Bilo koja vlast, osim aktuelne u Srbiji, teško da bi važne arheološke radove na velikom državnom projektu poverila privatnoj firmi bez ikakvog iskustva, registrovanoj za – proizvodnju nameštaja. Još manje je država koje bi sklapale poslove sa nekim ko se pažljivijom pretragom može povezati sa preduzećem čiji je vlasnik osuđivan na zatvorsku kaznu zbog pokušaja ubistva. A baš takvog „partnera“ angažovao je Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada za arheološke radove u Novom Sadu, Rumenki, Kisaču, Čeneju i Stepanovićevu, na trasi pruge od Beograda do Kelebije.
Posao vredan 43 miliona dinara u februaru 2023. dodelio je firmi Prima idea iz Novog Sada, jer se jedina javila na tender. Vlastima se žurilo, jer je i rok za završetak tih radova skraćen na 120 dana. Iz istog razloga zbog kojeg su i kineski CRIC i CCCC pristali da za dodatnih 65 miliona dolara prugu do Subotice završe do kraja 2024. To je od njih zahtevao predsednik Aleksandar Vučić, a mejlove koji to potvrđuju objavila je i Anketna komisija.
Dve od tri sporne javne nabavke raspisane su posle 15. marta 2023, kada su svi arheološki radovi već bili završeni ili prekinuti, a Zavod je ipak zaključio ugovore sa firmom Ivane Popović
Prethodno je i gradski Zavod naveo da su i oni skratili procedure za javne nabavke da bi ubrzali arheološke radove, jer su i Kinezi skratili rok za osam meseci „i to su obećali predsedniku“. Konačno, mediji su preneli da je u januaru 2023. Vučić obišao radove i od tadašnjeg pokrajinskog premijera Igora Mirovića zatražio da se „arheološka iskopavanja i konzervacija lokaliteta ubrzaju“.
Veze vlasnice Prima idea i NLG Leković kompanije
U toj žurbi posao je dodeljen firmi Prima idea, čija je direktorka i jedina vlasnica bila Ivana Popović, a od februara joj je partnerka, sa udelom od 50 odsto, Jovana Rakić. Od činjenice da joj je firma registrovana za proizvodnju nameštaja, još zanimljivije je što je Popović u to vreme, od 26. oktobra 2022. do 5. decembra 2023, bila direktorka još jednog novosadskog preduzeća, NLG Leković kompani, čiji je jedini vlasnik crnogorski državljanin Gavrilo Leković, za koga su podgoričke Vijesti u januaru 2020. objavile da je uhapšen u Srbiji po međunarodnoj poternici podgoričkog Interpola, zbog pokušaja ubistva u Budvi u martu 2019, nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija.
Prima idea je uz pomoć „prijatelja“ iz Zavoda imala samo dobru ideju kako da dođe do lake zarade „bez motike“, jer je veliki deo posla, bez ikakve naknade, obavio neko drugi
Slučaj je završen sporazumno, Lekovićevim priznanjem krivice, nakon čega mu je određena kazna zatvora od dve godine. Ove godine krajem jula Pobjeda je objavila da je nekadašnji službenik crnogorske policije i vlasnik više budvanskih diskoteka, još 2010. učestvovao u tuči koja je završila pucnjavom, označavajući ga kao „navodno desnu ruku vođe škaljaraca“, jednog od dva najveća kriminalna klana na Balkanu.
Sve se to, dakle, dešavalo mnogo pre nego što je vlasnica Prima idea pristala da bude direktorka firme koju je Leković osnovao krajem 2019. i registrovao za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada. I upravo ju je on zamenio na direktorskoj poziciji, firma je i dalje aktivna, s tim što joj je prihod pao sa do tada rekordnih 74 na 30 miliona, a neto dobit sa 8,9 miliona na 469.000 dinara.
Desetine miliona dinara za fiktivne arheološke radove
Kako je prošle godine poslovala Prima idea, još se ne zna, jer iako su rokovi davno prošli, nije dostavila finansijski izveštaj APR-u, a kad će ne zna se, jer je u međuvremenu Ivana Popović obuhvaćena istragom zbog sumnje da je sa Sinišom Jokićem, tadašnjim direktorom gradskog Zavoda, visokim funkcionerom SNS-a i stricem proslavljenog srpskog košarkaša Nikole Jokića, učestvovala u malverzacijama na projektu rekonstrukcije mađarsko-srpske železnice i oštetila budžet Srbije za 76,6 miliona dinara ili skoro 650.000 evra. Tom istragom obuhvaćen je i Veljko Novaković, u to vreme službenik za javne nabavke i jedan od bliskih saradnika Jokića, koji je bio direktor od 2016. do 27. oktobra 2024, kada je, četiri dana pre pada nadstrešnice, podneo ostavku.
U nalogu za sprovođenje istrage navodi se da su Jokić i Novaković raspisali tri javne nabavke za arheološke radove, vredne ukupno 81,9 miliona dinara, s tim što su dve raspisane posle 15. marta 2023, kada su svi arheološki radovi već bili završeni ili prekinuti. Navodi se i da je Popović dostavila tri lažne ponude, znajući unapred da će poslove dobiti, a da neće morati da ih obavi. Potom je, uz pomoć Jokića i Novakovića, dostavila lažnu, fiktivnu dokumentaciju da su svi ugovoreni poslovi završeni, a Zavod je u nekoliko tranši njenoj firmi uplatio 76,6 miliona. Dva puta po 21,5 miliona, za prvi ugovor od 6. februara, s tim što je prva rata unapred uplaćena već sutradan, a druga početkom aprila.
Zahvaljujući fiktivnim „arheološkim radovima“ firma iz Novog Sada je za dve godine učetvorostručila neto dobit i prosečnu bruto zaradu po zaposlenom povećala sa 65.224 na čak 301.657 dinara, a finansijski stručnjaci smatraju da bi se istragom lako utvrdilo o čemu se tu radi
Nakon toga, kada su svi arheološki radovi već uveliko okončani, ako ih je i bilo, sa istom firmom je 19. aprila sklopljen drugi ugovor na 10,1 milion dinara, a samo nekoliko dana kasnije i treći na još 29 miliona. Ispostavilo se, međutim, da je Prima idea, uz malu pomoć „prijatelja“ iz Zavoda, imala samo dobru ideju kako da dođe do lake zarade „bez motike“, jer je prethodno arheološki nadzor nad zemljanim radovima na toj deonici do sredine marta već obavila stalno zaposlena arheološkinja Zavoda Dušanka Veselinov, u okviru redovnog posla, bez dodatne naknade. Ili je, bolje rečeno, njen posao neko pokušao dobro da unovči.
Da li su krediti odobravani da bi se novac preusmerio na druge račune
Zahvaljujući ovom, kako se ispostavilo, koruptivnom poslu i fiktivnim „arheološkim radovima“ Prima idea je za samo dve godine, od 2021. do 2023, učetvorostručila neto dobit sa sedam na 28,1 milion dinara. Istovremeno, i prosečna bruto zarada po zaposlenom uvećana je sa samo 65.224 na čak 301.657 dinara, s tim što tolike plate nemaju ni direktori većih fabrika za proizvodnju nameštaja, pa se može naslutiti da i tu ima posla za istražne organe. Ako ništa drugo, lako mogu da provere kolike su plate te godine dobijali zaposleni.
58 javnih nabavki
vrednih 10 miliona evra država je ugovorila sa firmom Prima idea od 2020. do kraja 2023.
Sada teško da ih dobijaju, jer je firma u neprekidnoj blokadi od 5. februara ove godine, pa su dospele a neizmirene obaveze dostigle 59,6 miliona dinara ili više od pola miliona evra, sa malim izgledima da će njeni poverioci uspeti da se u potpunosti naplate, bez obzira na to što je 2023. iskazala neto dobit od skoro 240.000 evra, jer su joj obaveze iz poslovanja krajem te godine bile veće od 797.000 evra.
Uz to, krajnje neuobičajeno za jednog proizvođača nameštaja, skoro 60 odsto svoje aktive Prima idea plasirala je kao kratkoročne kredite, što je za finansijske forenzičare signal da je novac, za svaki slučaj, svesno preusmeravan drugim fizičkim ili pravnim licima. Njima je čudno i da tako, na osnovu bilansa, „uspešna“ kompanija, sa dinamičnim rastom prihoda i profita nije bar deo novca investirala u nabavku nove opreme i proširenje kapaciteta, kad joj već tako dobro ide.
A koliko su joj dobro išle slične kombinacije može se naslutiti i po tome što je samostalno ili kao deo nekog šireg konzorcijuma od 2020. do kraja 2023. pobedila na 58 tendera, vrednih ukupno skoro 1,2 milijarde dinara ili više od 10 miliona evra. Još zanimljivije je da je četiri petine tih ugovora dobila od Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada.
Anketna komisija za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu ukazuje da su aneksima na Komercijalni ugovor troškovi za arheološke radove uvećani za čak 7,2 miliona dolara i sumnja da su neki radovi duplo fakturisani i plaćeni
Ovaj slučaj potvrdio je sumnje Anketne komisije da su brojnim aneksima Komercijalnog ugovora sa kineskim izvođačima, CRIC i CCCC, veštački uvećani troškovi navodnih arheoloških radova. Konkretno, aneksima 2, 3 i 4 za te radove planirano je čak 7,2 miliona dolara. Pri tome su Komercijalnim ugovorom već predviđena arheološka istraživanja, pa komisija ne isključuje da se radi o duplom fakturisanju i da se ponovo naplaćuju radovi koji su već plaćeni po Komercijalnim ugovorom. I u Naredbi za sprovođenje istrage Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, o čemu je Radar već pisao, navodi se da su pojedini domaći podizvođači ostvarili prihode i do 500 odsto veće od realnih troškova, jer su radove na donjem stroju pruge prikazivali i naplaćivali po višestruko većim cenama, kao navodne arheološke radove. Šta tek reći za slučaj Prima idea ako se ispostavi da ništa nije ni radila, osim što je naplaćivala nepostojeće radove.
