Podaci o broju, karakteristikama, strukturi i obeležjima kriminalnih organizacija pružaju uvid u kompleksan, dinamičan i skriven svet podzemlja koji nudi zabranjenu robu za kojom postoji potražnja. Dubljim analiziranjem veličine, sastava i organizacije ovih grupa, bolje se razume kako one funkcionišu, sarađuju i razvijaju se tokom vremena. Ovo znanje je važno za policajce, tužioce, donosioce odluka, istraživače i javnost, kako bi razvili uspešnije mere protiv organizovanog kriminala.
Na primer, podaci o smanjenju broja kriminalnih organizacija u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji tokom poslednjih deset godina su značajni. U Crnoj Gori je broj kriminalnih organizacija prepolovljen, dok je u Srbiji smanjen za gotovo pet puta. Međutim, ovi podaci ne moraju nužno da ukazuju na to da su kriminalne grupe razbijene ili oslabljene. Moguće je da su se ujedinile, konsolidovale i postale delotvornije u svojim aktivnostima, a time i opasnije.
Broj organizovanih kriminalnih grupa u zemlji po godinama (Izvor: Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, Procene pretnje od teškog i organizovanog kriminala)
Policija je otkrila da su devet od 12 kriminalnih grupa u Srbiji, kao i 21 od 46 u Severnoj Makedoniji, transnacionalne, što znači da operišu i u svojoj zemlji i u inostranstvu. Ove grupe su bile predmet analize Evropola, glavne agencije za sprovođenje zakona Evropske unije, čiji je izveštaj objavljen u aprilu 2024. godine. Prema Evropolu, u 27 država članica Unije postoji 821 kriminalna mreža sa preko 25.000 članova.
Okuplja ih posao oko droge i zajednički jezik
Ove mreže se bave različitim kriminalnim aktivnostima kao što su trgovina drogom, prevare, imovinski zločini, pranje novca, krijumčarenje migranata i trgovina ljudima. Ipak, trgovina drogom se ističe kao ključna aktivnost, budući da je polovina (50 odsto) najopasnijih kriminalnih mreža uključena u tu delatnost, bilo samostalno ili kao deo svojih aktivnosti. Jedna trećina (36 odsto) ovih mreža se fokusira isključivo na trgovinu drogom. Članovi ovih mreža koje su aktivne u Evropi dolaze i sa Zapadnog Balkana.
Zajednički jezik najčešće spaja kriminalce sa ovih prostora, dok nacionalne razlike i nisu toliko važne. Tako da se sa Zapadnog Balkana izdvajaju dve grupe članova: prva koja govori albanskim jezikom i druga koja govori jezicima naroda bivše Jugoslavije. U svom radu se dosta oslanjaju na tehnologije. Prema belgijskom ministru pravde, komunikacija preko Sky ECC aplikacije najčešće se obavljala na engleskom, albanskom i hrvatskom jeziku.
Karakteristično za balkanske klanove je činjenica da su jako prisutne u Latinskoj Americi. Kroz korupciju pojedinaca u lukama i brodarskim kompanijama, ove mreže potpuno kontrolišu lanac snabdevanja kokainom
Kriminalne mreže okupljene oko Albanaca sastoje se ili isključivo od Albanaca ili od Albanaca u kombinaciji sa državljanima Belgije, Holandije, Francuske, Grčke, Italije i Srbije. Ipak, u više od polovine ovih kriminalnih mreža, Albanci su dominantna nacionalnost. Aktivni su u trgovini drogom, krijumčarenju oružja, pljačkama i krijumčarenju migranata. Deluju u velikom broju država članica Unije i u zemljama poput Norveške, Švajcarske, Ujedinjenog Kraljevstva i zemalja Latinske Amerike (Brazil, Kolumbija i Ekvador).
Na drugoj strani su mreže koje kombinuju članstvo iz različitih zemalja Zapadnog Balkana. Glavnu reč vode Srbi. Uključuju Albance, Belgijance, Bosance, Hrvate, Holanđane, Nemce, Crnogorce, Slovence i Turke. Njihova glavna kriminalna aktivnost je trgovina drogom, pretežno kokainom i kanabisom, a u manjoj meri sintetičkim drogama i heroinom. Bave se i imovinskim kriminalom, švercom cigareta i trgovinom ljudi za seksualnu eksploataciju. Najviše rade u Belgiji, Kolumbiji, Hrvatskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i zemljama Zapadnog Balkana.
| Albanci | Hrvati | Srbi |
| Trgovina kokainom Trgovina kanabisom | Organizovane krađe i pljačke | Krađa automobila Seksualna eksploatacija |
Ilegalna tržišta u kojima se najviše pojavljuju ljudi poreklom sa Balkana (Izvor: Evropol, Dekodiranje najopasnijih kriminalnih mreža Evropske unije)
Karakteristična za balkanske kriminalne mreže je činjenica da su veoma prisutne u Latinskoj Americi. Kroz korupciju pojedinaca u lukama i brodarskim kompanijama, ove mreže potpuno kontrolišu lanac snabdevanja kokainom. One su izuzetno nasilne i koriste nasilje kao odmazdu za izgubljene pošiljke droge ili kako bi dominirale na ilegalnom tržištu. Takođe su uključene u profesionalne otmice, egzekucije, pranje novca, krijumčarenje oružja i eksploziva, kao i falsifikovanje dokumenata. Neki članovi ovih mreža organizuju poslove iz evropskih zatvora.
Koriste legalni biznis, dugo traju i eksploatišu mlade
Tri nalaza koje je Evropol izneo za države članice Evropske unije takođe važe za Balkan. Infiltracija u legalni poslovni svet je ključna strategija koju kriminalne mreže koriste za prikrivanje ilegalnih aktivnosti i pranje novca. Čak 86 odsto mreža koristi legalne poslove, ulazeći u postojeće ili osnivajući nove kompanije. Sektori koji su najranjiviji na infiltraciju organizovanog kriminala su građevinarstvo, ugostiteljstvo i transport. Rizik od pranja novca u građevini je visok u svim zemljama Zapadnog Balkana. Nedavno je otkrivena grupa koja je koristila dobit od droge u Danskoj za pranje novca kroz kupovinu nekretnina u Srbiji.
Čak trećina (34 odsto) najopasnijih kriminalnih mreža u Evropi je aktivna više od 10 godina, što ukazuje da mogu da održe svoj uticaj i moć, čak i ako vođe i članovi budu uhapšeni ili osuđeni. Ovo ukazuje i na slabosti institucionalnog odgovora na organizovani kriminal. Ako se ovaj nalaz primeni na Balkan, možemo primetiti da se nakon pada Zemunskog klana 2003. godine, isti kriminalni akteri često ponavljaju, kao što su Šarićeva grupa ili organizacije povezane sa nekadašnjim Kotorskim klanom, kao i sa grupom Amerika. Slično važi i za albansku mrežu Kompania Bello.
Rizik od pranja novca u građevini je visok u svim zemljama Zapadnog Balkana. Nedavno je otkrivena grupa koja je koristila dobit od droge u Danskoj za pranje novca kroz kupovinu nekretnina u Srbiji
Evropol je utvrdio da pojedine od najopasnijih kriminalnih mreža regrutuju mlade i zloupotrebljavaju ih za obavljanje zadataka u trgovini drogom ili ih eksploatišu u kriminalnim aktivnostima. Balkanske kriminalne grupe se mnogo ne razlikuju. Na primer, u Srbiji je u poslednjih pet godina uhapšeno više mladića, od kojih je najmlađi imao 17 godina, koji se povezuju sa egzekucijama pripadnika suparničkih kriminalnih klanova. Neretko se ističe, naročito posle pandemije, kako se deca između 12 i 15 godina koriste za uličnu prodaju droga.
Zaključno, Evropol je prikazao složeni pejzaž organizovanog kriminala u Evropi i ulogu balkanskog podzemlja. Operišu sofisticirano i transnacionalno fokusirajući se na ilegalnu robu od koje se najviše zarađuje – kokain. Smanjenje broja kriminalnih organizacija u određenim zemljama Balkana tokom protekle decenije može da ukazuje na promene u njihovim strategijama delovanja umesto na slabljenje njihovog uticaja, što naglašava potrebu za stalnom budnošću. Tehnološka zavisnost, infiltracija u legalne poslove i regrutacija mladih ističu višeslojne probleme čije rešavanje zahteva unapređenu međunarodnu saradnju, ciljane intervencije protiv korupcije i pranja novca u građevini, ali i mere za mlade na koje se često zaboravlja.
