Nije lako ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću ovih dana. Znam, znam, koga briga za Dačića, lako je njemu, ceo život živi na grbači građana i nije da saosećam sa njim, taj je zaradio jedno deset lustracija i to sa debelom kamatom kada sve ovo prođe, ali gledati ga na konferenciji sa Aleksandrom Vučićem, neću reći predsednikom države jer se ovaj tako i ne ponaša, bilo je zaista… pa, uživanje.
Da je u pitanju neki ozbiljan čovek, političar i ministar, bilo bi tužno i možda bih pomalo i saosećao, ali s obzirom na to da je u pitanju Dačić koji radi to što radi i radi za koga radi, bilo je pravo uživanje gledati ga kako se pati što je tu i što se čak ne trudi ni da to sakrije. Čovek bi u tom trenutku bio doslovno bilo gde na planeti radije nego tu, a dok njegov koalicioni partner izliva salve i salve nemoćnih tirada, samo što nije počeo i da koluta očima, što prognoziram da će se uskoro i desiti.
Dačić u problemu
Lako je tuđim pendrekom građane mlatiti, kaže stara srpska poslovica, a Ivičin koalicioni partner je baš takav tip i Ivica je toga svestan. Hrabar je samo kad u televizijskom studiju nema nikog drugog, kada na ratište šalje tuđu decu ili kada na svoju decu šalje pendreke kojima mašu tuđe ruke. Kada nekome preti da će se obračunati sa njim, kao onomad studentima, ne kaže „Mogu da izađem da ih razbacam za nekoliko sekundi“, već „Mogu da pošaljem Kobre, za šest-sedam sekundi da ih razbacamo“, po sistemu mene i kobri 300 miliona.
Tako je Ivičin koalicioni partner pretio, ludovao, najavljivao odlučan odgovor države, pa čak i da će biti ubijenih. Nema sumnje da bi nasilje na ulicama bilo još veće da se samo on pitao (kao da već nije dovoljno veliko i zabrinjavajuće), ali izgleda da se sada i Ivica ipak pita nešto, s obzirom na strmoglavljujući rejting SNS-a, koji bi bez SPS-a u ovom trenutku samo mogao da spakuje prnje
Ispostavilo se prethodnih dana da ni Kobre nisu baš u stanju bilo koga da razbacaju, pošto su bili u situaciji da izvlače žive glave pred pobesnelim narodom. Ali da se vratimo na početak, Ivica zna ono što znamo i svi mi, a to je da je njegov koalicioni partner najhrabriji tip na svetu samo u svojim fantazmagorijama, a da njegove hrabre zamisli, naročito ako uključuju nasilje, uvek treba da realizuje neko drugi, dok se za to vreme on bavi nekim pametnijim stvarima, recimo useljavanjem u novi stan.
Tako je Ivičin koalicioni partner pretio, ludovao, najavljivao odlučan odgovor države, pa čak i da će biti ubijenih. Nema sumnje da bi nasilje na ulicama bilo još veće da se samo on pitao (kao da već nije dovoljno veliko i zabrinjavajuće), ali izgleda da se sada i Ivica ipak pita nešto, s obzirom na strmoglavljujući rejting SNS-a, koji bi bez SPS-a u ovom trenutku samo mogao da spakuje prnje, pa koalicioni partner već mesecima nije zadovoljan radom policije, čitaj pendrečenjem.
Vučićeva policija
Već je Ivicu uvalio u velike probleme sa onim zvučnim topom, pa smo pred kamerama gledali razne lagarije i montipajtonovska vađenja, a Ivica bi samo da ga svi ostave na miru i da se odmori do kraja leta kao čovek, pa onda da se vrati redovnoj bleji i kuliranju. Umesto toga, on sad mora da sedi na konferenciji, da nešto priča, da objašnjava novinarima, da objašnjava koalicionom partneru, koji je, eto, Ivičinom policijom izgleda toliko nezadovoljan da je počeo da pravi svoju.
Za sada imaju samo močuge, crnu garderobu i kačkete, sve je to malo niskobudžetno, ali radi čovek sa onim što ima, a nema mnogo, sirotinja je to. Stanuje u sprčenoj garsonjeri, vozi matoru raspalu škodu, koristi telefon iz kamenog doba, pa još mu samo fali izdatak za ličnu policiju. Neće mu ostati ni za onaj jeftini parizer, o kulenu da ne pričamo.
