ipak to ukazuje da makar jedan deo pravosuđa pokušava da se oslobodi
Rodoljub Šabić
„Tada je bilo jasno da neki postupci vlasti asociraju na krivično delo uništavanja dokaza, poput uklanjanja šuta. Nekada su takve stvari rađene i protivno sudskim odlukama. Taj problem nije od juče, ali je sada to sve poprimilo dimenzije kakve nikada ranije nismo imali. To je nešto nezabeleženo u svetskim razmerama u kategorijama uporednog prava. Način na koji izvršna vlast komunicira sa tužilaštvom je nezamisliv. Ostaje da se vidi kakve efekte može imati namera tužilaštva da radi svoj posao, sada kada je u direktnom sukobu sa izvršnom vlašću. Suočićemo se sa realnošću i videti da li, zapravo, imamo tužilačku organizaciju ili ne“, kaže Šabić.
On podseća na nedavno odbijanje bivšeg ministra pravde da se pojavi pred tužiocem, što ukazuje na nejednakost pred zakonom.
„Sve to govori o čemernoj situaciji u kojoj se nalazimo, a vlast ne percipira nužnost podele vlasti, Ipak to ukazuje da makar jedan deo pravosuđa pokušava da se oslobodi te već uspostavljane kontrole izvršne vlasti.“
Lake mete
Krivična dela protiv pravosuđa po pravosudnoj statistici veoma su retko procesuirana na srpskim sudovima. Verovatno je zbog toga i dalje jeftino, pa čak i bez posledica, moguće pretiti ili satanizovati tužioce, likvidirati advokate i sudije. Ta porazna činjenica kao usud prati srpsko pravosuđe još od nikada nerazjašnjene smrti sudije Nebojše Simeunovića.
Dok se napadi na pravosuđe ne učine veoma skupim po počinioce neće biti podele vlasti koja je prvi preduslov demokratskog uređenja i vladavine prava. Do tada ćemo u javnosti slušati besmislice da se tužilaštvo otrglo od izvršene vlasti kao da od početka ne postoji pretpostavka da je ono u svom radu samostalno. Jednako tako partijska knjižica vladajuće stranke donosiće imunitet od krivične odgovornosti.
