Za navodnog „čoveka mira“ koji je, barem prema vlastitoj interpretaciji, za manje od godinu od povratka na vlast isključivo snagom svog autoriteta, uz niz drugih ratova, okončao i kompleksni konflikt između „Aberbejdžana i Albanije“, pa za sve to još i nagrađenog inauguracionom drvenom kašikom za mir Đanija Infantina, Donald Tramp se prilično razbacuje projektilima.
Irak, Iran, Jemen, Somalija i Sirija, plus vode Karipskog mora nadomak Venecuele; a na samom isteku 2025, baš na Božić – u skladu s hrišćanskom porukom ljubavi i pomirenja, kojom naročito pod Trampom Bela kuća naprosto zrači – došao je red i na Nigeriju, gde su krstarećim raketama ispaljenim s američkog razarača stacioniranog u Gvinejskom zalivu gađani položaji ekstremističke Islamske države (IS). Mada, iz nekog razloga, ne tamo gde ova čini najviše nedela, već podalje odatle; i danima potom bez dokaza da je u napadu likvidiran ijedan džihadista.
Udar na džihadiste u Nigeriji MAGA svet bi da stavi u kontekst globalne odbrane hrišćanstva od islamističke pretnje – odbrane koju, razume se, predvodi taj vitez u blistavom oklopu, Tramp
Udar je, istina, usledio uz saglasnost vlade u Lagosu i u koordinaciji s njom; no tek nakon što ju je Tramp pritiskao optužbama za tolerisanje „genocida“ nad hrišćanima, u jednom trenu zapretivši i slanjem američkih vojnika na teren. Nigerijske vlasti očigledno nisu u stanju da same izađu na kraj s militantima iz lokalnog ogranka IS, Islamske države provincije zapadna Afrika (ISWAP), te podjednako notorne grupe Boko haram; da jesu, odavno bi to učinile. (ISWAP je 2016. nastala odvajanjem upravo od Boko harama ali su, kao što biva, ove grupe danas smrtni neprijatelji.) Svaki čas iz severnog dela Nigerije stižu vesti o pokoljima, masovnim otmicama – svet obično obrati pažnju kad se dese prepadi na ženske škole i kao taoci uzmu na desetine, čak stotine devojčica – i drugim varvarstvima. Pa ako je Amerika voljna da nešto po tom pitanju učini – a s ovakvim likom na čelu, nije je ljutiti – nigerijske vlasti su verovatno zaključile kako mogu da žive s tim, kao što mogu i mnogi obični Nigerijci kojima je dosta života u strahu.
Problem je, međutim, u kontekstu u koji Trampova administracija, servilna Republikanska partija i čitav MAGA pokret na silu pokušavaju da uguraju akcije poput ove blagdanske u Nigeriji. Operacija protiv džihadista tendenciozno se predstavlja kao deo šire misije odbrane svekolikog hrišćanstva suočenog s brojnim pretnjama, u prvom redu onom islamističkom; odbrane na čijem čelu je, razume se, taj vitez u blistavom oklopu i Hristov izaslanik na Zemlji, Donald Tramp. Koji je, bez obzira na evidentno opadajuće kognitivne sposobnosti i sve češća javna prolupavanja, i dalje dovoljno lucidan da uoči i iskoristi propagandne prilike kad mu se ukažu – pa je tako i ovde, kad je obavešten da se napad planira za dan pre Božića, zatražio da bude pomeren za 24 sata i usledi na sam praznik. „Rekao sam ‘Ne, hajde da im uručimo božićni poklon’“, objasniće naknadno svoje rezonovanje.
Ili, rečima sumračne Lore Lumer, vodeće Trampove čirlidersice i, s obzirom na ekstremna gledišta koja zastupa, neshvatljivo uticajne političke influenserke: „Ne mogu da zamislim bolji način da se proslavi Božić nego da se smrt hrišćana osveti pravednim masovnim ubijanjem islamističkih terorista.“
Insistiranje nigerijskog predsednika da su „verska sloboda i tolerancija u samom temelju našeg kolektivnog identiteta“ u Trampovoj Americi nikoga ne zanima
I brojne druge figure iz MAGA sveta udar na uporišta IS interpretirale su u istom ključu odbrane hrišćanstva, forsirajući taj narativ naspram uzaludnih pokušaja zvaničnika u Lagosu – i nezavisnih posmatrača – da ukažu kako ekstremisti u Nigeriji baš i ne biraju, i da su meta njihovih napada koliko hrišćani (koji čine 45 odsto stanovništva) toliko i muslimani (53 odsto). Mnogi od sukoba i zločina koji se dešavaju mimo onih čiji su počinioci džihadisti – na primer, između muslimanskih nomadskih stočara i pretežno hrišćanskih farmera, često izazvanih gloženjima oko pristupa izvorištima – imaju malo ili nimalo veze s verskom pripadnošću aktera, već su uzrokovani drugim, profanijim razlozima, ili je reč o nedelima nebrojenih kriminalnih bandi koje vršljaju zemljom.
Ali ti argumenti, ni insistiranje nigerijskog predsednika Bole Tinubua da su „verska sloboda i tolerancija u samom temelju našeg kolektivnog identiteta“, u Trampovom delu Amerike nikoga ne zanimaju. Mnogo je lakše talambasati o tome kako je hrišćanstvo posvuda ugroženo, ali razloga za bojazan ipak nema – jer će ga Tramp odbraniti. Amin!
