U nedelju, dan nakon beogradskog protesta protiv iskopavanja litijuma, a sedmicu od skupa u Požegi, pred kuću mi je došla policijska patrola, sa tri službena lica. Rekli su mi da moram da pođem sa njima, a ja ih pitao da li imaju „papir“ na osnovu kojeg me odvode. Oni nikakav dokument nisu imali, ali su ponovili svoju naredbu, priča za Radar Dragan Simović, poljoprivrednik i ekološki aktivista iz Srednje Dobrinje, priveden u Policijsku stanicu u Požegi 11. avgusta.
„Kako nisam znao po kom osnovu me terete, i zašto me vode, policajce sam pitao mogu li da se presvučem. Dali su mi dozvolu, ali uz primedbu da ona važi samo ako neću da pobegnem. Ja sam im odgovorio – što bih bežao, kad ništa loše nisam učinio po državu, već upravo suprotno“, Simović prepričava nemili, ali ne sasvim neočekivani događaj, „kad se sve uzme u obzir“.
U stanici je čekao par sati da stignu nadležni „ispitivači“. „Ne znam tačno koliko je to trajalo, jer sam zaboravio da ponesem i sat i mobilni telefon. Kad su najzad stigli, samo su me opomenuli da je organizovanje blokada protivzakonito, i da će me sankcionisati ako to ponovim“, objašnjava naš sagovornik, prepoznatljiv među vođama ekoloških skupova po srpskoj šajkači. Ali i po tome što je jedan od najmlađih govornika.
Kod nas su bušili i uzimali uzorke zemlje bez dozvole vlasnika
„Nisam ja ni jedini, ni usamljen među mladima što hoće da ostanu na zemlji, jer volimo poljoprivredne poslove, ma kako oni često delovali zaludno. Na primer, čak i kad se vlast busa da je podigla subvencije, istovremeno je spustila otkupnu cenu mleka, recimo. Stalno nas nečim opterećuju, pa kad proglase svinjsku kugu, celokupni fond se uništi, a onda se podržava uvoz svinja. Umesto 1.000 evra, koliko košta prasna krmača, seljacima se isplaćuje 17.000 dinara po eutanaziranoj. Pa, zar to nije propast za domaću poljoprivredu“, pita se Simović.
Nisam ja ni jedini, ni usamljen među mladima što hoće da ostanu na zemlji, jer volimo poljoprivredne poslove, ma kako oni često delovali zaludno. Stalno nas nečim opterećuju
„Da seljak živi pristojno, on mora da radi konstantno, 365 dana u godini, i još da stalno osavremenjuje poljoprivredne mašine i drugu opremu, da neprekidno ulaže. I opet dobija najmanje u lancu od proizvodnje do kupovine prehrambenog proizvoda. A moraš da platiš struju, vodu, porez… i opskrbiš decu i porodicu odećom, hranom, knjigama… Ali, to smo izabrali, i eto nam“, podvlači.
Odmalena, kao jedino muško u kući, Simović je do grla u ratarskim i stočarskim poslovima, te nije imao prilike da se ranije upozna sa problematikom rudarenja. „Ponekad, i ne svojom voljom, zakačio bih neku informativnu emisiju na državnim televizijama. Godine 2021, sve se više pričalo o otvaranju rudnika litijuma u Jadru, kod Loznice. Tad nisam imao pojma o čemu se radi“, navodi mladi domaćin. „Iste godine, ali nešto kasnije, počelo je da se priča i o rudarskim aktivnostima u Gornjoj Dobrinji. Tu informaciju su nam dali ljudi iz Inicijative za Požegu, koji budno prate sve što se dešava u našoj opštini. Da bismo se bolje upoznali sa problemima, nas nekolicina smo otišli u Nedeljice, gde su nam pokazali bušotine. U krugu od 10 metara od većine njih, umesto useva bila je samo gola zemlja, zbog otrova koji je vlažio oko cevi, a kišnica ga razlivala.“
Milovan Petrović možda je bio malo žučniji i oštriji na rečima, ali nije zaslužio 30 dana zatvora. Zbog slobode govora oduzeta mu je mogućnost da se brine o ženi i bolesnom detetu. Od normalne porodice, napravljen je socijalni slučaj
U želji da alarmiraju komšije, osvešćeni domaćini Dobrinje sazvali su narodni zbor 17. aprila 2021. „Taj dan smo očekivali bagere i kompletnu mašineriju za iskopavanje, zapravo pogrešno shvatajući to što je firma Balkan majning dobila dozvolu za istražne radove. Digao se ceo kraj, poručivši – ne kopanju litijuma u Zapadnoj Srbiji. Par meseci kasnije, zatekli smo neke geologe na našim njivama, gde su uzimali uzorke zemlje bez dozvole vlasnika. Pozvao sam policiju, koja ih je odvela u stanicu. Srećom po njih što su policajci došli, jer narod je bio strašno besan“, mladić podseća.
Žao mi je što nisam mogao da snimim razgovor sa Anom Brnabić 2022.
Paralelno, organizovane su slične demonstracije u selu Dragovo kod Rekovca, a pre njih i u Pranjanima kod Čačka. Srbija se polako budila, da bi krajem oktobra 2021. bio formiran Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), u koji su se udružili Ne damo Jadar iz Gornjih Nedeljica, Marš s Kolubare iz Valjeva, Suvoborska greda iz Pranjana, Eko brigada Jagodina, Neko brine za Levač iz Rekovca i Zaštitimo Dobrinju i okolinu, iz sela našeg sagovornika. A sve u saradnji sa timom ekološke kampanje Marš sa Drine. Narod se bunio, tražeći da se povuku sporni zakoni o referendumu, i o eksproprijaciji.
„Negde krajem januara 2022, primila nas je tadašnja premijerka Ana Brnabić, i baš mi je žao što taj razgovor nisam mogao da snimim, toliko je bila ’puna podrške’. Zapravo, nije prihvatila nijedno od naših rešenja, ali je svašta obećala. Bližio se datum opštih izbora, uoči kojih je Skupština grada Loznice ipak ukinula prostorni plan koji je pokrivao buduće aktivnosti Rio Tinta, a Vlada poništila sve administrativne akte u vezi sa ovim preduzećem“, Simović nabraja prividne pomake, sada ih nazivajući „čistom farsom“.
Baš mi je žao što nisam mogao da snimim razgovor sa Anom Brnabić u januaru 2022, nije prihvatila nijedno od naših rešenja, ali je svašta obećala, jer se bližio datum opštih izbora
„Kad je ovaj naš kartel na vlasti nastavio sa starim planovima, sa istom kompanijom, mi smo nastavili aktivno da se borimo, u međuvremenu obilazeći Srbiju i budeći narod. Ali, ni jednom na skupovima nismo prešli granicu dozvoljenog, iako smo bili strašno ljuti. Milovan Petrović iz Milićevog Sela kod Požege možda je bio malo žučniji i oštriji na rečima, pa ipak smatram da nije zaslužio 30 dana zatvora, koliko mu je dosuđeno. Zbog slobode govora oduzeta mu je sloboda kretanja i mogućnost da se brine o ženi i bolesnom detetu. Od normalne porodice, napravljen je socijalni slučaj“, izričit je sagovornik Radara.
Kad je naš kartel na vlasti nastavio sa starim planovima, mi smo nastavili aktivno da se borimo, ali nijednom na skupovima nismo prešli granicu dozvoljenog, iako smo bili strašno ljuti
Uhapšen je i profesor Duško Kuzović u Bajinoj Bašti, pa pušten par sati kasnije, kao i mnogi drugi govornici na ostalim protestima po unutrašnjosti. Saldo beogradskog sabora, ukupno je 100 dana zatvora, 40 za Ivana Bjelića, i po 30 za Jevđenija Dimitrijevića i Nikolu Ristića.
Dođe mi da poludim od nepravde
„Vlast hoće da nas zastraši, ali u tome ne uspeva. Branićemo Srbiju dokle god nam je glave na ramenima. Bolje i tako da umrem, nego polako i u boleštinama. Zato narodu mogu da poručim da bude strpljiv i hrabar, a nama organizatorima da ne otkrivamo korake unapred: vlast se brzo snađe i podmetne službenike Udbe da unesu smutnju. Tako je uvek bivalo, pa i sad u Beogradu“, naglašava.
„Neki se pitaju – gde je taj seljak da brani svoju zemlju? Onaj što zna nešto, izašao je na ulice, a onaj ko ne zna, kako ga kriviti? Njemu je mozak odavno otrovan Pinkom i Hepijem, a RTS koji svi plaćamo, ne pruža ni dovoljno ni pravih informacija. Ipak sve više ljudi zna o zlodelima onih što su našu zemlju praktično okupirali. Tako sve manje ćutimo, a ćutanje nas je dovde i dovelo“, kategoričan je Simović.
„Što više razmišljam o razlogu za svoje privođenje, sve mi je jasnije da su hteli da me spreče da podignem barikade na putu prema Zlatiboru, kao glavnoj saobraćajnici. Možda su u tome uspeli, al’ biće još dana za megdana, što bi rekao naš narod“, poručuje.
Ma kako se neko trudio, teško je da Simovića nazove plaćenikom i domaćim izdajnikom, kad ga krase patriotski narativ, dela i – šajkača. Uostalom, zdrav, prav, mlad i vredan, pametan, mogao je negde drugde da potraži svoje mesto pod suncem.
„Da sad negde idem, ne pada mi na pamet, kad nisam još kao dečak. Otac mi je umro kad mi je bilo 10 godina, a pre njega i đed, pa sam ostao muška glava u kući. Majka i baba su me nagovarale da odem iz Srbije i drugde potražim sreću. Al’ meni je bilo draže da ostanem u svojoj Dobrinji. U međuvremenu, dosta se toga promenilo, poprilično sam stekao napornim radom. Proširio stočni fond, modernizovao mehanizaciju. I kome sad to da ostavim? Lopovima i prevarantima“, on ponovo i pita i odgovara, besednički.
„Znajući kakvu će pustoš da ostave za sobom – ako pogledam primer Bora, i ako znam koliko novca prilikom takvih projekata uzimaju za sebe, ostavljajući narod u bedi i bolesti, dođe mi da poludim od te nepravde. E, pa neću im ništa dati, i zato što Jadar otvara vrata novim rudnicima, njih još najmanje 60. Neće kopati i tačka, proradiće srpski inat“, poručuje Simović.
