1709226036 HAM 9693 copy
Miloš Vučević Foto: Amir Hamzagić/Nova.rs
Portret: Miloš Vučević

Može i bez parizera

Izdanje 4
28

Vođa gradi Beograd na vodi, Vučević gradi Novi Sad na vodi. Vođa hoće da sruši Kalemegdan, Vučević hoće da sruši Spens. Vođa poruši predratne zaštićene vile, Vučević sruši kuće trščare… Pokazalo se da deluje, Vučević je premijer

Novinarima ovih dana baš nije lako – kako napraviti vest od informacije da je Vučić za mandatara predložio Miloša Vučevića? Vežbali su i vežbali dok su izveštavali da ga je ustoličio na mestu predsednika SNS-a, ali je javnost ostala apsolutno indiferentna. Lansiranje „svežeg kadra“ je do te mere bilo neuspešno, da čak ni u TV prenosima tokom nedavnih izbora i velikih SNS mitinga, njihovi birači nisu uspevali da ubodu ko im je predsednik stranke, a mnogi su zbunjeno gledali na malu pomoć reportera koji su im šaputali Vučevićevo ime. Najuzbudljivije što je izrečeno stiglo je od Dragana Đilasa, da „boljeg kandidata, a da je još uvek na slobodi i da nije na poternicama Interpola, realno nisu mogli da nađu“, ali je dosadašnja premijerka u svojoj odbrani Vučevića i to uspela da razvodni. Replicirajući Đilasu, budućeg premijera je opisala kao uspešnog gradonačelnika Novog Sada koji je „zahvaljujući hrabrosti, viziji, trudu i timskom radu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i Vladom Srbije“, uticao da stignu investitori kao što su Continental, NIDEC i Barry Callebaut. Dakle, ni ona nije mogla da nategne nešto značajno što je uradio sam?

Možda je najbolji posao u lansiranju nove zvezde odradio Vučić puštanjem kafanskog snimka, sat pre nego što je objavio ime mandatara, uz prigodni tekst: „Pokušavam od Siniše Malog i Miloša Vučevića da saznam pre 16 sati ko je mandatar za sastav nove vlade, pa da to objavim danas u 17 sati. Dobro mi ide, uskoro će mi valjda saopštiti.“

Vučić je prvi put u istoriji ispunio svoje obećanje. Nakon izbora 2022. je izjavio da će mandat podeliti Ana Brnabić i Miloš Vučević, a da će ga ustoličiti 2024, čim još malo poraste i stasa

Ne zbog teksta (teško da je podigao adrenalin gledaocima) već zbog činjenice da oba potencijalna kandidata na snimku ispijaju pivo, a da za razliku od Malog, Vučević pre toga nije morao da javno pojede sendvič sa parizerom u predsedništvu. Ne samo da je ta činjenica bila pokazatelj hijerarhijske razlike između dva kandidata, već je i njihov govor tela dopunjavao sliku – Vučević se osećao dobro u svojoj koži i nije morao da glumi da su mu smešne vođine dosetke. A možda su mu i zbilja bile smešne.

U svakom slučaju postoji nešto zbog čega bi kao dobar partijski vojnik trebalo da se oseća ponosno: zbog njega je Vučić prvi put u istoriji ispunio svoje obećanje. Nakon izbora 2022. je izjavio da će mandat podeliti Ana Brnabić i Miloš Vučević, a da će ga ustoličiti 2024. čim još malo poraste i stasa. Ili, kako je to malo obzirnije rekla Brnabić: „Milošu treba malo više vremena da se saživi i nauči. I meni je trebalo vreme da naučim od 2017. godine.“

Dobar vojnik, još bolji udvornik

Tadašnji gradonačelnik Novog Sada, advokat i poletarac koji se bližio pedesetoj godini života, pokorno je klimnuo glavom i otišao da uči. Otvorio je Instagram-nalog i postavio tražene floskule tipa „Ponosni smo što je Aleksandar Vučić deo SNS-a“ ili „Stranci neće nikad odlučivati u Srbiji“, a u medijima je još ponosnije zastupao naprednjačku retoriku i tvrdio da neće da se bavi opozicijom jer „ti lopovi, kriminalci i narkomani tuku novinarke, vređaju političke protivnike, prete Vučiću i članovima njegove porodice“, i uz to su „ljudski šljam i društveni talog“. Naravno, davao je i neophodne udvoričke komentare na kojima bi mu ponekad i Vulin pozavideo, poput onog da je „predsednik Vučić poput Mesija, i kreator igre i vođa i golgeter“ ili manje uspešne, kakve uglavnom izgovaraju svi naprednjaci, „Aleksandar Vučić je baš zato što radi za boljitak svoje zemlje konstantno na meti izdajnika, plaćenika i svih onih koji stavljaju svoje interese ispred državnih“.

Ipak, naročito se istakao svojom snishodljivošću prema predsednikovom bratu Andreju Vučiću, kome je na tacni i bez ikakvih prethodnih izbora koji su u demokratskim društvima uobičajeni prilikom predaje vlasti, poklonio Vojvodinu. Čak je i gostujući u emisiji kod svog stranačkog kolege Vladimira Đukanovića na komentar „voditelja“ da mu zavidi što je upravo Andrej „mozak“ u Vojvodini, odgovorio: „Ja sam zahvalan što neki ljudi nisu prepoznali šta imaju, zato što smo mi dobili pojačanje. Andrej Vučić je jedan od najoperativnijih, najmobilnijih, najfunkcionalnijih i veoma stručnih ljudi u SNS, pre svega u pogledu stranačko-organizacionog rada. Družeći se sa njim, mogu reći da on poznaje mnoga polja bolje od svih onih koji nam se predstavljaju kao eksperti po pitanju ekonomije, opšte politike, bezbednosti. Pročitao je mnogo više od onih koji nam sole pamet svaki dan. Nije on samo puki organizator, on je vrlo obrazovan čovek.“

Duplu lojalnost braći je iskazao i pre nego što je ušao u trku za mesto mandatara i to na način na koji bi se malo ko odvažio – pred celom nacijom je zgazio svoju diplomu prava i za sva vremena uništio svoj advokatski kredibilitet, da bi u fingiranom pravnom procesu „zakonski“ oprao Vučiće od sumnje da su na bilo koji način umešani u aferu Jovanjica. Konkretno, podneo je krivičnu prijavu Višem tužilaštvu u Beogradu protiv Aleksandra i Andreja Vučića, tvrdeći da to nije pitanje dnevne politike, već pitanje „da li predsednik i njegov brat štite nekoga ko proizvodi opijate“.

„Družeći se sa Andrejem, mogu reći da on poznaje mnoga polja bolje od svih onih koji nam se predstavljaju kao eksperti po pitanju ekonomije, opšte politike, bezbednosti.“

Miloš Vučević

I gle čuda, tužilaštvo je odbacilo prijavu jer nisu našli dokaze da su bili suizvršitelji krivičnog dela koje se stavlja na teret Koluviji, a to što nije ustanovljeno da li su štitili nekog ko proizvodi opijate, nema veze. Naprotiv, pokazalo se kao delotvorno sredstvo u odbrani Vučića, pa je Vučević dve godine kasnije ponovo odigrao sličnu pravnu farsu. U drugom izvlačenju je tužio samo Vučića, uz sledeće obrazloženje, ma šta u pravnom smislu značilo: „Prijavu podnosim povodom optužbi kriminalnog klana Veljka Belivuka i njegovih saradnika i laži njima bliskih tajkunskih političara i njihovih medija.“

Uz profesionalnu žrtvu koju je bio spreman da položi zarad Vučića, sve ostalo je bilo samo puko imitiranje njega. Vođa gradi Beograd na vodi, Vučević gradi Novi Sad na vodi. Vođa hoće da sruši Kalemegdan, Vučević hoće da sruši Spens. Vođa poruši predratne zaštićene vile u Beogradu, Vučević sruši kuće trščare stare više od dva veka…

Deluje smešno, pomalo i kao razlog da svi osetimo transfer stida, ali se pokazalo da daje rezultat – Vučević je učio, naučio i postao mandatar obećane 2024. Ali, ako bismo bili iskreni do kraja, uz trud mu je u tome malo pomogla i priroda. Za razliku od svog protivkandidata Siniše Malog, nije ni pametniji, ni obrazovaniji, ni pokvareniji od velikog vođe, tako da je njegovo ustoličenje na funkciji koja je daleko iznad predsednikove totalno bezopasno po aktuelnog vlastodršca.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

28 komentara
Poslednje izdanje
Iva Čukić
| Društvo | 56

Da li smo živi isključivo zahvaljujući pukoj sreći

Dok građani na ulicama traže odgovornost za smrt 15 ljudi stradalih usled obrušavanja nadstrešnice na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu, vlast je ujedinjena u odricanju odgovornosti. Pokrajinska premijerka Maja Gojković, koja nas je na svečanom otvaranju stanice uveravala da ćemo putovati bezbedno, sada političku i moralnu odgovornost očekuje na nekim drugim, neimenovanim adresama. Goran […]