1721898450 NESS7521 b copy
Foto: Marko Dragoslavić/FoNet

Litijumski sektor u Evropi je u krizi. Ko će je preživeti, a ko neće, nije jasno. Odgovor na pitanje u kojoj će se polovini naći Jadar i eventualna prateća industrija svakako ne znaju činovnici Rio Tinta iz Srbije, jer im to nije posao. Stare bajke nekadašnjih komunističkih političara o srećnoj budućnosti ne prihvatamo ni u današnjem pakovanju. Ni Rio Tinta, ni Aleksandra Vučića

U reagovanju (Od projekta Jadar država bi prihodovala 180 miliona evra godišnje) na moj tekst Žrtva koja nije vredna rizika: Istine i iluzije o iskopavanju litijuma u Srbiji, objavljen u Radaru, kompanija Rio Tinto tvrdi da sam objavio „brojne spekulativne navode o potencijalnim ekonomskim efektima Projekta Jadar“.

To je tačno ukoliko se pod spekulacijom podrazumeva traženje odgovora na pitanje za koje ne postoji sasvim čvrsta evidencija. Takva su pitanja koja se odnose na budućnost i svako ko se bavi budućnošću bar u nekoj meri spekuliše. Tako i pisac odgovora Rio Tinta spekuliše kada govori o budućim rudarskim, ekonomskim i finansijskim rezultatima projekta Jadar.

Valjda da bi pokazao kako se ispravno polemiše, pisac iz Rio Tinta citira moju navodnu rečenicu da bi „projekat koštao mnogo, a ne bi donosio ništa, osim gubitaka“. Takva rečenica ne postoji u mom tekstu, već ju je, kao podnaslov, dodala redakcija Radara, što je lako uočljivo. Eventualne gubitke sam pominjao samo povezano sa eventualnim budućim niskim cenama litijuma, kakve su ove današnje.

Danas je ceo sektor u krizi, a ni budućnost mu nije sjajna

Rio Tinto navodi da „demantujem sam sebe“ kada kažem da je posao sa rudnikom litijuma vredan „znatno ispod milijardu evra“ dok je planirana investicija, kako sam navodim, 2,55 milijardi evra. Ne znam šta im tu nije jasno. Poređenje vrednosti godišnje proizvodnje rudnika od 615 miliona evra sa ukupnom investicijom od 2,55 milijardi evra, kako radi Rio Tinto, nema smisla jer se radi o dva različita fenomena: godišnja proizvodnja je – tok (flow), a ukupna investicija – fond (stock), što je razlika koju studenti ekonomskih fakulteta nauče na prvoj godini, a koju ljudi iz Rio Tinta još uvek ne shvataju.

Da podsetim i da studija Ergo Group, rađena za potrebe Rio Tinta, predviđa da u dugom roku doprinos rudnika Jadar BDP-u Srbije bude samo 695 miliona evra godišnje, istog reda veličine kao moja procena.

Poređenje vrednosti godišnje proizvodnje rudnika sa ukupnom investicijom nema smisla jer se radi o dva različita fenomena. Tu razliku između godišnje proizvodnje – toka (flow) i ukupne investicije – fonda (stock), studenti ekonomskih fakulteta uče na prvoj godini, a ljudi iz Rio Tinta još uvek ne shvataju

Osnovna zamerka pisca odgovora Rio Tinta mom tekstu je to što koristim kratak do srednji rok za ekonomsku analizu, dok on tvrdi da Rio Tinto razmišlja u višedecenijskim vremenskim horizontima. Svrha mog pristupa bila je ideja da pokažem stanje celog litijumskog sektora u Evropi danas, a ono nije dobro: posle velikog optimizma i ulaganja pokazalo se da je sektor u ozbiljnoj krizi.

Od početka godine, kako navodi SC Insight, konsultantska kuća specijalizovana za litijumske baterije, otkazana je proizvodnja čak 158 GWh u Evropi, dok je 248 GWh u raznim fazama zakašnjenja. Što je još gore, ni budućnost nije sjajna: prema CRU Group, konsultantskoj kući za poslove sa mineralima, postoji „visoki rizik“ da će jedna polovina od najavljenih 1.280 GWh kapaciteta za proizvodnju baterija u Evropi biti do 2030. ili slabo korišćena ili neće uopšte biti podignuta (Fajnenšel tajms, 8. juli 2024).

Sve slabija prodaja električnih automobila i pojava novih baterija koje ne koriste litijum

Očigledno je da se litijumski sektor u Evropi nalazi u krizi. Ko će je preživeti, a ko neće, nije jasno. U kojoj će se polovini naći Jadar i eventualna prateća industrija ostaje da se vidi. Odgovor na to pitanje svakako ne znaju činovnici Rio Tinta iz Srbije, jer im to nije posao.

Uzrok krize je neočekivano slaba prodaja električnih automobila: pad registracije za 11 odsto u maju i jedan odsto u junu 2024. (Acea), umesto očekivanog napretka. Očigledno je da su bila nerealna predviđanja da će svet pohrliti da se reši automobila sa unutrašnjim sagorevanjem i pređe na električne. Ni obilne državne subvencije po automobilu nisu pomogle.

Godišnji prihodi države možda mogu dostići 180 miliona evra tek za oko 15 godina, kada počne puna proizvodnja i prođe 10 godina za oslobođenje obaveze plaćanja poreza na dobit. Iako Rio Tinto nije kriv za to, jer ta olakšica potiče iz poreskog zakonodavstva Srbije, možda ipak nije pametno oslobađati investitora poreza na dobit kada prodajete nacionalno blago

Ni strateški cilj EU – zabrana prodaje automobila sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. – više ne deluje dostižno zbog nepopularnosti električnih, tako da nemačka automobilska industrija već lobira u Bonu i Briselu da se relaksiraju rokovi (Forbes).

Da ne pominjem široku istraživačku aktivnost u svetu, kojoj je cilj stvaranje baterija koje bi zamenile litijumske, kao natrijumske (prva fabrika već podignuta), čvrste, grafenske, fosfatne i druge. Prodor na ovom polju može preko noći da učini litijumsku branšu suvišnom.

Ove kratke napomene o stanju u litijumskom sektoru Evrope imaju samo za cilj da upozore na moguće prepreke na putu. Možda su tek kratkoročne do srednjoročnih, ali lako mogu da imaju ozbiljne dugoročne implikacije, posebno na pojedine aktere.

Da dodam par reči o prihodu države Srbije od rudnika Jadar. Pisac Rio Tinta navodi da će on dostići „preko 180 miliona evra godišnje“. Ja ne mogu da proverim ovaj račun jer ne raspolažem njihovim pretpostavljenim podacima, ali on nije rekao kada će se to zbiti. Dogodine? Kada rudnik bude završen i počne punu proizvodnju? Ne i ne.

Od početka godine, otkazana je proizvodnja čak 158 GWh u Evropi, dok je 248 GWh u raznim fazama zakašnjenja. Uzrok krize je neočekivano slaba prodaja električnih automobila, pad registracije za 11 odsto u maju i jedan odsto u junu 2024. Ni obilne državne subvencije nisu pomogle

Plaćanje dažbina možda može dostići 180 miliona evra tek za oko 15 godina, kada počne puna proizvodnja i kada prođe dodatnih 10 godina za oslobođenje obaveze plaćanja poreza na dobit, glavnog poreza na kompanije. To oslobođenje potiče iz poreskog zakonodavstva Srbije i njemu Rio Tinto nije kriv. No, možda ipak nije pametno oslobađati investitora poreza na dobit kada prodajete nacionalno blago.

Stariji među nama još dobro pamte bajke koje su nam o srećnoj budućnosti pričali nekadašnji komunistički političari, pa ne prihvatamo te bajke u današnjem pakovanju. Ni Rio Tinta, ni Aleksandra Vučića.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

16 komentara
Poslednje izdanje
Iva Čukić
| Društvo | 56

Da li smo živi isključivo zahvaljujući pukoj sreći

Dok građani na ulicama traže odgovornost za smrt 15 ljudi stradalih usled obrušavanja nadstrešnice na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu, vlast je ujedinjena u odricanju odgovornosti. Pokrajinska premijerka Maja Gojković, koja nas je na svečanom otvaranju stanice uveravala da ćemo putovati bezbedno, sada političku i moralnu odgovornost očekuje na nekim drugim, neimenovanim adresama. Goran […]