Devastacija Kopaonika na kome je doslovno srušen jedan od vrhova planine kako bi na visini od 1.700 metara nikao privatni grad sa soliterima, ali i dalje bez adekvatno rešene kanalizacije naselja, intenzivirana je poslednjih godina, a posebno ovog leta. Izvori Radara govore da jedna te ista grupa ljudi, bliska kosovskim kumovima Milanu Radoičiću i Zvonku Veselinoviću, kontroliše ovaj proces, od izdavanja građevinskih dozvola do snabdevanja gradilišta betonom. Tako je ova nekada čarobna planina uz blagonaklone poglede građevinskih inspektora i buku mašina usred letnje sezone pretvorena u nebezbedno gradilište po kome tutnje teški kamioni i odjekuju eksplozije.
Krateri u naseljenom mestu
Naime, zbog strukture tla i čvrstine kopaoničkih stena, novi neimari se često odlučuju da ih umesto skupog otkopa mehanizacijom, nestručno razbijaju dinamitom, direktno ugrožavajući živote ljudi. Poslednji takav incident dogodio se 8. avgusta na gradilištu kompanije Kopaonik konstrakšn, između ulica Nikole Tesle i Ive Andrića u centru naselja, prilikom miniranja tla zbog produbljivanja podzemnih nivoa budućeg hotela.
Komadi stene leteli su desetinama metara unaokolo, a prema rečima očevidaca povređivanje prolaznika sprečeno je najpre činjenicom da je otkop već odmakao u dubinu pa je i domet odvaljenog kamena bio manji.
Kopaonik konstrakšn u vlasništvu je dve firme: BBSE Investments i Interfast koja je ujedno i glavni izvođač radova na ovom projektu. Vlasnik BBSE je Andrija Radovanac, sin Aleksandra Rakija Radovanca, vlasnika bivšeg sportskog centra Kovilovo, kao i naselja Sanivil u Beogradu. Radovanac je Kovilovo kupio iz stečaja, po dvostruko nižoj ceni od procenjene, a potom ga pretvorio u istoimeni luksuzni rizort. BBSE Investments vlasnik je luksuzne zgrade u ulici Neznanog junaka na Dedinju, u kojoj stan ima i šef beogradske policije Veselin Milić.
Kopaonik konstrakšn u vlasništvu je dve firme: BBSE Investments i Interfast koja je ujedno i glavni izvođač radova na ovom projektu. Vlasnik BBSE je Andrija Radovanac, sin Aleksandra Rakija Radovanca, vlasnika bivšeg sportskog centra Kovilovo, kao i naselja Sanivil u Beogradu
Aleksandar Radovanac je i dugogodišnji vlasnik splava Varadero, a u aprilu ove godine viđen je na sahrani kontroverznog biznismena Željka Rutovića, poslednjeg preživelog iz serijala Vidimo se u čitulji. Vlasnik firme Interfast iz Ovče, izvođač radova na ovom „eksplozivnom projektu“, Darko Filipović je kao i Radovanac u bliskim prijateljskim odnosima sa bivšim žandarmom Vojkanom Kostićem, koji je udaljen iz MUP između ostalog zbog davanja obezbeđenja istaknutim pripadnicima škaljarskog klana.
Posle detonacije na gradilištu Kopaonik konstrakšn, koja je polomila prozore i napravila kratere na fasadama zgrada oko gradilišta, nastao je tajac koji je trajao čitav sat. Toliko je, naime, prema rečima očevidaca, trebalo policijskoj patroli iz obližnje policijske ispostave da stigne na lice mesta, na kome je zatekla preplašene turiste i meštane, i delove stene teške i po nekoliko desetina kilograma razbacane po okolnim ulicama, ali ne i radnike koji su detonirali eksploziv.
Duga ruka Zvonka Veselinovića
Posle kratkog uviđaja, ponovo je nastupila tišina, ali sada policije i nadležnog tužilaštva, dok su u javnost plasirane infantilne teorije da je detonaciju izazvalo neeksplodirano ubojno sredstvo iz vremena NATO bombardovanja. Šest dana kasnije, policija je u saradnji sa Višim tužilaštvom u Kraljevu 14. avgusta uhapsila direktora malo poznate firme NIN Kop iz Raške sa inicijalima D. V. i njegovog saradnika A. J. kao direktnog izvršioca, a zbog krivičnih dela nedozvoljenog držanja i prometa eksplozivnih materija, odnosno izazivanja opšte opasnosti. Prema saopštenju MUP-a Srbije, osumnjičeni su potom u nameri da prikriju pravi tok događaja, „prijavili da je navodno došlo do eksplozije usred kontakta bagera sa nepoznatim predmetom“.
Indikativno je da preduzeće NIN Kop koje ima samo 11 zaposlenih i tri luksuzna automobila u lizingu, nije registrovano za građevinu, a još manje za rukovanje privrednim eksplozivima, već za drumski prevoz tereta, ali je ipak oktobra prošle godine pobedilo na tenderu koji su raspisale Srbijašume za usluge miniranja i drobljenja kamena. Da je isporuka građevinskog kamena veliki i unosan posao u Srbiji, poznato je, a izvori Radara svedoče da čitav ovaj posao ima status monopola koji kontrolišu firme Zvonka Veselinovića.
Što se tiče građevinskog kamena, odgovorno tvrdim da je Zvonko Veselinović apsolutni monopolista tog posla u Srbiji i da nijedna firma ne može da dobije bilo kakav veći posao mimo njega
Zoran Đajić
„Što se tiče građevinskog kamena, odgovorno tvrdim da je Zvonko Veselinović apsolutni monopolista tog posla u Srbiji i da nijedna firma ne može da dobije bilo kakav veći posao mimo njega“, govori za Radar Zoran Đajić, inženjer geologije. „Kada je reč o ovom konkretnom slučaju, očigledno je da tu imamo krivično delo, jer svako miniranje mora unapred da se prijavi policiji, odnosno da je neko to radio nestručno i nelegalno. Kada se minira i van naseljenog mesta, moraju se obezbediti prilazni putevi, a kada se radi u urbanom prostoru ni kamenčić ne sme da izleti i obavezno je da se mesto miniranja pokrije odozgo, najčešće limom.“
Sagovornik Radara ističe da detonacija u urbanim uslovima mora da bude takva da samo rastrese materijal a nikako da ga rasprskava po okruženju.
„Ovde je sve rađeno mimo pravila struke, koja zahteva da proračun uradi rudarski inženjer, potrebno je da punioci i palioci eksploziva imaju licencu od MUP-a“, govori Đajić. „Eksploziv se obavezno dovozi na lice mesta pod policijskim nadzorom. Ovlašćena firma za miniranja mora da unapred podnese policiji na uvid projekat miniranja, koji podrazumeva opis lokacije, proračun eksploziva, mere zaštite, navode se imena inženjera, njihove licence.
Đajić ističe da vlasnik firme ne mora da ima zaposlene licencirane stručnjake već može i da ih angažuje po potrebi, ali da je neizostavno bio u obavezi da o radovima obavesti najbližu policijsku stanicu.
„Meni je poznato da se vrlo često događa da se eksploziv kupuje na crno, najčešće iz Bosne, a da ljudi koji rade na primer na probijanju takozvanih šumskih puteva ilegalno koriste eksploziv kako bi brzo uklonili veću količinu materijala i smanjili cenu posla. Na ovom konkretnom slučaju sve ukazuje da je primenjen isti princip.“
Prijateljske veze Puzovića
Kako saznaje Radar, uhapšeni vlasnik firme NIN Kop, Dragan Vučković, otac je Nevene Puzović, formalne vlasnice druge transportne firme po imenu Femili tim 2017. Kako je decembra 2023. izvestio Radio Slobodna Evropa, mehanizacija firme Femili tim korišćena je zajedno sa kamionima Inkopa Zvonka Veselinovića u zimu 2023. za transport uglja iz kopova u blizini Mrkonjić Grada, a za potrebe punjenja praznih depoa srpske elektroprivrede. Suprug Nevene Puzović, Sredoje, kao i preduzetnici iz Kopaonik konstrakšn, Radovanac i Filipović prijatelj je i kum pomenutog bivšeg žandarma Vojkana Kostića, dok je njegov brat Slobodan, zamenik komandira policijske ispostave na Kopaoniku, upravo tamo gde je miniranje moralo biti unapred najavljeno.
Zbog strukture tla i čvrstine kopaoničkih stena, novi neimari se često odlučuju da ih umesto skupog otkopa mehanizacijom, nestručno razbijaju dinamitom, direktno ugrožavajući živote ljudi
Porodica Puzović do pre koju godinu bila je više godina vlasnik firme Monto Kop koja je obavljala odvoženje nepropisno parkiranih vozila. Odijum posetilaca izazvala je činjenica, kako su tada preneli neki mediji, ne samo cena za odnošenje vozila već i činjenica da je kaznu privatnoj firmi bilo moguće platiti jedino u kešu.
Sudeći prema fotografijama na društvenim mrežama, Nevena Puzović je i bliska prijateljica Eme Radoičić, supruge bivšeg potpredsednika Srpske liste i arhitekte katastrofe u Banjskoj – Milana Radoičića. Kao što je već veoma dobro poznato, ovaj preduzetnik iz Kosovske Mitrovice sa svojim kumom Zvonkom Veselinovićem vlasnik je luksuznog hotela Grej, ali i nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu koji i dalje, uprkos svim „naporima“ nadležnih institucija, nije uklonjen.
Može se pretpostaviti da će Kopaonik i dalje ostati zabran ljudi koji pored privatnih hotela imaju i arsenale oružja i eksploziva, a na koje se zakoni ove zemlje ne odnose.
