Nakon odličnog početka, i druga polovina Bitefa nam je donela samo kvalitetne predstave, a neke od njih će se dugo pamtiti. Ali, ono što je važno napomenuti, van tog ostvarenog visokog kvaliteta, jeste činjenica da je Bitef ponovo angažovan festival, da selekcija postavlja važna i za ovu sredinu goruća pitanja – od položaja žena, političkih manipulacija pa do ekološke borbe. A to je, u trenutku kada cenzura i autocenzura vladaju u gotovo svim institucijama i svemu što ima predznak „državno“, neobičan podvig. Bravo za selektore!
Budućnost je jedna od dve domaće predstave na ovogodišnjem Bitefu, nastala u koprodukciji BDP-a i Mestnog gledališča iz Ljubljane, a u režiji Žige Divjaka. Kroz izuzetno rafiniran, neverbalni scenski jezik, krajnje jednostavno, kroz prikaze letnjih rituala na plaži, Divjak ostvaruje jednu melanholičnu, inteligentnu predstavu, svojevrsnu scensku meditaciju o čovekovom mestu na ovoj planeti, kao i njegovom mestu među ostalim vrstama živih bića koje je nastanjuju.
Pukotina je još jedna predstava MGL-a, u režiji mladog slovenačkog reditelja Jana Kremlja, po tekstu autorke koja je za ovu priliku odabrala pseudonim Rouz Selavi. Reč je o predstavi koja se bavi ulogom informacija u savremenom svetu – kako je sve teže odrediti šta je laž a šta istina, šta manipulacija, a šta činjenica. Dvoje junaka postepeno upadaju u spiralu teorija zavera koja će ih dovesti do fatalnog kraja. Predstava uspeva da nam približi mehanizam i dinamiku spina, vešto se poigravajući s očekivanjima i uverenjima gledalaca. Otrežnjujuća predstava koja posebnu težinu ima u zemlji poput Srbije gde su teorije zavere uzdignute do državnih medija i institucija.
Predstava Palmasola – zatvorsko selo u produkciji KLARA Teaterprodukcionen iz Bazela i Santa Kruz de la Sijera iz Bolivije a u režiji Kristofa Frika, donosi priču o specijalnom zatvoru u Boliviji, zatvoru selu. Dilema koju postavljaju autori jeste da li je tako zamišljeno društveno ustrojstvo tek morbidni socijalni eksperiment doveden do svoje (neoliberalne) krajnosti ili je Palmasola ogledalo postojećeg društva.
Verovatno najbolja predstava ovogodišnjeg Bitefa je Antigona u Amazonu NTGenta u režiji proslavljenog reditelja Mila Raua. Ova kompleksna, izuzetno složena predstava kombinuje više formalnih tehnika (video, predstava predavanje, muzički performans…), preplićući antičku Antigonu s incidentom koji se desio u Brazilu devedesetih godina prošlog veka, između pokreta „bezemljaša“ i policije, a u kome je poginulo oko stotinu ljudi. U svoj toj složenoj strukturi i tematskoj širini, koja ide od analize društvene nejednakosti, političkog nasilja pa do ekološke mistike, predstava uspeva da ostane savršeno komunikativna, jasna, precizna i emotivno izuzetno snažna i dobila je nagradu Politike za najbolju režiju.
Bitef se završio u snažnom tonu, predstavom Trilogija Snaga kučke I: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo u koprodukciji Metro žestao kultural iz Brazila i Kara de Kavalo iz Holandije, a u režiji veoma poznate rediteljke, spisateljice i izvođačice Karoline Bjanki. Ova smela, snažna, rizična predstava progovara o nasilju nad ženama i posledicama tog nasilja, koristi različite žanrove i tehnike, s radikalnim pristupom i scenama koje nećete skoro zaboraviti. Ipak, povremena zbrkanost u drugom delu predstave dovodi do izvesne repetitivnosti i gubitka fokusa, što se nadomešćuje snažnom završnicom. Predstava deli specijalnu nagradu Jovan Ćirilov s predstavom Seksualno vaspitanje II: Borba Tjaše Črnigoj (kojoj je pripala i nagrada publike).
Prvi put je glavnu nagradu Gran pri festivala „Mira Trailović“ odnela predstava predavanje this is my truth, tell me yours sjajne Jasne Žmak, a ostaće zabeležena i činjenica da su sve Bitefove nagrade dobile predstave žena autora.
