Opustošena negativnom selekcijom, moralno skršena političkom zloupotrebom u propagandne svrhe, Vojska Srbije više podseća na trupu demonstratora vojnoindustrijskog kompleksa, mnogo opasniju za samu sebe i građane Srbije, nego za bilo kog zamišljenog ili stvarnog neprijatelja. Predugačak niz loših vesti u vezi sa Vojskom Srbije, nastavljen je nažalost kada je 21. septembra u 13.41 čitava jedna porodica nestala pod točkovima vojnog vozila na putu Raška – Kraljevo, kod mesta Ušće. Ovakve strašne događaje po pravilu prate ćutanje i odsustvo odgovornosti.
Kako Radar saznaje, kolona vozila na maršu u povratku sa egzercira na Batajnici u kasarnu u Raški napravila je tri stanke, a pre polaska na 350 kilometara dugačak put nije obavljena obavezna kontrola vozača na alkohol. Razlog je, prema saznanjima sagovornika Radara, činjenica da četa vojne policije u Kraljevu koja je bila nadležna za pratnju ovog konvoja, ima samo jedan aparat za proveru nivoa alkohola u krvi, koji je morao da ostane u Kraljevu!
Vreme je pokazalo da niko nije odgovoran za stradanje kadeta Vojne akademije Miline Miletić i Filipa Milojevića na vežbi na Pasuljanskim livadama juna 2012, za sedmoro mrtvih u padu helikoptera kojim je upravljao major Omer Mehić marta 2015. godine, za smrt starijeg vodnika Dejana Stojkovića na vežbi na Pešterskoj visoravni juna 2021…
Kolona vozila na maršu u povratku sa egzercira na Batajnici u kasarnu u Raški napravila je tri stanke, a pre polaska na 350 kilometara dugačak put nije obavljena obavezna kontrola vozača na alkohol. Razlog je činjenica da četa vojne policije u Kraljevu, koja je bila nadležna za pratnju ovog konvoja, ima samo jedan aparat za proveru nivoa alkohola u krvi
„Vanrednih događaja bilo je uvek, jer ih je teško predvideti, zbog toga je veliki značaj prevencije koja, pored ostalog, podrazumeva striktno poštovanje propisanih postupaka i mera. No, proteklih 10-15 godina dešavaju se nesreće sa, neretko, velikom materijalnom štetom i teškim, rekao bih katastrofalnim, posledicama.“, govori za Radar Petar Radojčić, general-potpukovnik u penziji.
„Nesreća koja se dogodila 21. septembra, kada se borbeno vozilo Vojske Srbije direktno sudarilo sa putničkim vozilom, jedna je od najtragičnijih i najžalosnijih. Izveštaji komisija Generalštaba i komande brigade još nisu poznati javnosti, ali je već sada jasno da postoje elementi odgovornosti vojne organizacije. Podoficir koji je bio za volanom borbenog vozila, čija posada broji tri člana, poslednji je u nizu odgovornih za nesreću i svakako ne jedini. Svako vozilo, pored vozača, ima starešinu. Da li je vozač bio sam u vozilu? Ako jeste – zašto? Za verovati je da do nesreće ne bi došlo ili ishod ne bi bio tragičan da je bilo još nekoga pored njega. Brojna su pitanja na koja bi ne čekajući ishod istražnog postupka već trebalo da imamo odgovore. No, s obzirom na to da se u Generalštabu i Ministarstvu odbrane sve teže dolazi do istine, naročito ukoliko bi ona, po proceni ministra ili „vrhovnog komandanta“ mogla da izazove negativnu reakciju javnosti, sumnjam da ćemo je dobiti.“
Odsustvo moralne i političke odgovornosti za nesreće
Radojčić podseća da ovo nije prvi slučaj nesreće sa kolonama vojnih vozila pod pratnjom Vojne policije:
„Vojni kamion koji je prevozio borbeni sistem PVO `Pancir` prevrnuo se 2021. na Ostružničkom mostu, kada je na kolovoz ispala jedna od tri rakete. Proteklih dana je na internetu postao viralan snimak vojnih borbenih vozila koja se kreću auto-putem zauzimajući, istovremeno, dve trake. Hoće li se objaviti ko je za takvo postupanje odgovoran? Sačekajmo.“
Sagovornik Radara, nekadašnji direktor Inspektorata odbrane, ističe da nema očekivanja da će vojne komisije, formirane povodom poslednje nesreće, ukazati na komandnu odgovornost, niti dati objektivne rezultate koji bi ukazali na disciplinske prestupe i bili povod za disciplinske postupke protiv odgovornih.
„Inspektorat, kao organ u sastavu Ministarstva odbrane, nadležan je za nadzor u vezi sa izvršavanjem propisa u oblasti odbrane i od značaja za odbranu, nad operativnim i funkcionalnim sposobnostima komandi, jedinica i ustanova vojske, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu od požara i eksplozija. Do 2012. godine, postojali su uslovi da Inspektorat bude nezavisan i samostalan u radu. Nažalost, iz godine u godinu uveravamo se da propusti u planiranju, organizaciji i sprovođenju planiranih aktivnosti, ostaju nesankcionisani ili neadekvatno sankcionisani, čak i kada se dogode vanredni događaji sa tragičnim ishodom, poput stradanja dvoje i povrede pet kadeta Vojne akademije na poligonu Pasuljanske livade kada je 2012. godine eksplodirala zaostala granata.“
Podoficir koji je bio za volanom borbenog vozila, čija posada broji tri člana, poslednji je u nizu odgovornih za nesreću i svakako ne jedini. Svako vozilo, pored vozača, ima starešinu. Da li je vozač bio sam u vozilu? Ako jeste – zašto? Može se verovati da do nesreće ne bi došlo ili ishod ne bi bio tragičan da je bilo još nekoga pored njega
Petar Radojčić
General Radojčić podseća i na pogibiju dva podoficira na Kopaoniku, prilikom eksplozije kasetne bombe takođe 2012. godine, pad helikoptera, na pogibiju četiri radnika 2017. u Tehničko-remontnom zavodu Kragujevac, na stradanje dva radnika u fabrici „Milan Blagojević – Namenska“ iste godine.
„Sudski postupak za eksploziju u Lučanima je prošle godine vraćen na početak, a kada je u pitanju slučaj smrti podoficira na privremenom poligonu „Pešter“ 2021. Godine, istražni postupak još traje…
Imajući u vidu vrednosnu prazninu, odsustvo moralne i političke odgovornosti, postupke tužilaštava i sudova, te reči predsednika Vlade RS Miloša Vučevića, izrečene pre nekoliko dana u Narodnoj skupštini RS, a u vezi s nesrećom kod Ušća, „ne treba praviti atmosferu linča“… ne bi me iznenadilo rešenje da sav teret i odgovornost za nesreću ostane na vozaču borbenog sistema PVO PASARS. No, nadam se pravičnijem ishodu.“
General Radojčić ističe da negativna selekcija kadra, nepotizam i upliv politike razorno deluju na vojsku.
„Sve je podređeno promociji jednog čoveka, a politička privrženost i lojalnost su preduslov za napredovanje. Očito je da VS deli sudbinu većine društva i svih institucija u državi. Njeno opremanje i angažovanje je podređeno promociji vlasti i čoveka kojeg predstavljaju kao „vrhovnog komandanta“. Vojne vežbe su, oduvek, bile „kruna“ obuke vojnika, jedinica i komandi. Već godinama one se svode na prikaz (za „visoke“ zvanice i širu javnost) vatrenih mogućnosti (ne samo) novouvedenog naoružanja. Za te potrebe se dovoze tehnika i ljudstvo iz, gotovo, svih garnizona i garnizonih mesta. To iziskuje odstupanje od redovnih – planiranih obaveza, dodatno angažovanje i višednevni, čak i višenedeljni, napor pripadnika vojske. Tako je bilo i uoči obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, na Batajničkom aerodromu, koje je prethodilo nesreći na putu za Rašku.“
Prikrivanje propusta vojske
Petar Bošković, bivši načelnik uprave za odnose sa javnošću Vojske Srbije, kaže da je dolaskom Aleksandra Vulina na čelo Ministarstva odbrane, praktično ukinut svaki kontakt sa medijima i javnošću: „Više nema konferencija za medije. Oni nikome ništa ne objašnjavaju, dok istovremeno rade protiv propisa koje su sami doneli. To su učinili, na primer, kada je stradao podoficir Dejan Stojković na vežbi na Pešteru jer se ugušio od dejstva protivpožarnog aparata, a oni su napisali u izveštaju da mu je pozlilo. Neverovatno. Taj čovek je zapravo heroj, koji je stradao štiteći svoje vojnike, jer je poslednji napustio vozilo i udahnuo je previše hemijskih sredstava, a oni su pronašli da mu je pozlilo.“
Prema Boškovićevim rečima, u poslednjem tragičnom incidentu Vojska bi trebalo da odgovori šta su uradili da ne dođe do ishoda kome smo svedočili.
Oni nikome ništa ne objašnjavaju dok istovremeno rade protiv propisa koje su sami doneli. To su učinili, na primer, kada je stradao podoficir Dejan Stojković na vežbi na Pešteru jer se ugušio od dejstva protivpožarnog aparata, a oni su napisali u izveštaju da mu je pozlilo
Petar Bošković
„Procedura pripreme za marš je jasno definisana, posebno za tako dugačku relaciju. A to da ovde procedure nisu poštovane se vidi iz aviona. Slična stvar se dogodila na Pešteru. Oni su tada postavili borbena vozila previše blizu jedno drugoga pa su onda da bi vizualni efekat bio jači, između njih postavili dimne bombe. Došlo je do pregrevanja i zbog velike toplote aktivirao se protivpožarni aparat. Stojković je odmah naredio vojnicima napuštanje vozila i tako im izvesno spasio živote, a sam izlazi poslednji na kupolu i pada preko nje izgubivši svest. Umesto da su rekli istinu i napisali da je čovek heroj koji je spasio šest svojih vojnika, oni su našli da mu je pozlilo. Ali kada bi rekli istinu, neko bi morao i da odgovara za to što se desilo.
Sagovornik Radara podseća na slučaj ubistva gardista u objektu Karaš koji je ostao nerešen i rezultovao ukidanjem vojnog sudstva.
„Mi i dalje imamo vojne tužioce i disciplinske sudove. Tužilaštvo u Kraljevu, koje je sada nadležno za ovu poslednju tragediju, moglo bi u sadejstvu sa vojnom policijom da istraži do detalja u smislu da li je procedura poštovana. Ali oni to neće uraditi, nego će to prepustiti Vojsci Srbije, odnosno disciplinskom postupku koji se vodi. Imali smo slučaj jednog pukovnika koga je vojno tužilaštvo oslobodilo odgovornosti za pogibiju vojnika na logorovanju kada mu je antena uređaja koji je nosio na leđima zakačila strujni vod koji je trebalo da bude na 11 metara visine, a bio je na četiri. Elektrodistribucija nije odgovarala, nadređeni oficir je od strane Vojske oslobođen odgovornosti, međutim njegovog komandanta je civilni sud po privatnoj tužbi roditelja osudio na godinu dana zatvora. Tom osudom bi izgubio status oficira, ali je pomilovan.“
Kada jedna vojna kolona kreće na zadatak, starešina koji je vodi ispred vozila izvodi vozače i starešine vozila i izdaje zadatak za marš u kome precizira brzinu kretanja, rastojanje između vozila, gde se prave stanke, da li se vozila napuštaju u pauzama ili ne, govori za Radar Momir Stojanović, general Vojske Srbije u penziji.
„Patrola vojne policije koja vodi kolonu, diktira brzinu kretanja. Pre polaska vojna policija je dužna da izvrši testiranje vozača na alkohol. Šta se desilo u ovom slučaju? Budući da je stanje u vojsci katastrofalno, jedinica vojne policije koja je vodila ovu kolonu‚ iz kraljevačke čete vojne policije, ima u svom posedu samo jedan uređaj za testiranje vozača, koji mora da bude u četi u Kraljevu jer su oni nadležni za celu zonu odgovornosti. Nije izvršeno testiranje, jer imaju samo jedan uređaj! Sve to je neverovatno, ali indikativno jer u stvarnosti vojska nema elementarne stvari potrebne za funkcionisanje, a mi imamo parade i izložbe naoružanja.“
Ovaj udes govori o opštem stanju u vojsci. Stavili smo vojsku ne da na osnovu obuke izvršava svoje zadatke, već je ona u funkciji vojnog kompleksa da jednom godišnje demonstrira naoružanje, kako bi se isto prodavalo. To je zloupotreba vojske u svrhu političkog marketinga i pohlepe za novcem
Momir Stojanović
General Stojanović, nekadašnji direktor VBA, ističe da su ljudi bili iscrpljeni i premoreni maršem od Novog Pazara do Batajnice, gde su držani na suncu, vežbali i na kraju prikazivali naoružanje narodu, političarima i TV kamerama.
„Policajci koji su vršili uviđaj svedočili su da je kabina smrdela na pivo i da su limenke piva pronađene u vozilu. Prema mojim informacijama, starešina vozila je izvesni zastavnik koji se trenutno leči u vojnoj bolnici Niš. Pravljene su tri stanke zbog odmora od Batajnice do mesta udesa, i po svoj prilici oni su na nekoj benzinskoj pumpi kupili te limenke piva i usput u vožnji pili, što se pokazalo na testiranju na alkohol, posle udesa. Neshvatljivo je, nikada se nije desilo da vojna policija vodi kolonu i da se desi sudar. To je moguće kada se jedno vozilo kreće individualno, bez pratnje. Ali ovaj udes govori o opštem stanju u vojsci. Stavili smo vojsku ne da na osnovu obuke izvršava svoje zadatke, već je ona u funkciji vojnog kompleksa da jednom godišnje demonstrira naoružanje, kako bi se isto prodavalo. To je zloupotreba vojske u svrhu političkog marketinga i pohlepe za novcem.“
„Koliko imamo PASARS-a, Milane?“
Svu tragiku potčinjavanja vojske političarima možda najbolje ilustruje snimak iz jula 2022. iz Doma garde u Topčideru, kada je prilikom posete predsednika Egipta Abdela Fataha al Sisija, predstavljen deo naoružanja Vojske Srbije. Tom prilikom obilazeći po julskoj jari izloženo naoružanje pored kojeg su stajali pripadnici vojske, predsednik Srbije dobacio je egipatskom generalisimusu da je upravo PASARS njegovo „omiljeno oružje“ i najbolje po odnosu cena-kvalitet. Svaki čas je korigovao sveprisutnog Nenada Miloradovića Baću, pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse (bivši direktor Jugoimporta) kako da predstavi koje oružje, u pauzama davanja izjava za svoju omiljenu televiziju. Onu istu čiji su programi i akteri inspirisali Uroša Blažića, koji će godinu dana kasnije oružjem iz arsenala svog oca, penzionisanog oficira Vojske Srbije, pobiti decu u Duboni i Malom Orašju. A onda se predsednik iznenada okrenuo ka načelniku Generalštaba Milanu Mojsiloviću i upitao ga: „Koliko imamo PASARS-a, Milane?“ General Mojsilović je tada spremno odgovorio – 18, da bi vrhovni komandant tu informaciju ponovio u kameru svojoj omiljenoj novinarki, koja se sve vreme nedolično smejuljila. Dok iza stoje uvek spremni Nebojša Stefanović i Aleksandar Vulin, tadašnji ministri vojske i policije. Potom se vrhovni komandant ponovo obratio generalu, rečima: „Treba do 100 da dođemo…“
Za sada smo došli dokle jesmo, i do 30 PASARS-a u sastavu Vojske Srbije… Cena jednog je oko dva miliona evra. Prvu ratu za 12 rafala platićemo 421 milion evra. Aparat za testiranje vozača na alkohol u slobodnoj prodaji staje do 90.000 dinara.
