Izgleda da je film Dedpul i Volverin, kao treći nastavak serijala o najbrbljivijem plaćeniku Vejdu Vilsonu, bio predodređen da spase ne samo Marvelov univerzum, već i ceo superherojski žanr. Prvo je trejler postao najgledaniji u istoriji nakon što je za svega dvadeset i četiri sata imao neverovatnih 365 miliona pregleda, da bi zatim i film, samo tokom prvog vikenda prikazivanja, zaradio rekordnih 211 miliona dolara u SAD i 444 miliona u ostatku sveta. Ovo ga je učinilo osmim filmom svih vremena po zaradi tokom prvog vikenda prikazivanja i najuspešnijim filmom sa oznakom R.
U senci filma koji je ironično i u duhovitoj drugarskoj samokritici parodirao sve ono što je i dovelo do krize filmova o superherojima, objavljen je i strip Dedpul: Drakulina nevesta.
Lajavi strelac je do sada satirao Marvelov univerzum, svetsku književnost, druge Dedpule, tamanio mrtve predsednike, osnivao ručno probrane korpuse alternativnih Dedpula, imao božanske susrete s iskonskim strahom, odmarao se u zombiverzumu, pa se čak okušao u dvodelnoj manga avanturi. Negde na tom putu je nastupio i transfer, ne blama već Dedpula, koji je iz Čarobne knjige prešao u Mračnu šumu, popularni Darkwood.
Iako je novi izdavač pravio malo veće pauze u objavljivanju, dobra je odluka da oprema novih stripova bude tačno na tragu one stare tako da publika nije ni osetila da se bilo šta promenilo. Najbolja stvar je što je paralelno sa transferom Dedpula usledio i prelaz Draška Roganovića. U pitanju je prevodilac koji je tako dobro „prepevao“ ovaj serijal stripova na srpski jezik, da je postao „dedpulovski“ Nenad Briksi. Reference na popularnu srpsku kulturu, domaće filmove, muziku, istoriju, mitove, pa i strip scenu, vešto su integrisane i postale su zaštitni znak ovih izdanja.
Priča koja nastavlja tamo gde se Za jastučnicu dolara završila, ali može da se čita i kao zasebna avantura, započinje u Londonu. Dedpul je tamo pokušao da se skloni od nekih svojih porodičnih problema (možda ima suprugu i ćerku koje su možda mrtve, a možda i nisu) da bi naleteo na tuđe. Naime, grof Drakula, mlad momak od tek nekoliko stoleća, sazreo je za ženidbu. Iako je Drakula koji se prvi put pojavio u Marvelovim stripovima 1972. godine bio direktno inspirisan Belom Lugošijem, ovaj novi rumunski grof više liči na Breda Pita iz filma Intervju sa vampirom, pa nije jasno da li je u pitanju isti lik ili neka alternativna krvopija. Đuvegija za nevestu bira kraljicu neumrlih Šiklu. Verovatno bi se sve brzo okončalo uz popularne hitove u nekoj kafani na lokalnoj Ibarskoj magistrali, da se nevesta ne nalazi negde na Arapskom poluostrvu gde je dremuckala već milenijumima. Na ovom mestu u priču uleće naš brbljiv znanac koji, za Drakulin račun, mora da je dovede do Ujedinjenog Kraljevstva.
I tu kreće epsko putovanje kroz Evropu gde će se Dedpul i drevna mlada suočavati s nekim, manje-više, sporednim junacima Marvelovog univerzuma poput Blejda, Madoka i Boba iz Hidre, ali i tradicionalnim čudovištima iz Drakulinog šinjela kako što su vukodlak, Frankenštajnovo čudovište, mumija… Svi ovi izazovi pomoći će paru entuzijastičnih globtrotera da shvate koliko su stvoreni jedno za drugo i da se zaljube od spaljenih ušiju do veoma dugačkog mladinog repa. S druge strane, Drakula će muku mučiti sa tazbinom, mladinom braćom koja kvare njegove podle planove. Drakula obično, pa i ovaj put, u rukavu ima čitav špil podmuklih i skrivenih agendi i sada će ih sve baciti na sto.
Kao i uvek kada je u pitanju mentalno nestabilni plaćenik, ni ova španska serija neće biti završena bez opšte makljaže gde će se, s jedne strane, šibati snage haosa i bezumlja kao što su drevni demoni, čudovišta iz grčkih mitova, stari vampiri, moderni književni i filmski monstrumi i, sa druge strane, marvelovci poput Crvenog Hulka, Elektre, Goust Rajdera, Panišera, duha Bendžamina Frenklina (duga priča). A tu je i tajno oružje grofa iz Transilvanije – Markus, kentaurski ratnik kojeg je ujeo vukodlak, a zatim se sjedinio s vanzemaljskim simbiotom i postao savršen vojnik bez ijedne slabosti i s dijabetesom.
Autor priče, stendap komičar Brajan Posejn i scenarista Džeri Dagan vešto vode priču i ni na trenutak ne gube niti pripovedanje i uspevaju da iznesu osnovnu ideju koja se bazira na blesavosti glavnog junaka. Crtač Rajli Braun briljira naročito kada su u pitanju detalji koji doprinose ne samo uverljivosti već i humoru. Njegov fokus na izraze svih lica je zadivljujući, pa tako čak i faca zebre može biti urnebesno smešan geg sam po sebi, a namršteno lice Minotaura na roze skuteru scena za pamćenje.
U trećem i poslednjem tomu priče koji je suptilno najavljen na poslednjim stranicama ovog izdanja, na trenutke će dolaziti do pada vizuelnih kvaliteta zbog smenjivanja većeg broja crtača, a priča će poprimiti mračnije tonove jer će se najzad otkriti tajna Dedpulove prošlosti.
