U tekstu „‘Oće centrala da pogreši jednom, ali ne sto puta“, Radar je pokušao da u okolnostima u kojima državni organi odbijaju da odgovaraju na novinarska pitanja, rasvetli zbog čega je rudarska kompanija Rio Tinto prijavila pristupanje Srbije EU kao jedan od svojih glavnih fokusa lobističkog delovanja unutar Evropske unije.
Usledio je demanti kompanije, u kome smo optuženi za iznošenje brojnih neistina i nepotkrepljenih optužbi, i u kome Rio Tinto negira ne samo da zaista lobira za priključenje Srbije EU, već i da su tako nešto uopšte prijavili evropskom Registru transparentnosti.
„Evropski registar transparentnosti zahteva od svih kompanija da označe teme od interesa za svoje poslovanje koje se odnose na industriju i oblasti u kojima posluju. To su teme koje kompanija prati; to ne znači da Rio Tinto za njih lobira. Rio Tinto trenutno prati teme kao što su EU Zeleni Dogovor, EU industrijska strategija, EU COVID paket oporavka, pa i mnoge druge, a među njima i temu pristupanja Srbije EU (…) Evropski registar transparentnosti jasno i nedvosmisleno navodi da su ovo teme koje kompanija prati, a ne ‘fokusi lobističkog delovanja’, kako je navedeno u članku“, tvrde iz kompanije.
Tačno je da Registar zahteva od kompanija da označe teme koje ih interesuju i Rio Tinto jeste označio čitav niz oblasti interesovanja poput energetike, klimatske politike, trgovine… Ali u sekciji Registra koja se prikladno zove „područja interesa“. Međutim, kada je reč o pristupanju Srbije EU ili recimo pomenutom Zelenom dogovoru, te stavke su naveli u delu koji se bavi posebnim aktivnostima obuhvaćenim Registrom, konkretno u kategoriji „Glavni zakonodavni predlozi ili politike EU-a na koje su usmerene aktivnosti“.
Smatrali smo da se podrazumeva da su prijavljene aktivnosti registrovanih lobista – lobističke aktivnosti, ali očigledno postoji potreba za preciznijim objašnjenjem. Propis koje reguliše rad Registra („Međuinstitucionalni sporazum o obaveznom registru transparentnosti“) definiše na šta se ovi podaci odnose.
Ukoliko je zaista reč o standardnoj poslovnoj praksi, kako to da nijedna druga kompanija koja posluje i u EU i u Srbiji, nije prijavila aktivnosti usmerene ka pristupanju Srbije Evropskoj uniji
„Ovim Sporazumom obuhvaćene su aktivnosti koje provode predstavnici interesnih skupina u cilju uticanja na oblikovanje ili sprovođenje politika ili zakonodavstva ili procese donošenja odluka institucija potpisnica ili drugih institucija, tela, kancelarija i agencija Unije“, navodi se u Sporazumu. I precizira da se pod time između ostalog podrazumeva: ogranizovanje sastanaka, konferencija i događaja i učestovanje u sličnim kontaktima sa institucijama EU; doprinošenje savetovanjima, raspravama i drugim sličnim inicijativama; organizovanje kampanji, platformi, mreža i inicijativa na terenu; pripremanje ili naručivanje dokumenata o politikama, amandmana, istraživanja javnog mnjenja, otvorenih pisama i sprovođenje istraživanja.
Drugim rečima, ne pasivno interesovanje za neku oblast, već lobističko delovanje. A što se tiče tvrdnje Rio Tinta da smo pogrešno interpretirali standardnu poslovnu praksu svih kompanija koje posluju u EU, moramo da se zapitamo kako to da, recimo Stellantis, vlasnik Fijatove fabrike automobila u Kragujevcu i takođe registrovani lobista u EU, nema prijavljene aktivnosti vezane za pristupanje Srbije Evropskoj uniji? Isti je slučaj i sa Mišelinom (vlasnikom Tigar fabrike guma iz Pirota), Bošom ili recimo Hemofarmom – a sve tri kompanije su na spisku najvećih izvoznika u Srbiji. I nema potrebe da dalje pojedinačno proveravamo kompanije koje posluju i u EU i u Srbiji, pošto je moguće izvršiti pretragu Registra i utvrditi da ne postoji ni jedna druga registrovana kompanija koja je prijavila aktivnosti usmerene ka pristupanju Srbije Evropskoj uniji.
