1717357982167
Siniša Mali Foto: Amir Hamzagić/Nova.rs
Srpska ekonomija u iskrivljenom ogledalu

Baš napredni BDP

Izdanje 36
1

Fiskalni savet podseća da je ovo već treća značajna revizija BDP-a u prethodnih 10 godina. I po tome je, a ne po ostvarenom privrednom rastu, Srbija svetski šampion

Bruto domaći proizvod Srbije praktično je preko noći, početkom prošlog meseca, pukom promenom metodologije, povećan za 5,6 milijardi evra ili oko 860 evra po stanovniku, za 40 evra više nego što je ove godine prosečna neto zarada. Vrednost svega što će se u Srbiji stvoriti ove godine tako je sa do tada projektovanih 76,4 milijarde povećana na 82 milijarde evra. Abra, kadabra. Kakva magija iluzionista iz Nemanjine 11.

Građani, naravno, neće videti tih 860 evra, jer njih zapravo i nema. Osim u zvaničnim statistikama i izjavama visokih funkcionera, uprkos tome što je tom novom „revizijom“, kako konstatuje i Fiskalni savet u svojoj analizi Fiskalne strategije za 2025, sa projekcijama za 2026. i 2027, „znatno promenjena makroekonomska slika Srbije“.

Nije ovo, međutim, jedina finansijska akrobacija kojom je vlast SNS-a i Aleksandra Vučića veštački podizala BDP Srbije od 2012. naovamo. Fiskalni savet podseća da je ovo već treća značajna revizija BDP-a u prethodnih 10 godina. I po tome je, a ne po ostvarenom privrednom rastu, Srbija svetski šampion.

Vlast očito nimalo ne brine kako je takav „dinamičan rast“ ostvaren. I što bez te finansijske gimnastike ovogodišnji BDP ne bi bio 82 milijarde, već oko 65,6 milijardi evra

Prvom revizijom BDP je povećan za pet procenata, drugom za sedam, a trećom za 7,3 odsto. Sve zajedno za više od 20 procenata. Taman po meri predsednika Vučića, koji uporno ponavlja da je kao premijer nasledio BDP od 33 milijarde evra (a nije, jer je najnovijom revizijom naknadno i BDP za 2013. povećan sa 36,4 na 38 milijardi evra, a on je za predsednika Vlade izabran u aprilu 2014), a da će uskoro biti tri puta veći i da će već 2027. premašiti 100 milijardi evra. I to ako u međuvremenu ne bude neke nove „revizije“, kojom bi BDP mogao da se poveća za još pet-šest milijardi evra.

Vlast očito nimalo ne brine kako je takav „dinamičan rast“ ostvaren. I što bez te finansijske gimnastike ovogodišnji BDP ne bi bio 82 milijarde, već oko 65,6 milijardi evra. Pa bi i javni dug, koji je tokom vladavine SNS-a povećan sa 14,5 na 38,1 milijardu evra, automatski porastao sa zvaničnih 46,5 odsto na 58 procenata BDP-a.

Vlastima se to svakako ne bi svidelo. Ovako im je lepše. Bar na papiru. A mogli su BDP da veštački povećaju i na 100 milijardi evra i odmah obore udeo duga u njemu na samo 38 odsto. Doduše, nikad nije kasno za to. Živi bili pa videli.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

1 komentar
Poslednje izdanje