„Openhajmer Veštačke Inteligencije“ – tako je Business Insider nazvao Mihala Kozinskog, psihologa sa Univerziteta Stanford koji proučava korišćenje veštačke inteligencije, mašinskog učenja i računarskih tehnika za modelovanje i predviđanje ljudskog ponašanja. U nizu istraživanja, Kozinski je ukazao na mogućnosti veštačke inteligencije da otkrije skrivene, privatne detalje ličnosti kao što su nivo inteligencije, seksualne preferencije, politička uverenja. Za sve to, AI je dovoljno da pred sobom ima niz naših Fejsbuk lajkova i fotografije lica, piše Business Insider.
Kroz istoriju, bilo je mnogo pokušaja (nepopularnih i zlokobnih, koji su završavali u nekom obliku diskriminacije) da se kvalitet i specifičnost nečije psihe i uma „izmere“ kroz dimenzije i proporcije lica ili strukturu kostiju lobanje. Kozinski, koristeći AI, nastavlja da razvija ove teorije u praksi i tvrdi da kombinujući podatke i alate za prepoznavanje lica danas mogu prilično precizno da se odgonetnu naši stavovi, uverenja i sklonosti. Svestan mogućnosti zloupotrebe ovakvih AI alata, Kozinski u svojim radovima pre svega upozorava na posledice: „Vrlo brzo, mogli bismo se naći u poziciji u kojoj ovi modeli imaju svojstva i kapacitete koji su daleko napredniji od onoga što ljudi mogu zamisliti“, kaže za Business Insider.
Jedno od prvih istraživanja kojim je Kozinski privukao pažnju šire javnosti bilo je zasnovano na analiziranju ponašanja i „lajkova“ korisnika Fejsbuka, a pokazalo je da su procene kompjutera o karakteru i strukturi ličnosti pojedinaca na osnovu njihovih digitalnih otisaka tačniji i validniji od prosuđivanja njihovih bliskih osoba ili poznanika. Nalazi Kozinskog su pokazali da se ličnost i karakter ljudi mogu predvideti automatski i bez oslanjanja na ljudske veštine.
Naučnik dokazuje da tehnologija prepoznavanja lica može da predvidi političku orijentaciju osobe
sa neverovatnim nivoom preciznosti
Nekoliko godina kasnije, Kozinski novom studijom pokazuje da crte lica sadrže mnogo više informacija o seksualnoj orijentaciji nego što ih ljudski mozak može uočiti i protumačiti. Na osnovu karakteristika lica sa preko 35.000 fotografija, korišćenjem veštačke inteligencije i sofisticiranih matematičkih sistema koji na osnovu velikog skupa podataka analiziraju vizuelne elemente, ispostavilo se da je tzv. klasifikator mogao ispravno razlikovati gej i heteroseksualne muškarce u 81 odsto slučajeva, a u 74 odsto slučajeva kod žena. Kada su iste procene, na osnovu istih fotografija, pokušali da naprave ljudi, rezultati su bili znatno niži. Tačnost algoritma se povećala na 91 odsto za muškarce i 83 odsto za žene, kada je klasifikator imao na raspolaganju pet fotografija iste osobe. Crte lica koje je koristio klasifikator uključivale su i fiksne (npr. oblik nosa) i prolazne crte lica (npr. stil nege). Već tada, Kozinski je upozorio da, s obzirom na to da kompanije i vlade sve više koriste algoritme za otkrivanje intimnih osobina ljudi, nalazi njegovog istraživanja otkrivaju pretnju privatnosti i bezbednosti gej muškaraca i žena.
Konačno, evo nas u 2024. godini, a u njoj isti naučnik dokazuje da tehnologija prepoznavanja lica može da predvidi političku orijentaciju osobe sa neverovatnim nivoom preciznosti. Njegovo istraživanje, objavljeno u časopisu American Psychologist, pokazuje da čak i neutralni izrazi lica mogu sadržati tragove o nečijim političkim uverenjima. Kozinski ističe da ovaj nalaz predstavlja zabrinutost za privatnost građana, posebno zato što prepoznavanje lica može da funkcioniše bez pristanka pojedinca. Sa sve većom upotrebom tehnologija za prepoznavanje lica u javnom i privatnom sektoru, postoji povećana mogućnost da se ovi alati mogu koristiti u svrhe izvan jednostavne identifikacije, kao što je predviđanje političke orijentacije.
„Slike lica mogu lako (i tajno) da se prikupe od strane organa za sprovođenje zakona ili da se dobiju iz digitalnih ili tradicionalnih arhiva, uključujući društvene mreže, platforme za upoznavanje, veb-stranice za deljenje fotografija i vladine baze podataka“, navodi Kozinski u razgovoru za PsyPost. Iako njegova istraživanja nisu konačna, ona ukazuju na pretnju za privatnost građana, koja je bez presedana.
