Pišu: Andrej Filipović, Vuk Z. Cvijić
Aleksandar Vučić nije odustao od obmanjivanja, pre svega birača SNS-a, kod kojih preko kontrolisanih medija raspiruje proputinovski narativ. To je jasno i nakon javne reakcije Spoljne obaveštajne službe Rusije (SVR) 28. maja, zbog izvoza srpskog naoružanja u Ukrajinu, koja je poručila da će se „zaustaviti sumnjivi ugovori“. I sam Vučić je 29. maja tvrdio da će „obustaviti“ takve poslove, ali Radar otkriva da je samo dva dana kasnije iz valjevske fabrike Krušik, dobro poznatom rutom ka Ukrajini krenulo pet kamiona natovarenih artiljerijskim projektilima kalibra 155 milimetara.
Indikativno je, takođe, da se sedište firme Rejer DTI, preko koje se srpsko naoružanje izvozi u Ukrajinu, a spominje se i u izveštaju SVR-a, nalazi na samo oko 250 metara od zgrade Predsedništva Srbije na Andrićevom vencu. Ta firma je, kako saznaje Radar, povezana sa regionalnim direktorom češkog holdinga, Čehoslovak grupe CSG, koja je privatizovala pojedine fabrike u Srbiji, a ima strateške planove i sa dve ovdašnje fabrike naoružanja, Krušikom iz Valjeva i „Milanom Blagojevićem – namenska“ iz Lučana.
Iz Moskve, ali ne s ljubavlju
Čini se da ovakva dešavanja razotkrivaju Vučićevu spoljnu politiku, koju vodi sa samo jednim ciljem, da opstane na vlasti, bez obzira na stvarne državne interese. I pored toga što je Vučićeva Srbija potpisnik sporazuma sa Putinovom Rusijom „o saradnji protiv obojenih revolucija“ i što je srpski predsednik bio jedan od retkih visokih evropskih zvaničnika na proslavi Dana pobede 9. maja u Moskvi, iz Rusije je stigla javna kritika zbog izvoza srpskog naoružanja u Ukrajinu. I to nakon što je, baš po navodima Vučića, druga tajna ruska služba, FSB poslala nepotpisani izveštaj da u Srbiji, i pored brojnih nesumnjivih dokaza, na najvećem protestu 15. marta vlast nije koristila zabranjeno zvučno oružje protiv demonstranata.
Uz direktnu pomoć nadležnih organa, na netransparentne načine i pod velikom sumnjom da su u pitanju koruptivni poslovi, domaća preduzeća namenske industrije Ukrajini isporučuju ne samo gotove proizvode, već i poluproizvode, koji se kompletiraju u fabrikama izvan Srbije
SVR je 23. juna ponovo objavio izveštaj kritikujući Srbiju zbog izvoza naoružanja u Ukrajnu, a Vučić je najavio obustavljanje celokupnog izvoza. Nakon više desetina fizičkih dokaza da ukrajinske oružane snage koriste srpsko naoružanje, brojnih novinskih tekstova koji otkrivaju da je vrednost izvezene municije premašila milijardu evra i tek nakon 39 meseci od početka ruske agresije na Ukrajinu, Putinova SVR uputila je kritiku Srbiji i optužila je da „puca Rusiji u leđa“.
U objavi na zvaničnom sajtu, SVR tvrdi da srpske kompanije preko lažnih „end-juzer“ (end user) sertifikata i trećih zemalja – Češke, Poljske, Bugarske i nekih afričkih država – isporučuju stotine hiljada artiljerijske i milione komada streljačke municije Ukrajini. Na listi srpskih kompanija koje su se „zamerile“ SVR-u nalaze se državna preduzeća Jugoimport SDPR, Krušik, Sloboda i Prvi partizan, kao i privatne firme Zenitprom i Sofag, pod kontrolom vlastima u Srbiji omiljenog trgovca oružjem Slobodana Tešića, koji je pod sankcijama SAD i Velike Britanije. Uz njih, na tom spisku je i Rejer DTI, čije je sedište u komšiluku Vučićevog radnog mesta.
Javna je tajna da se srpsko oružje godinama tajno isporučuje Ukrajini
Da ukrajinske oružane snage koriste municiju iz Srbije autori ovog teksta otkrili su još pre početka sukoba sa Rusijom. Odavno je javna tajna da su usled neprekidne i ogromne potražnje – najviše za artiljerijskom, streljačkom i minobacačkom municijom, kao i artiljerijskim raketama – domaće fabrike koje ovu municiju proizvode bukvalno podredile sve kapacitete potrebama Ukrajine.
Uz direktnu pomoć nadležnih u Srbiji, na netransparentne načine i pod velikom sumnjom da su u pitanju koruptivni poslovi, isporučuje se municija Ukrajini. Malo je poznato da iz fabrike domaće odbrambene industrije put Ukrajine ne završavaju samo gotovi proizvodi, već i kartonska i drvena ambalaža i poluproizvodi (košuljice, otkovci, baruti, eksplozivi, upaljači, energetski materijali…) koji se potom ugrađuju u završne proizvode u fabrikama izvan Srbije.
U prethodnih godinu dana Radar je objavio nekoliko tekstova koji otkrivaju mehanizme kako municija iz srpskih fabrika završava u Ukrajini, ko su glavni akteri ovakvih aranžmana i koliku korist oni od toga imaju. Uostalom, godišnji izveštaji njihovog poslovanja to najbolje ilustruju.
Mnogo je duži spisak srpskih kompanija od onog koji je objavio SVR, a koje u većoj ili manjoj meri učestvuju u snabdevanju ukrajinskih oružanih snaga municijom poslednje tri godine. Slučaj Rejera DTI posebno je zanimljiv, jer ilustruje svu licemernost srpskih vlasti
Mnogo je duži spisak srpskih kompanija od onog koji je objavio SVR, a koje u većoj ili manjoj meri učestvuju u snabdevanju ukrajinskih oružanih snaga municijom poslednje tri godine. Slučaj Rejera DTI posebno je zanimljiv, jer ilustruje svu licemernost srpskih vlasti.
Šta osim adrese spaja firme Rejer DTI i Spartak Balkan limitid
Na oko 250 metara udaljenosti od Andrićevog venca, u centralnoj beogradskoj Ulici kralja Milana nalazi se sedište kompanije Reyer DTI. Na istoj adresi, od septembra 2019. prijavljena je i kompanija Spartak Balkan limitid, čije je sedište u trenutku osnivanja 5. novembra 2018. bilo u Makedonskoj ulici u Beogradu. Osnovna delatnost kompanije su konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, a u osnivačkom aktu Spartak Balkan limitida upisana je imejl adresa [email protected], tako da ima isti domen kao i MSM grupa.
Osnivač, vlasnik i direktor Spartak Balkan limitida je slovački državljanin Martin Tršo, industrijski inženjer iz Banske Bistrice, regionalni operativac velikog češkog holdinga Čehoslovak grupe CSG. Tršo je od 2016. zaposlen na mestu direktora za razvoj poslovanja za region Balkana u slovačkom holdingu MSM grupa, koji je najvažniji deo posebnog Sektora za odbranu CSG-a.
Na Fejsbuk nalogu Martina Trša kao naslovna fotografija od 25. februara 2022. stoji zastava Ukrajine. Tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, drugog dana posete Slovačkoj, 29. oktobra 2021, u prostorijama srpske ambasade u Bratislavi ugostio je 20 bitnih slovačkih izvoznika. Među prisutnima na sastanku kao predstavnik MSM grupe bio je i Tršo.
Tadašnji šef diplomatije Nikola Selaković je 2021. u Bratislavi ugostio 20 slovačkih izvoznika, među kojima je bio i predstavnik MSM grupe Martin Tršo
Rejer DTI je osnovan 18. avgusta 2020. kao Luna Balkan sa sedištem u Ulici kralja Milana. I to preduzeće je registrovano za konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem. Nakon neuspelog pokušaja da 7. oktobra 2020. promeni ime u DT internešnel, samo nekoliko dana kasnije, 13. oktobra, Luna Balkan postaje Rejer DTI.
U poslovnom registru Slovačke Martin Tršo je od septembra 2012. upisan kao osnivač, direktor i vlasnik firme Rejer sa sedištem u selu Slovenska Lupča kod Banske Bistrice, što ukazuje da on osim Spartak Balkan limitida kontroliše i Rejer DTI, iako se kao njegov vlasnik i zastupnik u Agenciji za privredne registre vodi Katarina Janković. Uz to, Radar ekskluzivno saznaje da od prošle godine za tu firmu radi i nekoliko bivših zaposlenih Jugoimporta SDPR, koji su radili u sektoru prodaje.
Iako im to nije osnovna delatnost, i Spartak Balkan limitid i Rejer DTI upisani su u Registar pravnih lica i preduzetnika za poslove uvoza i izvoza naoružanja i vojne opreme. Ostaje, ipak, nejasno kako te dve kompanije sa sedištem u strogom centru Beograda, koje kontroliše glavni operativac CSG-a za Balkan, drugi evropski dobavljač oružja i municije za Ukrajinu, nesmetano dobijaju sve saglasnosti državnih organa Srbije i izvozne dozvole, iako je svima jasno gde završava izvezena roba.
Izvoz eksplodirao, i bukvalno i figurativno
Ukupni prihodi i ostvareni izvoz obe kompanije bukvalno su eksplodirali od 2023. Iz zvanično objavljenih godišnjih finansijskih izveštaja lako je uočiti da su prošle godine ukupni prihodi Spartak Balkan limitida povećani za više od 824 miliona dinara ili čak 635 odsto, na 954 miliona dinara ili 8,1 milion evra.
Lavovski deo tih prihoda ostvaren je izvozom, odnosno prodajom robe iz srpskih fabrika naoružanja i vojne opreme na stranom tržištu za 934 miliona dinara. Specijalizovane onlajn platforme koje prate izvozne aktivnosti navode da je Spartak Balkan limitid svu robu iz srpskih fabrika prodao kupcima iz Turske.
1.760 odsto
veća je vrednost naoružanja koje je firma Rejer DTI izvezla samo u prvih pet meseci ove godine od njenih ukupnih prihoda u 2023. Uz to, već sada je u 2025. izvezla 4,3 puta više nego u 2024.
Istovremeno je ta firma u odnosu na 2023. i neto dobitak uvećala za 145 miliona dinara ili za 199 odsto, tako da je lane njen profit dostigao rekordnih 218 miliona dinara ili 1,86 miliona evra.
I Rejer DTI je, nakon tri poslovne godine u minusu, 2023. prvi put ostvario dobit, uz značajan rast ukupnih prihoda. U 2024. taj trend se nastavio pa su ukupni prihodi povećani za 330 odsto, na 569 miliona dinara, a neto dobitak od 124,8 miliona dinara bio je 2,2 puta veći nego 2023.
Iako bi im na takvim stopama rasta pozavidele i najuspešnije kompanije sveta, bio je to zapravo samo početak. Analizom podataka sa specijalizovanih portala koji prate izvozne poslove, Radar je utvrdio da je samo u prvih pet meseci ove godine Rejer DTI izvezao robu vrednu čak 2,46 milijardi dinara ili 21 milion evra, od čega je 93 odsto prodao kupcima iz SAD.
Drugim rečima, samo do kraja maja ove godine vrednost izvoza te firme za 332 odsto veća je nego u celoj prošloj godini, a za čak 1.760 procenata veća od ukupnih prihoda te firme u 2023, kada se na njene račune slilo jedva 1,1 milion evra. Takav značajan skok izvoza mogao se, doduše, naslutiti u bilansima za 2024, u kojima je stajalo da su primljeni avansi 31. decembra iznosili 1,87 milijardi dinara ili 15,9 miliona evra.
Tragovi češkog CSG-a u Srbiji
CSG sa sedištem u Pragu, jedna od najbrže rastućih odbrambenih grupacija u Evropi, u vlasništvu je mladog češkog milijardera Mihala Strnada. Taj konglomerat obuhvata više od 100 kompanija sa više od 14.000 zaposlenih, podeljenih u pet sektora, od kojih sektor za odbranu generiše skoro 80 odsto ukupnih prihoda grupe. CSG je od 2017. vlasnik kruševačkog „14. oktobra“ i ćerke firme Real info, koje pripadaju pomenutom Sektoru za odbranu.
635 odsto
povećani su prošle godine ukupni prihodi Spartak Balkan limitida, na 8,1 milion evra, dok je neto dobitak porastao za 199 procenata i dostigao do sada rekordnih 1,86 miliona evra
Od samog početka ruske agresije na Ukrajinu, 22. februara 2022, CSG je jedan od najvećih evropskih dobavljača ukrajinskih oružanih snaga, a jednu vrstu priznanja za svoje aktivnosti dobili su i od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je 30. aprila 2024. posetila njihovo sedište u Pragu. CSG je prošle godine ukupne prihode uvećao za 131 odsto, na četiri milijarde evra, od čega 1,7 milijardi evra ili 43 odsto potiče od prodaje oružja i municije Ukrajini.
Ovakav poslovni uspeh CSG-a i strateške investicije omogućile su Mihalu Strnadu da prema Blumbergovom indeksu iz maja 2025. postane najbogatiji Čeh, zamenivši na tom mestu dugo godina neprikosnovenu Renatu Kelnerevu, vlasnicu PPF grupe, koja je u aprilu kupila SBB, a odranije je i vlasnik Jetela u Srbiji.
MSM grupa je najveći proizvođač municije u centralnoj Evropi i predstavlja motor razvoja i velikog rasta CSG-a prethodne tri godine. MSM je holding koji u sebe integriše tri slovačke fabrike za proizvodnju artiljerijske, minobacačke i tenkovske municije, VOP Novaki, ZVS holding i VYVOJ Martin i fabriku baruta FM Granada iz Španije. Od maja ove godine vlasnici su i nemačke fabrike za proizvodnju nitroceluloze u Vasloderu, sa grčkom državnom fabrikom Helenik difens sistems imaju strateško partnersvo, a Radar je pisao o planovima da kupe i dve ovdašnje fabrike, „Milan Blagojević“ i Krušik.
Na listi kompanija koje su se „zamerile“ ruskoj tajnoj službi, uz četiri državna preduzeća Jugoimport SDPR, Krušik, Slobodu i Prvi partizan, nalaze se i dve firme pod kontrolom Slobodana Tešića i Rejer DTI, čije je sedište u komšiluku Vučićevog radnog mesta
Pavol Čahoj, jedan od menadžera u MSM grupi, nedavno je izjavio da je ta kompanija jedan od tri najveća snabdevača Ukrajine municijom i da posluje i sa srpskim fabrikama i trgovcima. Iz svoje kovačnice „14. oktobar“ snabdevaju se košuljicama i otkovcima za artiljerijske projektile, iz Lučana nabavljaju energetske sirovine, iz Krušika različite tipove upaljača i pirotehnike, iz EdeProa gasne generatore, dok Jugoimort SDPR od ZVS holdinga kupuje velike količine košuljica za artiljerijske projektile kalibra 155 milimetara.
Dok se obavljaju ovi, za pojedince veoma unosni poslovi, koje i Vučić koristi ne bi li stekao naklonost Zapada, predsednik Srbije istovremeno u obračunu sa studentima upotrebljava putinovski propagandni termin „obojene revolucije“ i nedomokratske metode, koje uključuju hapšenja, prebijanja i zastrašivanja.
