Onog trenutka kada su pripadnici privatnog obezbeđenja Skupštine Beograda izašli na ulice da bi se sukobili sa protestantima, njihov službeni status je prestao da postoji i postali su samo najobičniji batinaši koji lancima udaraju građane. Kao takvi su, daleko više od pet aktivista inicijative Most ostaje, zaslužili mesto u marici i nastup pred dežurnim tužiocem, što bi im i bilo obezbeđeno da se po običaju nije umešao privatni dvorski tužilac Nenad Stefanović. To što je dežurna tužiteljka bila protiv pritvora u trajanju od 48 sati za pisca Dejana Atanackovića i još četvoricu aktivista (Ilija Vučević, Nebojša Petrović, Dušan Janković i Srđan Marković) jer na snimcima koje je pregledala nije videla razlog za takvu odluku i što je tražila da sasluša i pripadnika baš ratobornog obezbeđenja, nije bilo u igri – Stefanović ju je samo odgurnuo u stranu, preuzeo predmet i sa njim učinio tačno ono što će bar malo zalečiti naprednjačku sujetu koja poslednjih meseci glasno cvili.
U igri nije bilo još nešto – pravo, pravda i zakoni koji bar zvanično važe u ovoj zemlji. Ne samo da je viši javni tužilac oteo predmet nižerangiranoj koleginici a da joj pre toga nije izdao obavezno uputstvo za postupanje, već je predmet oteo i od osnovnog tužilaštva koje je bilo daleko pozvanije da u ovom slučaju reaguje, a prema rečima advokata Jovana Rajića, hapšenje su za njega obavili pripadnici policije sa Novog Beograda, iako se sukob odigrao na lokaciji za koju je nadležna policija sa Starog grada.
„Sve je to njegova zloupotreba, jer se sve radi po njegovom nalogu. Nije uzimao da radi predmete za koje je nadležan i kojima bi trebalo da se bavi, a sad preuzima od osnovnih tužilaštava predmete da bi se obračunao sa političkim neistomišljenicima. Nenad Stefanović ovim još jednom jasno pokazuje da je ogoljena batina izvršne vlasti. Morao bi da zna da iz njegovog tužilaštva cure informacije, jer ljudi ne mogu da trpe to što radi“, rekao je Rajić.
Uoči izbora za Tužilački savet, koji će direktno uticati na postavljanje novih glavnih tužilaca, Dolovac je pokrenula ofanzivu sa jednim ciljem – ukloniti svaku pretnju koja bi mogla da dovede do gubitka njene moći
Nažalost ovo nije ni prvi, a sigurno ne ni poslednji put da Stefanović hapsi ljude mimo svoje nadležnosti. Proslavio se u slučaju policajke Katarine Petrović kada je sredio da je bace u ćeliju mimo ikakve nadležnosti (pokrenuo je istragu zbog „zloupotrebe položaja“), a kada je video da se proces ne kreće u pravcu koji mu odgovara, sam je predložio da se VJT proglasi nenadležnim i da se predmet dostavi Višem sudu u Valjevu. Još drastičniji upad je imao u slučaj pada nadstrešnice, kada se samoinicijativno umešao u proces koji se već vodi u Novom Sadu, koji je jako zakasnelom odlukom republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac u februaru upućen Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK).
I dok se javnost pitala da li je Dolovac dala četiri meseca prednosti mogućim okrivljenima da sklone i srede papirologiju pre nego što se jedino nadležno tužilaštvo za korupciju pozabavi predmetom (tužiteljka Jasmina Paunović je dobila disciplinsku prijavu jer je u decembru prošle godine izjavila da je nadležan TOK), Stefanović je sam sebi dodelio „nadležnost“ kao ničim izazvano „treće lice“ u predmetu.
Hapšenja odokativnom procenom
U jednom od baš učestalih obraćanja javnosti, početkom marta se pohvalio: „Podignuta je optužnica protiv Slobodanke K., menadžera za razvoj investicija akcionarskog društva Infrastruktura železnice Srbije, kao i predsednika komisije za tehnički pregled železničke stanice u Novom Sadu Milutina S. i člana te komisije Biljane K., a u vezi izvršenja krivičnih dela sa koruptivnim elementom koji su imali za posledicu pad nadstrešnice 1. novembra 2024. godine“. Dakle, pohapsio je ljude i pored činjenice da mu je Više tužilaštvo u Novom Sadu dostavilo dopis da su oni za ta ista lica već odbacili krivične prijave i to ne na osnovu dokumentacije do koje je došao (nije imao odakle da je dobije s obzirom na to da je nenadležan u tom predmetu) već na osnovu svoje slobodne procene. Ili, kako za Radar kažu njegovi saradnici, procenjujući dokumentaciju koja je objavljena na sajtu Vlade i koju je on na posredan način video. A da bi nekako dokazao svoju nadležnost sa kojom kuburi baš kao i onaj kome služi, izjavio je prigovor na odluku Zagorke Dolovac da predmet delegira TOK-u iako se ona pozvala na zakon koji joj dozvoljava da u slučaju „celishodnosti vođenja“ može to da uradi.
Dva dana nakon što je Stefanović pokrenuo zasebnu istragu o padu nadstrešnice, Dolovac je donela rešenje da kompletan predmet na osnovu rešenja o supstituciji ustupi na dalji rad TOK-u, a istovremeno mu je izdala i obavezno uputstvo za slučaj Milorada Grčića
Na odlično obaveštenom portalu Vasljenska koji se smatra njegovim ličnim medijem (a možda je uredništvo samo njegov fan), ovaj pravosudni skandal je dobio adekvatno objašnjenje: „Zagorka Dolovac, osoba koja se već decenijama nalazi na čelu tužilaštva i neprikosnoveno vlada pravosudnim mehanizmima, krenula je u otvorenu bitku za očuvanje sopstvene pozicije, ne prezajući od sabotiranja istraga, urušavanja pravnog poretka i zaštite interesa koji joj osiguravaju podršku određenih stranih struktura. Uoči izbora za Tužilački savet, koji će direktno uticati na postavljanje novih glavnih tužilaca, Dolovac je pokrenula ofanzivu sa jednim ciljem – ukloniti svaku pretnju koja bi mogla da dovede do gubitka njene moći. Prva meta joj je glavni tužilac VJT u Beogradu Nenad Stefanović, čovek koji je pokrenuo niz hapšenja u borbi protiv korupcije, uključujući i one koji su odgovorni za pad nadstrešnice. Hapšenjem predsednika komisije i članova koji su omogućili probni rad stanice, direktno je ugrožen jedan od Zagorkinih favorita – tužilac Branislav Lepotić iz VJT Novi Sad, koji je svojom odlukom prethodno odbacio prijave protiv istih osoba. Usledila je hitna intervencija Dolovac – odluka da se predmet preuzme od VJT u Beogradu i prebaci u TOK pod kontrolom njenog dugogodišnjeg saveznika Mladena Nenadića. Ali dok je administrativna procedura trajala, Stefanović je podigao optužnicu, a pravosuđe dobilo jedan od retkih predmeta u kome bi stvarni krivci mogli da odgovaraju.“
Teško da bi „stvarni krivci“ mogli da odgovaraju kada ih u zatvor šalje nenadležno tužilaštvo jer su takvi potezi prava poslastica za advokate. A namerno (sa željom da se predmeti ne održe), iz neznanja ili samo iz želje za promocijom, Stefanović ih redovno poklanja i okrivljenima i njihovim braniocima. Uz to je u velikoj želji da on bude udarna pesnica Vučićeve najave da otpočinje žestoka borba protiv korupcije (vađenje iz fioka predmeta koji su završeni pre pet ili sedam godina i odloženi da čekaju pravu priliku), pojurio da uhapsi predsednika opštine Obrenovac i bivšeg direktora EPS-a Milorada Grčića za dela počinjena u periodu od 2018. do 2021. godine.
Imajući u vidu da je Grčić tada bio direktor EPS-a, da ga je na tu funkciju postavila Vlada, a da u zakonu jasno piše da je TOK nadležan za postupanje u „procesuiranju okrivljenih za krivična dela protiv službene dužnosti, a koje su na tu funkciju postavili Vlada, Skupština…“, jasno je da Stefanović tu nije smeo ni da se pojavi, a ne da dune u trubu na konferenciji za medije (ako se tako može nazvati njegov video-snimak pred Tanjugovom kamerom i u odsustvu svih ostalih) i najavi žestoku borbu protiv korupcije. Time je čitav proces doveo u opasnost jer je veliko pitanje ne samo da li hapšenje od nenadležnog tužioca može da se održi već i da li je uopšte imao prava da ga saslušava i šta će biti sa zapisnicima sa tih saslušanja.
Imajući u vidu štetu koju pravi, čak se Zagorka Dolovac vratila sa svog plaćenog odsustva i povukla nekoliko logičnih poteza – dva dana nakon što je Stefanović pokrenuo zasebnu istragu o padu nadstrešnice donela je rešenje da kompletan predmet na osnovu rešenja o supstituciji ustupi na dalji rad TOK-u, a istovremeno mu je izdala i obavezno uputstvo da slučaj Milorada Grčića i ostalih zbog zloupotreba u EPS takođe dostavi TOK-u. Međutim, Stefanović je dostavio samo slučaj Grčić, jer bi u suprotnom, budući da se radi o obaveznom uputstvu, prekršio zakon i počinio teži disciplinski prekršaj, dok je slučaj pada nadstrešnice odlučio da zadrži za sebe jer za nepoštovanje rešenja o supstituciji ne podleže kazni.
„Nažalost, kršenje takve naredbe nije predviđeno kao disciplinski prekršaj, jer niko nije predvideo da će se neko u Srbiji pobuniti u slučaju da vrhovna tužiteljka zaključi da bi bilo celishodnije da Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi neki postupak“, kaže tužiteljka Bojana Savović.
Koristeći tenzije u društvu i Vučićevu potrebu da se pokaže kao neko ko je bitan i ko se bori protiv korupcije, Stefanović je kao na traci počeo da mu ispunjava želje vadeći iz fioka stare i probrane predmete
Izgleda da je takva Stefanovićeva odluka bila dovoljna za kraj velike profesionalno-interesne ljubavne priče sa glavom tužiteljkom koja datira još iz 2018. godine. Sve do tada Stefanović je bio netalentovani tužilac velikih ambicija koga je Udruženje tužilaca Srbije (UTS) guralo napred jer se istakao kao borac za nezavisno pravosuđe i žestok protivnik tadašnjeg ministra pravosuđa Nikole Selakovića i Zagorke Dolovac. Ali kada je, iako nekvalifikovan, poželeo da kao zamenik pređe u Više tužilaštvo u Beogradu, UTS nije imao moć da mu ispuni želju – politički deo Državnog veća tužilaca je glasao protiv njega. Preko noći je promenio stranu, napustio UTS i dobio glasove i Zagorke Dolovac i svih političkih igrača.
Signal za sklanjanje keša
I onda je svima verno služio dok nedavno nije shvatio da bi, ukoliko udvostruči služenje Vučiću, mogao da se otarasi glavne javne tužiteljke, pa čak i da zauzme njeno mesto. Koristeći tenzije u društvu i Vučićevu potrebu da se pokaže kao neko ko je bitan i ko se bori protiv korupcije, Stefanović je kao na traci počeo da mu ispunjava želje vadeći iz fioka stare i probrane predmete. U tom periodu smo ga gledali svakog dana (lepo je što se u Srbiji konačno pojavljuje tužilac, ali bi bilo daleko korisnije da se pojavljuje nadležni tužilac), obaveštavao nas je o velikim hapšenjima, propuštao da nas informiše o velikim igračima koji su brzo puštani da se brane sa slobode i manjim koji su žrtvovani i utamničeni, ali je dosledno igrao svoju ulogu dvorskog izvršitelja borbe protiv korupcije. Pritom je često najavljivao određene finansijske istrage koje bi trebalo da budu tajne, tako da je svesno ili nesvesno davao signal svim povezanim licima da isprazne sefove i račune i sklone keš, kao da mu je bio važniji marketing nego rezultati istraga.
„Uvek kada objavljuje rezultate svog rada, Stefanović navodi koliko je ljudi uhapsio i koliko istraga vodi, a nikada ne kaže koliko ima osuđujućih presuda i oduzete imovine. A to je ono što nas zanima, bitan je jedino epilog. To bi bilo isto kao da ja odem u streljanu i pohvalim se koliko sam ispalila strela, a nema veze što nijedna nije pogodila cilj“, kaže Savović.
Dolovac se probudila iz zimskog sna i pokrenula disciplinski postupak protiv Stefanovića zbog propusta u procesuiranju slučajeva i nepoštovanja unutrašnjih
Teško je poverovati da je do sličnog zaključka došla i Zagorka Dolovac i da je to bio razlog da se konačno probudi iz zimskog sna. Pre bi moglo da se očekuje da se uplašila za svoju poziciju ili da joj je sujeta bila povređena, ali je ipak reagovala i to onako kako bi se u pravnoj državi očekivalo. Pokrenula je disciplinski postupak protiv Stefanovića zbog propusta u procesuiranju slučajeva i nepoštovanja unutrašnjih uputstava. Iako naš pravni sistem nema kaznu za njegovo oglušivanje o zahtev da slučaj nadstrešnice preda TOK-u, prostor ipak postoji – od trenutka kada mu je naloženo da ustupi predmet i kada je zbog toga izjavio prigovor, nije smeo da postupa i hapsi dok se ne sačeka odluka o prigovoru.
Teško da ćemo iz epiloga disciplinskog postupka kao i iz rešenja o prigovoru dobiti pravnu odluku, ali ćemo dobiti bar odgovor na dilemu ko je trenutno najomiljeniji režimski tužilac. A to je ipak manje bitna informacija (ako zanemarimo našu glad za tračevima) od saznanja da, kao u slučaju hapšenja aktivista ispred Skupštine grada, sve više tužilaca pokazuje da im je pravda bliža i od jednog i od drugog pretendenta na tron.
