„Kada smo sve renovirali, i ogroman novac uložili samo tu nadstrešnicu nismo… Zašto? Ne znam, neko će valjda da pruži odgovore… Jedno je sigurno, odgovorni su oni čija je dužnost bila infrastruktura i bezbednost građana.“
Ove reči, koje je iz kabineta na Andrićevom vencu pred užasnutom nacijom tog 1. novembra 2024. izgovorio predsednik Aleksandar Vučić, tražeći političku i krivičnu odgovornost, ostale su u vazduhu do danas, i verovatno zauvek. Ne samo zbog toga što su se ubrzo pokazale kao neistinite, već mnogo više zbog činjenice da su, kako je vreme odmicalo, u javnost sve više stizale informacije da je upravo sa Andrićevog venca direktno upravljano projektima rekonstrukcije železnice.
Vlast se po navici branila ćutanjem. To je učinila i po svedočenju Jelene Tanasković, bivšeg v. d. direktora Infrastrukture železnice Srbije (IŽS), u kome je ona pred tužiocem Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu u nekoliko navrata ponovila da je uslov da ona uopšte bude postavljena na rukovodeću poziciju u tom državnom preduzeću bio da se ne meša u svoj posao.
Tri pitanja na koja iz Predsedništva Srbije nisu želeli da odgovore
Tanasković je u iskazu pred nadležnim tužiocem tvrdila da je tadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić insistirao da on vodi sve velike državne projekte, jer se navodno tako dogovorio sa predsednikom Vučićem. U međuvremenu je i Anketna komisija, koja istražuje pad nadstrešnice, došla u posed mejlova koji pokazuju da su i šef kabineta predsednika Ivica Kojić i još neki saradnici predsednika Vučića bili uključeni u donošenje odluka o projektu rekonstrukcije železničke pruge.
Ipak, „Izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti“, koji je, samo dva dana pred pad nadstrešnice, 30. oktobra 2024, usvojila Skupština akcionara Infrastrukture železnice, akcionarskog društva čiji je jedini vlasnik država, o tome svedoči konačno i nepobitno. Taj dokument javno je dostupan i na veb-sajtu tog preduzeća, a potpisao ga je predsednik Skupštine akcionara Infrastrukture železnice. U njemu se, takođe, navodi da je kabinet predsednika Republike postavljao rokove za završetak radova na rekonstrukciji železničke pruge od Novog Sada do Subotice, odnosno do državne granice.
Konkretno, u odeljku „Detaljan izveštaj o realizaciji investicionih projekata i programa revitalizacije regionalnih pruga“, precizira se da je ugovoreni rok za izvođenje radova 33 meseca, da su pripremni radovi počeli 29. septembra 2021, da je građevinska dozvola broj 351-02-03590/2021-07 dobijena 26. oktobra 2021, a da je „rok za završetak radova, shodno instrukcijama Predsedništva, skraćen na 31. decembar 2024“.
U Izveštaju o planiranim i realizovanim aktivnostima Infrastrukture železnice precizira se da je ugovoreni rok za izvođenje radova bio 33 meseca, da su pripremni radovi počeli 29. septembra 2021, a da je rok za završetak pruge, shodno instrukcijama Predsedništva, skraćen na 31. decembar 2024.
Tim povodom, uz podsećanje da se radi o informacijama od javnog značaja, magazin Radar je prošle nedelje, pre nego što će Anketna komisija obelodaniti ovaj dokument, na zvaničnu mejl adresu kabineta predsednika prosledio nekoliko pitanja. Ko je iz Predsedništva komunicirao sa rukovodstvom Infrastrukture železnice AD, po kom zakonskom osnovu, sa kojim ovlašćenjem i u kom svojstvu? Zbog čega su konkretno skraćivani rokovi za završetak radova i da li je tom prilikom uzet u obzir rizik da se insistiranjem na kraćim rokovima potencijalno ugrožava kvalitet radova? Da li su osobe (ili osoba) koje su ispred Predsedništva zahtevala skraćenje rokova od Infrastrukture železnice Srbije, nekome podnosile izveštaje, kome konkretno i šta su ti izveštaji sadržali, budući da je sam predsednik u prvom obraćanju posle katastrofalne nesreće u Novom Sadu izneo netačnu tvrdnju da nadstrešnica na železničkoj stanici nije rekonstruisana?
Odgovor iz Predsedništva ni na jedno od tih pitanja nije stigao do 3. juna, kada je ovaj broj Radara otišao u štampu.
Ćuti i predsednik Skupštine akcionara Infrastrukture železnice
Advokat i istaknuti borac protiv korupcije Ivan Ninić ističe tri najvažnija aspekta, na koje ukazuje ovaj zvanični dokument. „Prvi je istinitost zastrašujućih navoda odbrane Jelene Tanasković, doskorašnje direktorke IŽS, drugi je aktivna uloga nenadležnog kabineta predsednika Republike u ovom projektu, dok je treći aspekt zabadanje glave u pesak nadležnog tužioca, odnosno selektivnost istrage koja traje sedam meseci.“
S druge strane, uprkos ćutanju vlasti, ističe naš sagovornik, sam taj dokument pruža odgovore na pitanja zašto su studenti već sedam meseci na ulicama i u kojoj meri su njihovi zahtevi opravdani i utemeljeni u realnom životu.
„Rokove za izvođenje infrastrukturnih i građevinskih projekata definišu propisi i o tome jedino može da odlučuje struka, a struka u ovom slučaju nisu predsednik Republike, njegov šef kabineta Ivica Kojić, kao ni neka misteriozna Nataša Vukšić iz tog kabineta. Struka su ljudi sa licencama, koji svoje potpise ostavljaju na svakom projektu i na svakom dokumentu, i koji su završili u zatvoru. Svako ko je dobio mejl, SMS poruku ili poziv od ljudi iz Vučićevog kabineta, koji sadrži nezakonit nalog, morao je da se ogluši o instrukcije pojedinaca iz nenadležne institucije. Taj kabinet, pravno gledano, u ovom slučaju nema svojstvo investitora, finansijera, izvođača, projektanta ili nadzora i to je struka morala da zna, kao i pojedinci u IŽS. Ne postoji propis po kome upravljačka prava u javnom preduzeću, koje je transformisano u akcionarsko društvo, može na sebe da preuzme kabinet predsednika Republike“, kategoričan je Ninić.
Umesto da se prilikom realizacije svih velikih državnih infrastrukturnih projekata za sve pita struka i da se poštuju važeći propisi, sve je više dokaza da presudnu ulogu u donošenju odluka imaju ne samo predsednik Srbije, već i njegov šef kabineta Ivica Kojić i savetnica Nataša Vukšić
Sagovornik Radara ističe da je sve to odlično poznato vlastima od prvog dana kada je nadstrešnica pala. Zbog toga, kaže, objavljuje dokumentaciju „na kašičicu“, dok Vučić svesno obmanjuje javnost svakom svojom izjavom koja ima veze sa rekonstrukcijom stanične zgrade u Novom Sadu: „Na sve to poltroni ćute, trpe i klimaju glavom, jer su svesni da je on taj glavni šef, a svi oni samo njegovi mlađi referenti i izvršioci, koje može da žrtvuje kad god poželi.“
Nažalost, od sredine prethodne nedelje do zaključenja ovog broja na našu molbu za razgovor nismo dobili odgovor ni od redovnog profesora Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Nebojše Bojovića, koji je kao predsednik Skupštine akcionara IŽS i potpisao pomenuti dokument od 30. oktobra 2024.
„Mi ovde govorimo o projektu koji će koštati građane više od 1,1 milijardu evra, ali i o pruzi kojom treba da se kreću vozovi brzinom do 200 kilometara na sat, kao i svim pratećim objektima na toj trasi“, potencira Ninić, uz opasku da se „ne zna šta je gore, da li razmere korupcije i prelivanja novca u privatne džepove ili to što će se ljudi tim šinama voziti s glavom u torbi.“
U međuvremenu, nova ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, koja je bila državni sekretar dok su na čelu tog ministarstva bili Zorana Mihajlović, Tomislav Momirović i Goran Vesić, izjavila je za Tanjug 1. juna da ni sedam meseci posle pada nadstrešnice nije jasno šta će biti sa zgradom Železničke stanice u Novom Sadu, za čiju je rekonstrukciju vlast potrošila 16 miliona evra i dva puta je svečano otvarala. „Kada se ispita njena statika, zgrada će biti ili srušena, rekonstruisana ili delimično korišćena gde je potpuno bezbedna“, izjavila je ministarka.
I dok je sudbina stanične zgrade potpuno neizvesna, vlast ne odustaje od namere da deonicu pruge od Novog Sada do Subotice što pre pusti u saobraćaj. Prvi je takvu mogućnost najavio predsednik Vučić. I to uprkos nalazima Projekt biroa Utiber, firme zadužene za nadzor, koja je ukazala na brojna oštećenja na toj deonici, o čemu je Radar pisao u prošlom broju. Sofronijević, pak, tvrdi da na toj pruzi „nema šta više da se radi“, da se trenutno proveravaju ostale stanične zgrade i samo se čeka saglasnost Mađarske da prvi vozovi krenu tom prugom.
Sistemski generator korupcije na Andrićevom vencu
S druge strane, Ninić ističe da tužilaštvo uporno ignoriše ključnu adresu, kabinet predsednika. „To je generator sistemske korupcije. Ivica Kojić i Nataša Vukšić bi u normalnoj i pravno uređenoj državi odavno bili u pritvoru, da ne ometaju istragu i ne utiču na svedoke, dok bi svi njihovi mejlovi, kao i svi serveri iz zgrade Predsedništva bili predmet veštačenja. Sve implicira na krivično delo trgovine uticajem, ali stvar nikako ne treba posmatrati izolovano i personalizovano. Pre će biti da je ovde, već na početku realizacije ovog projekta, kao i drugih paralelnih, velikih, infrastrukturnih projekata, formirana jedna organizovana kriminalna grupa, sa unapred podeljenim ulogama i zadacima. Jer, ako samo deo dokumentacije koja je isplivala otkriva u čijim rukama su svi konci bili, pa šta će tek otkriti tragovi novca, od čega uporno beže i tužilaštvo i vlast“, naglašava Ninić.
Sve implicira na krivično delo trgovine uticajem, da postoji organizovana grupa sa unapred podeljenim ulogama i zadacima. Ako samo deo dokumentacije koja je isplivala otkriva u čijim rukama su svi konci bili, šta će tek otkriti tragovi novca, od čega uporno beže i tužilaštvo i vlast
Ivan Ninić
Posle svega nema više nikakve sumnje da je pitanje odgovornosti za pad nadstrešnice još jedno na koje će odgovor, po svemu sudeći, morati da se čeka dok se vlast ne promeni. A do tada javnost neće imati ni kompletan uvid u sve što su radili ljudi iz kabineta predsednika Republike, po njegovom nalogu ili uz njegovo znanje, iako ni on ni oni za to nisu bili nadležni.
„Pad nadstrešnice i projekat brze pruge je apsolutno ogolio tu nenadležnu družinu sa ’dvora’ na Andrićevom vencu, koja verno služi vladaru, vršeći svakodnevno krivična dela koja neće zastariti. Vučić ih je ucenio tako što ih je obilato namirio državnim novcem, nekretninama i koruptivnim kombinacijama i niko od njih neće progovoriti, sve dok ne bude suočen sa zatvorom i krivičnom odgovornošću. Međutim, svi ti njihovi skupi dvorski kostimi krenuli su da se paraju onog trenutka kada je Jelena Tanasković, pred tužiocem, ispričala da je od nje ultimativno traženo da bude fikus u fotelji direktora i da će njena ovlašćenja uzurpirati kabinet ministra građevine i kabinet predsednika“, zaključuje Ninić.
Dvorske igre, planovi i spletke trajaće sve do trenutka dok po zahtevu studentskog i građanskog pokreta vlast ne bude primorana da poštuje Ustav, dok sve institucije ne počnu da rade svoj posao. A očito je da ga sada ne rade.
