U šesnaestoj epizodi Radar Foruma, profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji Danica Popović ugostila je Peđu Mitrovića, ekonomistu i svog bivšeg studenta, koji je u Narodnoj skupštini Srbije narodni poslanik Stranke slobode i pravde.
Razgovor su otvorili polemikom o liberalnoj demokratiji kao mogućem kraju istorije, kako ju je nakon pada Berlinskog zida okarakterisao politikolog Fransis Fukujama. Nije to bio prvi put da se govori o kraju istorije – ranije su to činili Hegel i Marks, podsetila je profesorka Popović – i interesovalo ju je da li Mitrović s obzirom na savremeni rast populizma i autokratije smatra da je Fukujama bio u pravu.
Usponi i padovi liberalizma
Poslanik SSP-a je izrazio uverenje da Fukujama jeste tačno dijagnostikovao kraj dotadašnje istorije, ali da je očigledno da „posao još nismo završili“.
„Postoje političari poput Orbana ili Đorđe Meloni u Italiji, Bregzit je izglasan na populističkoj platformi, čak i predsednik Donald Tramp ponovo pokušava da zauzme Belu Kuću. Ostao je prostor i za ljude kao što je predsednik Vučić koji nekim tekovinama koje nisu demokratske, a svakako nisu liberalnodemokratske, vladaju i upravljaju društvom. Mislim da će posledice biti dalekosežne i tek ćemo ih gledati, jer kratko traje njihova era da bismo videli sve dugoročne štete njihovih politika. Margaret Tačer je rekla da sloboda nije jednom osvojena, nego da se svaki dan osvaja. Činjenica je da taj posao nismo završili, ali i da ga nismo baš dobro ni obavili čim smo dopustili da nam se neke stvari dešavaju. Ne bih da zvučim previše optimistično, ali čini mi se da je klatno ipak suštinski pomereno u smeru liberalizma“, rekao je Mitrović.
Ostao je prostor i za ljude kao što je predsednik Vučić koji nekim tekovinama koje nisu demokratske, a svakako nisu liberalnodemokratske, vladaju i upravljaju društvom. Mislim da će posledice biti dalekosežne i tek ćemo ih gledati
Peđa Mitrović
Upravo su liberalne politike dovele do većeg privrednog rasta, smatra ovonedeljni sagovornik profesorke Popović, pa ni najveći protivnici Tačer neće osporiti da su Veliku Britaniju podigle s kolena na kojima je svojevremeno klečala pred Međunarodnim monetarnim fondom. Osamdesetih su čak i komunističke zemlje uvele slične ekonomske mere, neke uspešno, neke manje. Onda se, smatra Popović, oko 2000. pojavila Kina kao novi veliki akter i preplavila svetska tržišta jeftinom robom. Nezaposlenost je na zapadnim tržištima rada od tada ostala na istim stopama, ali mnogobrojni zaposleni se ipak nisu snašli.
„Nisu svi u tranziciji dobitnici, ali društvo u celini jeste. Uloga države je da pokuša da sanira štete koje su u tranziciji nastale. Kina je postala najveća svetska fabrika u prerađivačkoj industriji upravo zahvaljujući liberalnim reformama, kada je odlučila da se otvori za svet, za privatnu imovinu i preduzetništvo, da privuče strane direktne investicije i tako napravi najveći iskorak iz siromaštva u istoriji čovečanstva. Mislim da je oko 600 ili 700 miliona ljudi izvukla iz statusa siromaštva i bede“, predočio je Mitrović i dodao da kineska ekonomija, kojoj su predviđali nezadrživi rast, sada ipak počinje da usporava. Delom i zato što je od 2005. usporila s privrednim reformama, a rast počela da zasniva na centralizaciji odluka.
Ključni problem – nedostatak razvoja domaće privrede
Jedan od razloga zbog kojih se ranije „japansko čudo“ nije održalo, rekla je profesorka Popović, bio je nedostatak vojne komponente, koja se uz ekonomsku i političku ukazuje kao neophodna.
„Kina, ako želi, i ako nas put već vodi na tu stranu (njene dominacije, prim. aut.), moraćemo da primetimo jačanje njene vojne i političke snage. Mislim da pre toga nema šanse da se pokrene pitanje zamene dolara kao noseće valute i postavljanje juana, ili rublje, šta god želite”, rekla je profesorka Popović, a Mitrović je dodao da se pokušaj jačanja kineske (geo)političke komponente kroz inicijativu Road and Belt uglavnom zadržao na Africi, da je ušao i u Srbiju, ali da zvanični Peking ipak nije uspeo da probije branu koju su mu zapadni partneri i ekonomski takmaci postavili.
Govoreći o „zamci srednjeg nivoa razvijenosti“, Mitrović je rekao da postoje pouke koje se odnose i na Srbiju.
„U ovom trenutku, naša ravnotežna dugoročna stopa rasta je oko 2,5-3 procenta, s njom mi nećemo prestići ni Mađarsku, ni Češku, ni Poljsku, a kamoli Francusku ili Nemačku. Nema dovoljno domaćih privrednih investicija. Ne govorim samo o velikim investitorima, nego i o malim preduzetnicima. Privredno okruženje u Srbiji je nepovoljno, jer imamo visoke poreze, prekomplikovane poslovne, administrativne procedure, netransparentno ponašanje javne uprave, a pogotovo inspekcijskog nadzora. A liberalnodemokratski poredak u jednom društvu treba da ustanovi transparentna i jednostavna pravila koja efikasno deluju prema svima. Kao i Kina, upašćemo u tu zamku – zato što nismo spremni da sprovedemo reforme do kraja, nećemo uspeti da pokrenemo razvoj domaće privrede. Ovo je zaključak Fiskalnog saveta. Dok ga je vodio gospodin Pavle Petrović, napravio je jednu kratku analizu koju je prezentovao Vladi, ali nije naišla na neki odjek. Nama je uzdanica EXPO 2027, nacionalni stadion, dakle, investiranje u infrastrukturne projekte koji se sasvim izvesno nikada neće isplatiti. Ni u jednoj zemlji EXPO nije bio isplativ, pa neće biti ni u Srbiji”, rekao je Mitrović.
Kome fali marketing, i kakav
Prema rečima profesorke Popović, liberalna demokratija u Srbiji nikada nije bila predmet ozbiljne rasprave i upitala je Mitrovića „zašto opozicija ne ume da govori“ i obraća se građanima.
„Terenski i medijski smo tu, ali je suština problema u političkom sistemu koji je unazad deset godina urušen. Kada imate svega dve kablovske televizije i svega nekoliko nedeljnika koji su opozicioni, politička situacija sa stanovišta ishoda izbora u Srbiji je čak i povoljna. SNS bi na poštenim izborima objektivno verovatno izgubila. U medijskom mraku i pod ozbiljnim pritiscima, kao kada su u Pećincima deca izbačena iz vrtića zbog opozicionog delovanja njihovih roditelja, opozicija radi najbolje što može. Problem je u iskrojenom sistemu“, rekao je Mitrović.
Vučić je vredan, svaki dan radi. On stvara teme, nema veze da li imaju veze sa životom ili ne, on ovu zajednicu drži u stanju napetosti. Fali mi to s druge strane. Ako moj protivnik odigra bekhend, ja ću da ga s ove strane dokačim. Čini mi se da opoziciji fali marketinga
Danica Popović
Profesorka Popović je iskazala razumevanje, ali je i dodala da SNS, odnosno „njen jedini predstavnik na kontinentu ove zemlje“, imaju fantastičan marketing.
„On je vredan, svaki dan radi. On stvara teme, nema veze da li imaju veze sa životom ili ne, on ovu zajednicu drži u stanju napetosti. Fali mi to s druge strane. Ako moj protivnik odigra bekhend, ja ću da ga s ove strane dokačim. Čini mi se da opoziciji fali marketinga“, rekla je profesorka Popović.
„I u marketingu postoji pravilo da efikasnost kampanje zavisi od media buying-a, odnosno prisustva u javnom prostoru, i opet se vraćamo na medijski mrak. Kada kontrolišete sve nacionalne frekvencije, a javnosti se obratite godišnje i 300 puta, kada iza sebe imate mašineriju koja se zasniva na državnim parama, kada iz državnog sistema, kroz sisteme plata, zapošljavanja i javnih nabavki finansirate ne samo ljude koji rade za vas, nego celokupan sistem koji radi isključivo u vašem interesu, suprotstavljanje ljudima u opoziciji koji su tu iz ideala i zastupanja vrednosti deluje kao borba Davida i Golijata. Stalno se preti da će neko na predsednika da izvrši atentat. Ne mora nikakav atentat – kad bi se on spakovao s koferima i sutra napustio zemlju, šta bi od Republike Srbije ostalo“, predočio je Mitrović.
*O čemu su još govorili Danica Popović i Peđa Mitrović u šesnaestoj epizodi Radar Foruma pogledajte na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Ovu epizodu Radar Foruma možete gledati i na televiziji N1 u subotu 7. septembra od 20 časova
