Jedinstveni Alen Delon se iz stvarnosti „vinuo“ u Nebesku kinoteku (izraz preuzet od vrcavog Dušana Makavejeva, koji je već nekoliko godina „štićenik“ ove ustanove) samo nekoliko sati pre nego su objavljene i dodeljene, a zatim, u ponovljenom „večernjem kadru“ na Pjaca Grande, uručene nagrade Zlatni leopard na upravo završenom 77. međunarodnom filmskom festivalu u Lokarnu, u kantonu Tičino, na obali jezera Mađore.
U vreme kada se širom planete, ne samo kod nas, tvrdnje plasiraju kao argumenti, nekoliko sati nije bilo dovoljno da se neki uspešni tragalac za istinom doseti da je jedna od najznačajnijih uloga Alena Delona, pored one u Melvilovom Samuraju, ili uloge kojom je debitovao kod Viskontija u filmu Roko i njegova braća, upravo ona u magičnom Viskontijevom Leopardu (na italijanskom Gatopardo). Bilo je nedovoljno vremena da bi bila lansirana i tvrdnja da je glavna nagrada na Festivalu u Lokarnu nazvana po slavnom Viskontijevom filmu Gatopardo. Srećom da se ovakva „istina“ nije desila.
Novo, izazovno, snažno (i uverljivo!)
Da bi postigao savršenu uverljivost glumačkog izraza, Lukino Viskonti je od kostimografa tražio da kreiraju, a zatim od glumaca zahtevao da na snimanju nose donje rublje iz epohe u kojoj se film dešava. Pitanje je da li je Anu Manjani, Klaudiju Kardinale, Alena Delona, Berta Lankastera, Ani Žirardo, Dirka Bogarta, Silvanu Mangano, Helmuta Bergera, Alidu Vali, Marčela Mastrojanija, Mariju Šel, Žana Marea, Lauru Antoneli i mnoge druge žuljala potkošulja ili su ih stiskale gaće, ali je očigledno da su dali uzvišene uloge, savršeno doprinoseći lepoti Viskontijevih filmova.
Festival u Lokarnu nagradio je Džejn Kempion Leopardom za karijeru. „Entuzijazam mora da savlada vaše strahove!“
Džina Rolands, junakinja, učesnik i svedok, a generator filmova Džona Kasavetisa, ušla je u Nebesku kinoteku dva dana pre završetka Festivala. Dirljivim obraćanjem od nje se oprostio Đona Nazaro, umetnički direktor Festivala, rečima koje isijavaju poštovanje prema glumačkom doprinosu Džine Rolands Kasavetisovim filmovima koji su, na izvestan način, utemeljili savremen koncept Festivala u Lokarnu – novo, izazovno, snažno. I nezavisno.
Danas mnogi reditelji spavaju na dvanaest dušeka, ne bi li sprečili da ih „zrno graška“ nažulja. Glumci ugovorom zahtevaju da ih reditelji „ne režiraju“, da se ne mešaju u njihov posao, ravnoteža polova – rodna ravnopravnost, LGBT+, politička, rasna, konfesionalna korektnost u svakom pogledu i na svakom mestu, zaštita okoline, smanjenje plastike, tvrde su kapije na klizavoj slalom stazi nastanka filma. A slalom staza u najčešćem slučaju izgrađena je fondovskim novcem, a kada je sezona bez padavina, temperature visoke, staza se prska veštački generisanim snegom, proizvedenim uz fondovsko finansiranje, a po receptima skript doktora. Sve je tako da ne nastane žulj, da ne zaboli.
Kako je, onda, izgledao program Festivala u Lokarnu, opredeljenog za umetnički film, za alternativni, beskompromisni pogled i interpretaciju stvarnosti?
Kada zazvoni telefon
Tri takmičarska programa – Concorso internazionale – međunarodna konkurencija za nagradu Zlatni leopard, selekcija Savremeni filmski stvaraoci – Cineasti del Presente, koja uključuje prvi i drugi film, kao i Padri di domani – Budući leopardi, imali su fokus na sudbini žena, sadržaje filmova na „ženske teme“ i autore ženskog pola. Drugi očigledan element bilo je odsustvo filmova iz Rusije, ali i supremacija filmova iz Istočne Evrope, kojima je, u završnom zbiru, pripalo najviše nagrada na Festivalu, uključujući i specijalno priznanje Ivi Radivojević za film Kada je zazvonio telefon, prikazan na pogramu Savremeni filmski stvaraoci.
Kada je zazvonio telefon je elegično/poetično ukazivanje na skučenu (ne)moć delovanja u složenim okolnostima rastakanja Jugoslavije. Film je svojevrstan nametnuti esej o „braku iz ljubavi“ između okrutne stvarnosti i fragilnog karaktera glavne junakinje koja treba, koja je prisiljena, da promeni ne samo stanište već i ukupan dotadašnji univerzum, misli, osećanja.
U istoj selekciji prikazan je jedan od dva filma iz Kazahstana, Džoktau, o misteriji postojanja, identiteta, porekla. U meri u kojoj je razoren svet junakinje filma Ive Radivojević, u istoj meri je izraženo spokojstvo spoznajom o pripadanju i dešifrovanim tragovima koje nosimo od predaka, koji predstavlja poetični, vizuelno sofisticiran film Aruana Anartaja.
Litvanski film Toksično Saule Bliuvaite, kao apsolutni pobednik Festivala, poneo je nagradu Zlatni leopard i nagradu kompanije Swatch za najbolji debitantski film o ljudskom (ženskom) telu – „telu kao projektu, platežnom sredstvu (objektu za potkusurivanje), objektu želje, izvoru bola i čudesa“. Film se bavi fenomenom tela, bez poniranja u anatomske detalje – svi uzbudljivi kadrovi vezani za telo su predstavljeni kao opšti planovi, bez detaljnog pogleda i zalaženja u intimnost. Film je svojevrsna (re)inkarnacija Viskontijevog filma Bellissima s Anom Manjani, u kome nedostaje lik posesivne majke, ali je prisutna želja za uspehom po svaku cenu, na tržištu tela i želja za uspehom.
Da bi postigao savršenu uverljivost glumačkog izraza, Lukino Viskonti je od kostimografa tražio da kreiraju, a zatim od glumaca zahtevao da na snimanju nose donje rublje iz epohe u kojoj se film dešava
Džesika Hausner, predsednica žirija, istakla je da su osnovni parametri na osnovu kojih se dodeljuju nagrade – originalnost, izazov koji filmovi bude na planu emocija i intelekta i relevantnost za sredinu u kojoj su nastali. Ni reči o sinematičnosti, samo pragmatično.
Pored potoka Hong Sang-sua, sa dva dominantna ženska lika koji osvetljuju sudbinu muškarca, ostao je bez nagrade. Austrijski Mesec, drugi film Kurdvin Ajuba, govori o nekadašnjoj borilačkoj umetnici koja napušta zemlju da bi obučila tri sestre iz bogate porodice sa Bliskog istoka. Ono što u početku zvuči kao posao iz snova ubrzo postaje uznemirujuće: mlade žene su odsečene od spoljašnjeg sveta i pod stalnim nadzorom. Zaslužena nagrada za režiju.
Festival u Lokarnu nagradio je Džejn Kempion („Entuzijazam mora da savlada vaše strahove“) Leopardom za karijeru. Retrospektiva od 40 filmova Columbia Pictures prekrila je sve neravnine ponude savremenih filmova.
