Pišu: Ognjen Radonjić, Vladimir Obradović
Kineske kompanije, njihovi podizvođači i dobavljači angažovani na rekonstrukciji pruge na deonicama Beograd – Stara Pazova i Novi Sad – Kelebija dobili su od 2020. do 2025. oko 150 miliona evra povraćaja PDV-a. Podaci za šest kompanija do kojih smo došli otkrivaju fiktivne fakture, izvlačenje gotovine i nezakonite povraćaje koje je Poreska uprava odobravala i posle kontrola.
Da li je institucija zadužena da sprečava poreski kriminal postala oslonac organizovane mreže za izvlačenje novca iz budžeta? Dok tragamo za odgovorom, do nas stižu i informacije da je izdat neformalni nalog da se poreske kontrole ne sprovode u firmama angažovanim na izgradnji objekata za Ekspo 2027.
Prema podacima do kojih smo došli, u periodu od 2020. do 2025. ogranku kompanije CRIC u Beogradu vraćeno je 7,5 milijardi dinara PDV-a. Uz to, njenim kineskim podizvođačima, ograncima CRSC-a vraćena je 1,1 milijarda, CRCEB Serbia 545 miliona i Šandong Lućao grupi Serbia 3,04 milijarde. Ogranku CCECC Balkan, zaduženom za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu, vraćene su 4,3 milijarde dinara PDV-a, a Ingrap-Omniju, jednom od njegovih većih dobavljača, 1,14 milijardi. Ukupno je, dakle, pobrojanim kompanijama u tom periodu vraćeno 17,6 milijardi dinara ili oko 150 miliona evra.
Dobro razrađena šema na štetu države
Već na prvi pogled pažnju privlači iznos od 17,6 milijardi dinara vraćenog PDV-a. Prema informacijama kojima raspolažemo, postoji sumnja da je značajan deo tog novca isplaćen bez zakonitog osnova, kao i da iza tih isplata stoji organizovana kriminalna grupa koja značajno precenjuje radove i izdaje fiktivne fakture i čime ulazi u radnje nezakonitog povraćaja PDV-a, poreske utaje i pranja novca.
U tekstu Kineska firma preko srpskih „prijatelja“ oprala sedam miliona evra, objavljenom u Radaru, ukazano je na sumnju da je preko mreže od najmanje 21 dobavljača kineskog CCECC-a, angažovanog na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, iz zakonitih tokova izvučeno više od sedam miliona evra. Suština opisane šeme nije samo u prebacivanju novca sa jednog računa na drugi, već u tome da se tim isplatama, pomoću fiktivnih faktura, obezbedi privid zakonitog poslovnog opravdanja. Dobavljač fakturiše robu, usluge ili radove koji nisu stvarno isporučeni, a naručilac plaćanje evidentira kao redovan poslovni trošak.
Takva faktura omogućava dve poreske zloupotrebe. Prvo, knjiženjem nepostojećeg troška smanjuje se iskazana dobit, a time i porez koji bi trebalo platiti. Drugo, PDV iskazan na fiktivnoj fakturi koristi se za neosnovano umanjenje sopstvene obaveze za PDV ili za traženje povraćaja iz budžeta. U prvom slučaju država ostaje bez dela pripadajućeg poreskog prihoda, dok se u slučaju neosnovanog povraćaja novac neposredno isplaćuje iz budžeta.
U drugoj fazi izvlače keš, a u trećoj ga pretvaraju u kriptovalute
Kada uplata stigne na račun firme koja je izdala fiktivnu fakturu, sledi druga faza. Novac se podiže u gotovini i, uz zadržavanje provizije, vraća organizatoru šeme ili se dalje preusmerava preko drugih firmi i lica. Treći model je da mala firma podigne novac od naplaćene fakture, a da vlasnik ili treće fizičko lice otvori nalog u kripto‑menjačnici, prođe osnovnu verifikaciju i uplati taj novac. Za taj iznos zatim kupuje kriptovalutu, najčešće teter (Tether) zbog relativne stabilnosti njegove vrednosti.
U takvoj mreži ponavljaju se firme kratke poslovne istorije, bez zaposlenih ili sa jednim zaposlenim, koje ostvaruju nesrazmerno veliki promet. Česte su promene vlasnika, direktora i sedišta, izostanak finansijskih izveštaja, blokade računa, oduzimanje poreskog identifikacionog broja i prinudno gašenje. Veći broj takvih društava omogućava raspodelu prometa i zamenu blokirane firme novom.
Fiktivne fakture omogućavaju dve poreske zloupotrebe. Knjiženjem nepostojećeg troška smanjuje se iskazana dobit, a time i porez koji bi neka firma trebalo da plati, a koriste se i za neosnovano umanjenje sopstvenog PDV-a ili za njegov nezakonit povraćaj iz budžeta
Primera radi, Šandong je od 2022. do 2024. evidentirao promet sa firmom Ju-drvo 2000, kojoj je isplatio 425,2 miliona dinara. Prema informacijama kojima raspolažemo, postoji sumnja da je veći deo tog prometa bio fiktivan, jer su na računima iskazane količine šljunka znatno veće od onih koje su bile potrebne za radove. Drugim rečima, sumnja se da deo plaćenog šljunka nije predstavljao stvarnu isporuku, već samo stavku na fakturi kojom se opravdavao odlazak novca sa računa Šandonga.
Takvi računi, prema istim informacijama, imali su trostruku ulogu. Prvo, prikazivanjem nabavki koje nisu stvarno obavljene uvećavani su troškovi Šandonga i smanjivana osnovica za obračun poreza na dobit. Drugo, PDV iskazan na tim računima korišćen je za neosnovan povraćaj iz budžeta. Treće, deo novca uplaćenog Ju-drvu potom je, kako se sumnja, podizan u gotovini i izvlačen iz poslovnih tokova. Tako se iza naizgled redovnog plaćanja građevinskog materijala odvijalo i izvlačenje novca iz poslovnih tokova.
Slično tome, Šandong je u istom periodu DIS Niskogradnji iz Valjeva isplatio ukupno 2,13 milijardi dinara. Prema informacijama kojima raspolažemo, Poreska uprava je, uprkos sprovedenoj poreskoj kontroli, odobrila nezakonit povraćaj PDV-a kompaniji Šandong u višemilionskom iznosu.
Slučaj kineskog CCECC-a i firme Fjord 2020
Slučaj firme Fjord 2020, dobavljača kineskog CCECC-a, pokazuje kako je novac preko više posrednika stizao do društva koje je kasnije prinudno likvidirano i izbrisano iz registra, a cela šema prikazana je na slici 1.
Slika 1. Šema koja pokazuje kako je 43,87 miliona dinara uplaćeno firmi Fjord 2020, koja je prinudno likvidirana u aprilu ove godine.
Izvor: Dokumentacija koja nije dostupna javnosti
Fjord 2020 je u međuvremenu menjao delatnost i vlasnike. U prve dve godine poslovanja, do 2022, vlasnici su bili Vuk Mašić i Janko Ranković, a potom Božidar Borković. Od 2021. firma nije objavila nijedan finansijski izveštaj. Prema podacima kojima raspolažemo, vlasniku je od oktobra 2023. bilo zabranjeno raspolaganje novčanim sredstvima, dok je račun firme bio u blokadi. Društvo je potom prinudno likvidirano 28. aprila ove godine i izbrisano iz registra.
Prateća šema koja prati period od početka 2023. do sredine 2025. pokazuje kako je novac preko više firmi stizao i do Fjorda 2020. U njenom središtu je firma Kronos TSM 061, povezana sa nizom dobavljača, među kojima su Ingrap-Omni i kineske kompanije angažovane na železničkim projektima. Od Kronosa prema firmi Juno konstrakšn prikazane su transakcije ukupne vrednosti oko 508 miliona dinara, a od Juna se tok novca grana prema drugim primaocima i načinima isplate.
Prema podacima koji prate šemu, Fjordu 2020 prebačeno je 43,87 miliona dinara, a firmi Pro ruls plus 8,46 miliona. Istovremeno je 32,52 miliona dinara podignuto u gotovini, dok je još 135,76 miliona prikazano kao isplata dividendi i bonusa. Prema informacijama kojima raspolažemo, ove transakcije predstavljaju deo šeme izvlačenja novca namenjenog rekonstrukciji pruge: preko firmi za koje se sumnja da su služile za pranje novca, podizanjem gotovine bez zakonitog osnova i isplatama prikazanim kao dividende i bonus.
Različiti igrači, ali sličan obrazac
Sličan obrazac prikazuje i slučaj firme Antikor, podizvođača Šandonga i CCECC-a tokom 2023. i 2024. Antikor je u tom periodu primio oko 7,53 miliona evra: od Šandong Lućao grupe nešto više od 3,6 miliona, od CCECC-a 1,64 miliona, od Karin komerca 692.276,66 evra i od OBW gradnje 1,59 miliona evra.
Istovremeno, Milošu Tatomiru, direktoru i suvlasniku Antikora, po osnovu zarada i dividendi pripalo je ukupno oko 106,4 miliona dinara. Još tri miliona dinara prikazana su kao bonus Miri Petković, a 11,7 miliona kao dividenda većinskom vlasniku Dejanu Živojinoviću, koji u toj firmi ima udeo od 66 odsto.
Slika 2. Šematski prikaz tokova novca u koje je bila uključena firma Antikor. Izvor: Dokumentacija koja nije dostupna javnosti.
Drugi krak izvlačenja novca vodio je preko Koting solušna, registrovanog u junu 2023, koji je Antikoru fakturisao 61,5 miliona dinara. Sa računa te firme gotovina je podizana i neposredno i preko bankomata. Prema prikazanom modelu, evidentirano je 166 podizanja gotovine, u ukupnom iznosu od oko 4,45 miliona dinara, uz dodatna podizanja na bankomatima. Kao zasebna isplata prikazano je i 1,64 miliona dinara Njegošu Savkoviću, tehničkom direktoru Antikora. Na slici 2 prikazane su i transakcije sa drugim firmama koje služe za izvlačenje novca, podizanog sa računa bez zakonitog osnova.
Antikor je istovremeno, od početka 2023. do kraja 2024. godine, podneo 23 poreske prijave sa zahtevom za povraćaj PDV-a i ostvario povraćaj od oko 193,8 miliona dinara. Prema našim informacijama, za deo tog iznosa utvrđeno je da ga je Poreska uprava vratila bez zakonitog osnova. Visoke isplate zarada i dividendi, zajedno sa sumnjama u osnovanost pojedinih transakcija i nezakonitog povraćaja PDV-a, ukazuju da su ugovorene cene radova bile znatno više od njihove stvarne vrednosti. Po ovoj istoj šemi izvlačenja novca su radili brojni podizvođači ovih kineskih kompanija.
Opisani tokovi novca upućuju na organizovani kriminal, a ne samo na korupciju. Fiktivne fakture, izvlačenje gotovine i nezakoniti povraćaji PDV-a zahtevaju istragu čitave mreže, uključujući njene moguće zaštitnike u državnim institucijama.
Kada uplata stigne na račun firme koja je izdala fiktivnu fakturu, novac se podiže u gotovini i, uz zadržavanje provizije, vraća organizatoru šeme, s tim što deo tog novca preko kripto‑menjačnica koristi za kupovinu kriptovaluta, najčešće tetera zbog relativne stabilnosti njegove vrednosti
Poreska uprava, na čijem čelu se nalazi Dragana Marković, mora da odgovori ko je odobravao povraćaje posle poreskih kontrola, šta su kontrolori utvrdili i šta je rukovodstvo preduzelo. Da li je Poreska uprava bila nesposobna da prevaru zaustavi ili je svesno omogućavala njeno sprovođenje? Odgovor mora da utvrdi i pojedinačnu odgovornost, sve do vrha institucije.
Dodatnu težinu ovim pitanjima daju informacije koje do nas stižu o neformalnom nalogu da se poreski ne kontrolišu ni firme angažovane na izgradnji objekata za Ekspo 2027. Ako se ti navodi potvrde, otvara se i pitanje da li se sprečavanjem poreskih kontrola omogućavaju nove zloupotrebe na još jednom velikom državnom projektu.
U padu nadstrešnice u Novom Sadu poginulo je 16 ljudi, a jedna osoba je teško povređena. Zato se mora istražiti i veza između izvlačenja novca i bezbednosti izvedenih radova. Odgovornost ne sme da se završi na onima koji su podizali gotovinu. Mora da obuhvati organizatore, krajnje korisnike i svakoga ko im je svesno omogućavao da nastave takvu praksu.
