Lokalni izbori u devedeset opština u Srbiji, među kojima su i 23 gradske u Beogradu, Nišu i Požarevcu, kao sudnji dan naših života biće održani 2. juna. Politički pejzaž Srbije, sa kratkim izletima diskontinuiteta, izgleda manje-više uvek isto. Vlast čvrsto zbija redove i maksimalno homogenizuje biračko telo na temi nacionalne ugroženosti, dok opozicija ne propušta priliku da propusti priliku. Videli smo to mnogo puta do sada. I evo nas, polako ulazimo u onu nadrealnu fazu kad se fokus pomera sa onih koji su odgovorni za to što su se izbori u decembru pretvorili u vulgarno očigledne zloupotrebe, na one koji su ih uhvatili na delu. Lagano se zagreva politička i medijska taktika i razrađuje strategija huškanja kako da se podela unutar opozicionog bloka Srbija protiv nasilja pretvori u međusobni rat.
Trenutna suzdržanost opozicionih aktera, veruju, samo je privremena. I to je za vlast idealan scenario i veliko finale političke inverzije u kojoj od sigurnog gubitnika postaje dobitnik. O tome ni u snu nije mogla da sanja početkom godine. Sad joj se posrećilo. Niko ne pominje krivična dela protiv izbornog zakona ni zloupotrebu javne funkcije predsednika države u lokalnim izborima, manipulacije zvaničnom evidencijom birača ostaju samo u izveštajima, organizovane migracije birača pominju uglavnom nevladine organizacije, Ustavni sud se pravi mrtav i ne odlučuje ni o jednom izbornom sporu za poništavanje izbora, negde usput su zatureni i podneti dokazi o tome da u biračkom spisku u Beogradu ima 230.000 birača „viška“, a na republičkom preko milion…
Lagano se zagreva strategija huškanja kako da se podela unutar opozicionog bloka pretvori u međusobni rat. To je za vlast idealan scenario u kome od sigurnog gubitnika postaje dobitnik. O tome ni u snu nije mogla da sanja
I sve je to vlast pregazila lako, kao plitku vodu. I sad joj još podela unutar opozicije dođe kao bonus – najkraći, najsigurniji i najbrži put da ponovo trijumfuje na izborima. Pa što onda da ne trlja zadovoljno ruke, glumi pomirljiv ton i divi se „pozitivnim promenama“ koje su se kroz „dijalog vlasti i opozicije“ desile. I koje će, kako kaže Ana Brnabić, smanjiti podele u društvu jer „Srbija se suočava sa pritiscima i treba nam zajednička brana“. U to ime Aleksandar Šapić je već podigao veliku binu na Trgu republike u Beogradu sa koje se od ranih jutarnjih sati ore vesele dečje pesmice i lete helijumski baloni da označe dane porodice. A u toj celodnevnoj gužvi, između desetak bina i načičkanih drvenih kućica sa šarenim bombonama, bedževima sa nacionalnim likovima, šajkačama i suvenirima, duž Knez Mihailove ulice koja je podeljena na zone plesa, džeza ili cirkusa – štandovi političkih stranaka skupljaju potpise za SNS i Nestorovića. Politički vašar i kič kao estetski ideal predizborne kampanje vlasti za izbore na kojima, zahvaljujući podeli u opoziciji, nema neizvesnosti.
To su velike šarene kulise koje skrivaju stvarni život ovog grada, ove države i ovih građana čije se zalihe verovanja i nadanja troše kao petoparci koji su im ostali u džepu. Jer, 30 odsto porodica, po najnovijem istraživanju, i ovih koji cupkaju uz taktove muzike na Trgu republike, ne može da zadovolji osnovne potrebe svoje dece za hranom, a većina njih preskače jedan obrok kad su gladni. Sve je, dakle, u ovoj predizbornoj kampanji veselo, da veselije ne može biti.
