Kompanija Rio Tinto reagovala je na autorski tekst Žrtva koja nije vredna rizika: Istine i iluzije o iskopavanju litijuma u Srbiji, koji je za Radar napisao ekonomista Boško Mijatović, predsednik Centra za liberalno-demokratske studije i član Odbora za ekonomske nauke SANU. Reagovanje prenosimo u celini.
Radar je na svom portalu 23. jula 2024. objavio članak Žrtva koja nije vredna rizika: Istine i iluzije o iskopavanju litijuma u Srbiji, u kome su objavljeni brojni spekulativni navodi o potencijalnim ekonomskim efektima projekta Jadar od strane ekonomiste i člana Odbora za ekonomske nauke SANU Boška Mijatovića.
Autor, između ostalog, iznosi krajnje spekulativnu procenu da bi „projekat koštao mnogo, a ne bi donosio ništa, osim gubitaka“. Za razumevanje ovog navoda koje autor iznosi ključno je imati u vidu da autor projekat Jadar, koji je predviđen da bude realizovan u narednih četiri do pet decenija posmatra, kako i sam u članku navodi, sa pozicije „kratkog do srednjeg roka“, čime pokazuje da je kompletna analiza zapravo u startu stavljena u potpuno pogrešan kontekst da se jedan dugoročan projekat analizira isključivo sa kratkoročnog ili srednjoročnog aspekta. Analiza koju je autor izneo u suprotnosti je i sa dugoročnim strategijama svih ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta, uključujući i vodeće zemlje Evropske unije, Veliku Britaniju i SAD.
Projekat Jadar, predviđen da bude realizovan u narednih četiri do pet decenija, autor posmatra sa pozicije „kratkog do srednjeg roka“, čime kompletnu analizu u startu stavlja u pogrešan kontekst i dugoročan projekat analizira isključivo sa kratkoročnog ili srednjoročnog aspekta
Autor navodi da je posao sa „Rio Tintom vredan znatno ispod jedne milijarde evra“ iako prethodno u istom članku navodi da bi samo početna planirana investicija u projekat Jadar iznosila 2,55 milijardi evra (na osnovu podataka iz 2021), što bi ujedno bila i jedna od najvećih industrijskih grinfild investicija u istoriji Srbije. Ovim autor zapravo demantuje sam sebe.
Autor navodi da se „boji“ da bi „ukoliko bi profitabilnost projekta bila sumnjiva ili nikakva, Rio Tinto mogao da primeni neku od radikalnih strategija smanjenja troškova: da, u dogovoru s Vladom ili čak samoinicijativno, ne plaća rudnu rentu ili poreze ili, što bi bilo najgore, da štedi na ekološkoj zaštiti“.
Bojazni autora, uključujući i onu da bi kompanija „mogla da štedi na ekološkoj zaštiti“ su neosnovane, između ostalog, i zbog toga što poslovna uspešnost projekta Jadar direktno zavisi od primene najviših standarda zaštite životne sredine. Na osnovu regulative EU, od 1. februara 2027. svaka industrijska baterija i baterija za električno vozilo u prodaji u EU moraće da poseduje „pasoš baterije“, odnosno digitalni sertifikat koji bi omogućio kupcima da provere poreklo materijala korišćenih u procesu proizvodnje baterije.
Među tim informacijama, takođe moraju da se nađu podaci koji bi pokazali da li je sirovina korišćena u izradi baterije dobijena na odgovoran način. Potencijalni kupci i Evropska unija (EU) neće moći da kupuju sirovine koje bi bile dobijene uz štetni uticaj na prirodu. Zato je snabdevanje auto-industrije litijumom podvrgnuto najstrožim eksternim proverama koja obuhvataju detaljnu analizu mera koje proizvođač primenjuje kako bi sprečio štetne uticaje na okolinu. Izuzetno stroga regulativa EU svakako ima ključnu ulogu u zaštiti životne sredine u skladu sa najvišim standardima koja važe i za projekat Jadar, jer u suprotnom srpski litijum i proizvodi napravljeni od njega ne bi mogli da budu plasirani na evropsko tržište.
Procenjuje se da bi od projekta Jadar država prihodovala preko 180 miliona evra godišnje samo od poreza i rudne rente, što je oko jedan odsto prihoda državnog budžeta Srbije. Skoro 25 miliona evra od poreza i taksa dobila bi opština Loznica godišnje, što bi joj dupliralo budžet i omogućilo da finansira lokalnu infrastrukturu, usluge i bolji kvalitet života svojih građana.
Izuzetno stroga regulativa EU svakako ima ključnu ulogu u zaštiti životne sredine u skladu sa najvišim standardima koji važe i za projekat Jadar, jer u suprotnom srpski litijum i proizvodi napravljeni od njega ne bi mogli da budu plasirani na evropsko tržište
U fazi izgradnje projekta Jadar bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija. Uz sve navedeno nepobitna činjenica je da projekat Jadar može i mora biti realizovan jedino uz apsolutno poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine Republike Srbije i Evropske unije.
Autor u članku navodi i da vidi nekakvu „sreću“ u tome što navodno „Vlada Republike Srbije ne pregovara sa proizvođačima baterija i automobila“. Nejasno je da li autor kao srećnu okolnost vidi epilog u kome Srbija ne bi obezbedila nove investitore u globalno dugoročno posmatrano najperspektivnijoj industriji. Činjenica je, međutim da, na osnovu sprovedenih studija i istraživanja, projekat Jadar nedvosmisleno ima potencijal da postane resurs svetske klase koji bi mogao da deluje kao pokretač razvoja zaokruženog lanca za proizvodnju električnih vozila u Srbiji. Po procenama ekonomske studije, sve te investicije imaju kapacitet da kreiraju preko 20.000 radnih mesta, u velikoj meri visokokvalifikovanih zanimanja.
Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koje zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama, kako bi u potpunosti razumele projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti.