Kada imaš užasan muzički ukus, ali i najjače ozvučenje u kraju, u poziciji si da maltretiraš ceo komšiluk. Znaš da komunalna policija neće reagovati na prijave komšija, štaviše, dok maltretiraš ljude štitiće te prava policija, a komunalci te zaobilaze u luku od tri kilometra.
I ne samo da te štite u tom zvučnom maltretiranju naroda, štite te i u uzurpaciji državne imovine. Ti narod svojim užasnim muzičkim izborom ne maltretiraš iz svoje kuće već si zauzeo javnu površinu, postavio šatore, instalirao ozvučenje i gruvaš decibelima nemilosrdno jer znaš da te u maltetiranju štiti policija, koju si takođe uzurpirao.
Muzičko nasilje
Tako ukratko izgleda jedno bulingovanje koje građanima prestonice ovih dana (a i meseci) priređuje Srpska napredna stranka, a tako ukratko izgleda i priča svakog školskog nasilnika koji je maltretirao sve oko sebe ili zato što je zaista jači ili zato što ima neka „leđa“ koja bi mu to omogućila. Ne daje mu, naravno, za pravo ni jedno ni drugo da maltretira i svaki takav tip pre ili kasnije naleti na „tvrdo“, ali svaki zlostavljač to uglavnom radi kad je klinac i posle ga te bubice prođu. Dobro, ne baš svaki. Neki ostanu takvi celog života.
Ovaj naš nasilnik povremeno na uzurpiranom javnom prostoru pravi i žurke, pa je tako bilo i proteklog vikenda, kada je dovukao grupu sebi sličnih i pevali su i veselili se do duboko u noć. Zapravo, ne baš do duboko u noć, razbežali su se relativno rano, a nisu se ni tek tako veselili i pevali već su pevali majci koja štrajkuje glađu zato što joj je isti taj školski nasilnik, koji maltretira celu zemlju, praktično ubio dete.
Nije to bila jedna od onih žurki gde neko slučajno objavi događaj na Fejsbuku, pa mu nepozvano dođe pola grada. Ovde se dolazi po principu kapilarne preporuke ili kapilarne ucene, a dobijale su se i fine dnevnice, sve u svemu, ovaj naš buli je jedan od onih koji za društvo jednostavno mora da plati, podmiti, uceni ili natera, inače se niko živ ne bi družio sa njim. Tako za rođendan, tako i za žurku za koju niko, pa ni njegove zvanice, ne znaju čemu tačno služi, ali ako se već mora ili ako se tako može nešto ućariti, pa što da ne.
Selidba zoološkog vrta
Šta će sledeće da mu padne na pamet, niko ne može da dokuči, ali jedno je sigurno – neće biti pametno, a ni kul. A on bi tako voleo da bude kul u društvu, da ga svi vole, da bude prihvaćen. Ali ne biva. Nekad jednostavno nisi takav karakter, ali onda makar radiš na tome, trudiš se da budeš dobar prema ljudima, da osvojiš njihove simpatije, menjaš i unapređuješ sebe da bi izvukao maksimum. A kad em nisi takav karakter, em se svojim ponašanjem zameriš svima redom, pa te čak i oni koji su ti, kao, bliski, trpe samo zato što imaju neku korist od tebe, onda zaista i ne preostaje ništa drugo nego da bulingovanjem i maltretiranjem nateraš ljude da te „vole“.
Životinje bi onaj nekada predivni park sigurno više poštovale od onih koji sada obitavaju u njemu
Možda bi, posle svega, na red moglo da dođe i preseljenje zoološkog vrta u centar grada, na tu uzurpiranu površinu. Što bismo se cimali i selili zoo-vrt negde na periferiju ako već imamo prostor koji se pokazao odlično? To sad već jeste neka vrsta rezervata, samo što je buli do sada u njemu držao stoku, a sad bi mogle na red da dođu malo i plemenite životinje. Još samo to nije uradio sa centrom grada koji je bukvalno oteo građanima i sad se iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, iživljava nad njim. Mada, to bi generalno u odnosu na sadašnje stanje bio i napredak. Životinje bi onaj nekada predivni park sigurno više poštovale od onih koji sada obitavaju u njemu.
