U novoj epizodi Radar Foruma, bivša javna tužiteljka u penziji Jasmina Paunović ugostila je dvoje studenata – Vukašina Đinovića sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i Nadu Trifković sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Povod razgovora je komemoracija koja će se održati 1. novembra, na godišnjicu pada nadstrešnice koja je usmrtila 16 ljudi u Novom Sadu, ali se diskusija pretvorila u duboko svedočanstvo o odgovornosti, pravdi i probuđenoj mladosti koja više ne pristaje na ćutanje.
„Skup je dostojanstven, miran, jer je pre svega komemorativan, posvećen žrtvama. Počećemo na 16 lokacija, simbolično, kroz ceo grad, biće i govora, i završiti minutima tišine kod Železničke stanice“, rekao je Đinović, najavljujući okupljanje koje će, kako kaže, „još jednom pokazati da godinu dana kasnije niko nije odgovarao za zločin“.
Njegova koleginica Nada Trifković podsetila je da su studentske šetnje od novembra prošle godine promenile duh protesta i način na koji mladi doživljavaju odgovornost.
„Mi smo odlučili da ponovo organizujemo šetnju jer mislimo da je to jedini način koji dolikuje komemoraciji. Da pokažemo da i dalje, posle ovoliko vremena, nismo stali i da smo spremni da se borimo za naše zahteve i pravdu za 16 žrtava. Učimo u hodu, organizujemo, spajamo fakultete i gradove – i to u ispitnom roku. Ali sve to radimo jer znamo da mora da se završi, jer nismo dobili pravdu i niko nije odgovarao za ono što se desilo.“
Ni posle ovoliko vremena, nismo stali i spremni smo da se borimo za naše zahteve i pravdu za 16 žrtava. Sve to radimo jer nismo dobili pravdu i niko nije odgovarao za ono što se desilo
Nada Trifković
Profesorima, kaže Đinović, duguju zahvalnost jer su od početka uz njih. „Profesori kod nas na PMF-u učestvuju zajedno sa nama, dogovaraju pripreme, smeštaj, pa čak i kuvaju za studente koji će doći 1. novembar. Ta njihova podrška u borbi, a ne samo na ispitima, za nas znači mnogo više.“
Etiketa „obojene revolucije“ postala je omiljeno oružje vlasti kad god žele da opravdaju sopstveni strah. Time pokušavaju građanski bunt da pretvore u teoriju zavere, a studente u neprijatelje. Zato nije slučajno što su i ovaj pokret pokušali da smeste u isti okvir. Na te optužbe Trifković je odgovorila jasno i čvrsto.
„Mislim da se taj narativ plasira zato što ljudi koji su protiv nas ne mogu da veruju koliko podrške dobijamo od građana. Koliko nam se samo građana javilo da šeta sa nama. Ljudi nas čekaju na svakoj stanici sa hranom, lekovima, porukama. To se do sada nije desilo u Srbiji – pa je najlakše reći da nas neko finansira, da se plasiraju neki narativi.“
Paunović, prisećajući se studentskih dana iz devedesetih, otvorila je pitanje „koja je to kap u čaši koja je prelila nezadovoljstvo i pokrenula pokret?“
„Danas vidimo iz tih političkih stranaka od pre 30 godina i dalje iste likove koji su političari, gde je podmladak mnogo stariji i od nas samih, gde je korupcija takođe bila velika, gde smo moja generacija i generacija ispred nas dosta toga videli ružno, gde su isto bila partijska zapošljavanja, gde se uvek gledala ta knjižica, bez obzira na tvoj kvalitet. Nikad niko iz naše generacije nije uradio tako jedan marš odgovornosti kao što ste vi“, navodi Paunović.
Đinović ističe da je ono što je zaista prelilo čašu – trenutak kada je ljudima oduzet osnovni integritet i pravo na miran izraz bola, kao i poniženje čitavog društva.
To nasilno oduzimanje prava na osnovno dostojanstvo zajedno sa svim ostalim kroz šta smo prošli, zabrinutost za opštu bezbednost i tako dalje, ja bih rekao da je to prelomna kap koja je i 90-ih, ali i danas uticala na to da protesti budu toliko masovni
Vukašin Đinović
„To je oduzimanje dostojanstva. Da se osvrnemo i na 90-te i na režim Miloševića. Tu smo imali situaciju sa ratovima, sa inflacijom, sa sankcijama. Dakle, to su sve problemi sa kojima su se građani suočavali,
ali su studenski protesti počeli kada su pokladeni izbori. Kada je to osnovno ljudsko pravo da slobodno građani iskažu svoju volju, takođe bilo narušeno i kada je to ljudsko dostojanstvo pokradeno. I mi to možemo da vidimo sada. Prošle godine smo imali tragediju sa nadstrešnicom, pre toga Ribnikar, Dubonu, Malo Orašje… Dakle, mnogi, mnogi drugi problemi koji su sistemski problemi s kojima se suočavamo već decenijama. To nasilno oduzimanje prava na osnovno dostojanstvo zajedno sa svim ostalim kroz šta smo prošli, zabrinutost za opštu bezbednost i tako dalje, ja bih rekao da je to prelomna kap koja je i 90-ih, ali i danas uticala na to da protesti budu toliko masovni“, kaže Đinović.
Trifković je dodala da je pad nadstrešnice samo razotkrio ono što je godinama tinjalo – korupciju, neodgovornost i potpunu obamrlost institucija.
„Ovo je rezultat akumulirane korupcije, akumulirane autokratske vladavine sa jednim određenim hijerarhijskim položajem i strukturom koja jeste kulminirala padom nadstrešnice. Ono što mislim da se promenilo jeste trenutak kada su mladi shvatili da njihov glas zapravo može da se čuje i da njihov glas zapravo može nešto da promeni – tada je sve buknulo. Mladi ljudi su sada vrlo obavešteni i brinu o tome šta se dešava u njihovoj zemlji, jer na kraju krajeva mi smo ti na kojima ostaje budućnost ove zemlje i mi ćemo da ostajemo u ovoj zemlji i da gradimo dalje našu državu.“
Ono što smo mi kroz studenski pokret postavili kao temelj zapravo jeste budućnost Srbije koju mi vidimo. To je država koja počiva na vladavini prava, na poštovanju Ustava i zakona, država u kojoj niko nije iznad zakona, u kojoj svi možemo slobodno da iskažemo svoje mišljenje. Jedna država u kojoj će obrazovanje i diploma biti vredniji od partijske knjižice, u kojoj će mladi ljudi moći da se pitaju, u kojoj neće morati da beže iz ove države
Vukašin Đinović
Govoreći o odgovornosti generacije koja stasava, tužiteljka je upozorila da društvo ne sme sebi da dozvoli da ponovo dođe dotle da mladost kaže „dosta je bilo“. Upravo tim rečima otvorila je pitanje kako njeni sagovornici vide Srbiju za deset godina.
„Ono što smo mi kroz studenski pokret postavili kao temelj zapravo jeste budućnost Srbije koju mi vidimo. Dakle, to je država koja počiva na vladavini prava, na poštovanju Ustava i zakona, država u kojoj niko nije iznad zakona, u kojoj smo svi ravnopravni, u kojoj svi možemo slobodno da iskažemo svoje mišljenje. Jedna država u kojoj će obrazovanje i diploma biti vredniji od partijske knjižice, u kojoj će mladi ljudi moći da se pitaju, u kojoj neće morati da beže iz ove države, nego će zaista svoju budućnost videti u njoj“, poručuje student PMF.
Govoreći o odgovornosti koja je sada na mladima, Trifković je poručila da njihov pokret više nije samo studentski, već narodni – jer promena, kako kaže, ne može doći ako se svi ne probude.
„Ja bih se vratila na narod i na neku nadu da će on da ostane probuđen i da nikad više neće zaspati, zato što odgovornost jeste na nama. I mi smo preuzeli tu odgovornost kao studenti, kao naivna deca, mogla bih reći. Da li smo mi bili svesni količine te odgovornosti koje preuzimamo ili nismo, to je već pitanje koje će kasnije, kroz godine, kad se završi sve ovo, moći da se izanalizira. Ja se samo nadam da ovo sad što se desilo nikad neće biti zaboravljeno… i da naš narod ne bude apatičan, da naš narod ne ćuti kada vidi da se dešava nešto što nije pravedno i da naš narod ne bude sebičan, nego da pomažemo jednim drugima, da budemo svesni šta se dešava u našem društvu i da nikad više ne kažemo – ovo se mene ne tiče zato što ovo nije vezano za mene. Mora ceo narod da preuzme odgovornost i vrati svoj suverenitet.“
Ja se samo nadam da ovo sad što se desilo nikad neće biti zaboravljeno… i da naš narod ne bude apatičan, da naš narod ne ćuti kada vidi da se dešava nešto što nije pravedno i da naš narod ne bude sebičan, nego da pomažemo jednim drugima, da budemo svesni šta se dešava u našem društvu i da nikad više ne kažemo – ovo se mene ne tiče
Nada Trifković
Razgovor se zatim razvio u ono što Paunović naziva „sabornost“ – zajedništvo koje je, kako sagovornici veruju, pored kolektivnog, donelo i lično sazrevanje. „Kada jedan padne, drugi ga podigne. To zajedništvo i jedinstvo kroz koje smo se borili dovelo je do sazrevanja svakog od nas, ali i celog društva“, rekao je Đinović.
Trifković smatra da najveća vrednost pokreta nije u protestima, već u ljudima koje je povezao. Da se u toj zajednici rađa nova generacija, ona koja je svesna, povezana i spremna da preuzme odgovornost.
„Ja sam potpuno druga osoba nego pre godinu dana. Izgradili smo mrežu između fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru… Toliko divnih ljudi sam upoznala i stvarno osećam ponos kada razmišljam da ću u budućnosti živeti u istoj zemlji sa njima i da ćemo mi biti ti nosioci koji će donositi neke odluke.“
U završnici emisije, domaćin i gosti su obrnuli uloge pa su studenti postavili pitanje Jasmini Paunović – kako ona, kao bivša tužiteljka, vidi stanje u pravosuđu i represiju u sistemu.
„Cele te kulture nasilja koja se, nažalost, gaji u režimskim medijima, pa čak i na Javnom servisu. Imali smo prilike da vidimo različite vidove represija – od ucena do fizičkog nasilja, policijske brutalnosti i tako dalje. Ali ono što smo videli, ali ne možemo toliko da razumemo jeste i ta represija na čitav pravosudni sistem“, podvukao je Đinović.
„Vrhovna javna tužiteljka ćuti svih 18 godina. Ne znam da li je svesna, kao i svi oni koji ćute, onda kad treba da govore, a koji govore, onda kad treba da ćute. Njihov problem je što ne vrše savesno i odgovorno svoju obavezu. A to je da se drže strogo ustava i zakona. Represija nije ništa drugo nego nezadovoljstvo vlasti prema vama. Jer oni su nezadovoljni upravo time što ste se pobunili i što ste sa sobom povukli narodne mase. Njima ništa nije sveto da zadrže vlast. A što bi je zadržali nego zarad finansijskih interesa. I upravo ste vi targetirali taj problem korupcije, koji ovde tinja već bezmalo 30 i više godina. Vaš zadatak je da stvorite iz temelja drugačiji sistem. Nije bitno ko je predsednik, imenom i prezimenom. Institucije čine ljudi, a institucije s druge strane čine sistem. Ako su zdrave institucije, imaćemo i pravnu državu, odgovornu državu. A ako ljudi poštuju zakone, poštuju pravo, poštuju ustav i čine te institucije, onda ćemo imati i zdrave institucije“, podvlači Paunović.
Represija nije ništa drugo nego nezadovoljstvo vlasti prema vama. Jer oni su nezadovoljni upravo time što ste se pobunili i što ste sa sobom povukli narodne mase. Njima ništa nije sveto da zadrže vlast. A što bi je zadržali nego zarad finansijskih interesa. I upravo ste vi targetirali taj problem korupcije, koji ovde tinja već bezmalo 30 i više godina. Vaš zadatak je da stvorite iz temelja drugačiji sistem
Jasmina Paunović
Na kraju emisije, tužiteljka Jasmina Paunović obratila se studentima ne kao sagovornicima, već kao naslednicima, sa porukom koja je i savet i blagoslov.
„Želim vam da završite prvo fakultete. To je osnovno. Da imate, što bi rekli naši, svoje parče hleba. Da gradite svoje karijere ovde u zemlji, jer ste dovoljno dali za nju, da ovde rađate decu i da budete ponosni što ste Srbi. I svoj glas daleko da širite van granica ove zemlje.“
*Ceo razgovor Jasmine Paunović sa studentima Nadom Trifković i Vukašinom Đinovićem u četrdeset prvoj epizodi Radar Foruma možete pogledati u videu na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum možete gledati i na televiziji N1.
