Andrej Pivovarov, ruski državljanin i bivši izvršni direktor u međuvremenu ugašenog prodemokratskog pokreta Otvorena Rusija, posle dugogodišnjeg tamnovanja oslobođen je 1. avgusta u, kako je nazivaju, najvećoj razmeni zarobljenika posle Hladnog rata između Zapada i nekadašnjeg SSSR-a, odnosno njegovog naslednika Rusije. Ovaj opozicionar, koji se protivi režimu neprikosnovenog predsednika Vladimira Putina i koji je zbog toga bio osuđen na četiri godine zatvora, sada prvi put za srpske medije govori da je bio uhapšen zahvaljujući materijalu sa sastanka prodemokratskih ruskih aktivista u Beogradu, koji je vlastima u Moskvi predao tadašnji srpski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.
Pivovarov je do razmene bio tri godine i dva meseca zatvoren, od čega je poslednjih godinu dana i sedam meseci bio u samici. Za to vreme Vulin je sa mesta ministra policije, kao poverljivi i odani saradnik predsednika Aleksandra Vučića, najpre imenovan za direktora Bezbednosno-informativne agencije, a od pre tri i po meseca je potpredsednik Vlade „zadužen za praćenje stanja projekata iz delokruga više ministarstava i posebnih organizacija Vlade u koordinaciji sa predsednikom Republike“. Kao vicepremijer Vulin je već dva puta bio u zvaničnoj poseti Moskvi. Prvi put u prestonicu Rusije putovao je 2. maja 2024, samo par dana nakon što je kao novi član kabineta Miloša Vučevića položio zakletvu u Skupštini Srbije, a ovih dana se ponovo zaputio na istu adresu.
S druge strane, čovek kome je, po svemu sudeći, zagorčao život, Andrej Pivovarov priveden je u maju 2021, neposredno pre nego što je njegov avion sa aerodroma u rodnom Sankt Peterburgu trebalo da poleti za Varšavu. Suđeno mu je po zakonu o „nepoželjnim organizacijama“ koji je usvojen u Rusiji 2015. Tim zakonom je izvršen pritisak na brojne neprofitne i nevladine organizacije.
Suđeno mu je u Krasnodaru i jula 2022, u jeku ruske invazije na Ukrajinu, kada je pojačan pritisak na sve kritičare Putina, osuđen je na četiri godine zatvora, na osnovu optužbe da je na čelu „nepoželjne organizacije“. Od januara 2023. Pivovarov je držan u izolaciji u Kaznenoj koloniji broj 7 u ruskoj oblasti Karelija, na krajnjem severozapadu, koja se graniči sa Finskom.
Da je Pivovarov uhapšen zahvaljujući Vulinu prvi je otkrio novinar i aktivista Vladimir Kara-Murza, koji je i kasnije, po dojavi tadašnjeg srpskog ministra policije, i sam uhapšen i drakonski osuđen. Kara-Murza je za dnevne novine Nova tada rekao da su ruski državljani praćeni i prisluškivani tokom boravka u Beogradu. Dva dana nakon tog seminara u Beogradu, u dvodnevnu posetu Moskvi otputovao je Aleksandar Vulin i sastao se sa Nikolajem Patruševom, koji je punih 16 godina, do maja 2024, bio sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije. Samo dve nedelje nakon Vulinove posete Moskvi, uhapšen je i Pivovarov, koji za Radar navodi da je tada srpski ministar predao Patruševu materijal koji je bio rezultat nadzora sastanka ruskih opozicionara u Beogradu.
Svet se mnogo promenio, između 2021, kada su me uhapsili i 2024. Kao da se epoha promenila. Trudim se da razumem tu novu realnost. Ali uglavnom za mene se ništa nije promenilo. Iako sam proteran, i dalje ostajem ruski političar, jer Rusija nije Vladimir Putin. Procenat ljudi koji razumeju besmislenost i kriminalnost onoga što se tamo dešava stalno raste
MUP Srbije je nakon sastanka Vulina i Patruševa saopštio da dve zemlje sarađuju i po pitanju „obojenih revolucija“, što je termin kojim režim u Moskvi označava okupljanje i angažovanje opozicije u samoj Rusiji i u drugim državama, a taj termin u poslednje vreme sve češće koriste i srpski zvaničnici kada komentarišu sva okupljanja nezadovoljnih građana u Srbiji. Osim što je MUP tada zvanično potvrdio saradnju, pojedini mediji objavili su da su Vulin i Patrušev potpisali i tajni dokument „o saradnji u borbi protiv obojenih revolucija“.
Dan nakon dugo pripremane razmene zarobljenika. 2. avgusta, Kara-Murza, Pivovarov i opozicionar Ilja Jašin održali su konferenciju za novinare u nemačkom gradu Bonu, gde se sada nalaze. Pivovarov je na konferenciji govorio kako mu, dok je bio zatvoren, nisu dopustili da kontaktira ni sa porodicom. „Kada ste u Rusiji, svako ujedinjenje, bilo kakva koordinacija je automatski krivično delo. Istovremeno, to što imamo platformu u inostranstvu, gde smo sada, s jedne strane, da budemo iskreni, umanjuje težinu naših reči, jer lako je nešto reći dok sediš napolju na suncu, znajući da nijedan policajac ne dolazi po tebe. S druge strane, ovo nam omogućava da kažemo više od onoga što ljudi u Rusiji mogu sebi da priušte da kažu“, rekao je na prvom javnom istupu nakon puštanja na slobodu, a pristao je i da za Radar pisanim putem odgovori na nekoliko pitanja.
Ruski zatvor je teško smatrati mestom gde se poštuju ljudska prava. Naravno, preživeti se može svuda, i čovek se prilagođava čak i najtežim uslovima. Namerno su me poslali na sever u Kareliju, region sa jednim od najtežih uslova izdržavanja kazne. Uz to, političke zatvorenike namerno šalju u izolaciju, što značajno pogoršava životne i komunikacione uslove
Da li možete da opišite kako ste se uopšte našli u zatvoru?
Smatram da su jedan od trigera za pokretanje krivičnog postupka protiv mene bili upravo materijali koje je predao Vulin. Bez sumnje, glavni razlog je bila moja namera da se kandidujem za Državnu dumu, ali sam dolazak Vulina i uključivanje Patruševa u ovaj slučaj podigli su nivo reakcije. Postao sam prva osoba koja je po ovom članu poslata u pritvor, a na svakoj od faza – sud, istraga, tužilački nadzor – odluke su donošene iz Moskve, što ukazuje na zaključak da je ceo proces nadzirao Vulinov prijatelj (Nikolaj) Patrušev.
Kako je tome doprineo sadašnji potpredsednik srpske Vlade Aleksandar Vulin?
Da, kao što sam i rekao, smatram ga jednim od saučesnika i nadam se da će srpski narod po zasluzi oceniti takvog političara, i da ga uskoro nećemo videti među rukovodiocima Srbije.
Da li možete da opišete kako su izgledali progon i boravak u zatvoru?
Ruski zatvor je teško smatrati mestom gde se poštuju ljudska prava, a o bilo kakvom ispravljanju ne može biti reči. Naravno, preživeti se može svuda, i čovek se prilagođava čak i najtežim uslovima. Namerno su me poslali na sever u Kareliju, region sa jednim od najtežih uslova izdržavanja kazne. Kod političkih zatvorenika, osim teških uslova, postoji i poseban odnos. Ako običan zatvorenik može barem komunicirati sa drugim osuđenicima, i ako se ponaša mirno, ima pravo na uslovno puštanje ili ublažavanje kazne, političke zatvorenike namerno šalju u izolaciju, što značajno pogoršava njihove životne i komunikacione uslove. Poslednjih godinu i sedam meseci proveo sam u samici, i svi kontakti sa drugim osuđenicima bili su mi zabranjeni.
Šta nameravate dalje da radite?
Za početak, treba duboko udahnuti. Svet se mnogo promenio, između 2021, kada su me uhapsili i 2024. Kao da se epoha promenila. Potrebno je naviknuti se na novu stvarnost, sada se družim i trudim se da razumem tu novu realnost. Ali uglavnom za mene se ništa nije promenilo, iako sam proteran, i dalje ostajem ruski političar. Smatram važnim da nastavim da radim i razgovaram sa Rusima, onima koji su ostali u zemlji. Rusija nije Putin, procenat ljudi koji razumeju besmislenost i kriminalnost onoga što se dešava samo raste, rad sa njima ostaće mi glavni prioritet.
