Nedelju dana uoči parlamentarnih izbora neizvesnost je ogromna, ali jedno deluje sigurno: šta god da bude predstavljeno kao izborni rezultat, dobar deo Srbije u njega neće verovati. Nasilje, koje vlast uveliko najavljuje, unapred za njegovu pripremu optužujući protivnike, zato deluje kao realna mogućnost – naročito s obzirom na uporna okupljanja naprednjaka na mestima na kojima studenti imaju prijavljen skup i neprekidna varničenja koja time izazivaju.
Sve i da se ta, najgora opcija, izbegne, nema garancije da, umesto početka normalizacije stanja u zemlji koja vri već dve godine, završetak glasanja neće označiti početak nove drame neizvesnog trajanja – recimo, u vidu odugovlačenja okončanja izbornog procesa, kroz beskonačna ponavljanja glasanja na pojedinim mestima. Zbog izrazite neregularnosti izbornih uslova, mnogima nije nezamisliv ni ishod u kome Evropska unija – kojoj, navodno, težimo – ne bi priznala rezultat, ako ga osporavaju izborni učesnici.
Hronika najavljene manipulacije
Ulog je za vlast zaista ogroman, na šta, osim brojnih otkrivenih afera njenih pripadnika, posredno ukazuje i skrivanje liste lica koje je bivši predsednik Srbije pomilovao pred sam odlazak sa funkcije. Zato nije ni čudo da je, više nego ikad, u sve delove izbornog procesa unapred ugrađena mogućnost manipulacije, što bi, prema preovlađujućim procenama, trebalo da vodi onome što Aleksandar Vučić unapred najavljuje – proglašenju uverljive izborne pobede SNS.
Privremeni izveštaj misije ODIHR, koji obuhvata period od 16. septembra do 7. oktobra, o (ne)regularnosti procesa govori iz brojnih uglova, počev od činjenice da „nekoliko ranijih preporuka, uključujući one prioritetne, i dalje nije ispunjeno, naročito onih koje se odnose na zatrašivanje i pritiske na birače, sankcije i nadzor nad povredama pravila u kampanji i njenom finansiranju, određene aspekte zloupotrebe javnih resursa, nezavisnost i efikasan nadzor medijskog regulatora, bezbednost novinara i ograničenje biračkog prava“. Pa onda redom, po stavkama.
Pozornost privlači činjenica da tačno polovinu spiska čine manjinske liste, dok se, u ranija tri ciklusa parlamentarnih izbora, prema računici CeSID-a, udeo manjinskih lista kretao od 23,8 do 38,9 posto.
Glavni izazivač vlasti, Studentska lista, najavljuje temeljnu kontrolu na sam dan glasanja, ali time se ne obuhvataju manipulacije biračkim spiskom, na primer. Ognjen Rašuo, član Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, rekao je u nedelju FoNetu da je zvaničan broj birača (6.450.523) blago iznad očekivanog, kao i da je „prepoznata situacija koja bi mogla da otvori prostor za manipulacije, na čijem se razjašnjavanju radi“. Zbog nade da bi taj rad urodio plodom, izbegao je iznošenje detalja o kakvim potencijalnim manipulacijama je reč.
A šta nam kaže konačno zaključeni spisak prihvaćenih izbornih lista? Čak i ako zaboravimo sve sumnje vezane za način prikupljanja potpisa, i čak i ako nema najavljivanih lažnih studentskih lista, kandidovanih zarad zbunjivanja birača, teško je spisak od 18 prijavljenih lista (što je isti broj izbornih takmaca kao 2023) nazvati nespornim. Pozornost privlači činjenica da tačno polovinu spiska čine manjinske liste, dok se, u ranija tri ciklusa parlamentarnih izbora, prema računici CeSID-a, udeo manjinskih lista kretao od 23,8 do 38,9 posto.
Sumnjive liste
Prema Izveštaju o posmatranju prvog dela izborne kampanje koji je objavila Crta, sumnje u autentičnost javljaju se kod najmanje pet lista, a odnose se, pre svega, na to da li se radi o stvarnim ili akterima fabrikovanim za potrebe učešća na izborima. Na Crtinom spisku su neki stari znanci, poput liste „Ćale, ovo je za tebe – Petar Đurić – premijer Srbije“ (tri nezavisna izvora izjavila da su potpise skupljali aktivisti SNS) ili liste „Liberalno-zelena stranka – za slobodnu i čistiju Srbiju“ koju predvodi dr Dejan Žujović, zapamćen po tome što su njegovi odbornici 2024. pomogli SNS-u da formira vlast na Savskom vencu. Kod liste „Ruska stranka – Srbija u BRIKS-u – Slobodan Nikolić“ dovoljno je podsećanje na omogućavanje formiranja vlasti SNS u Nišu, a na spisku „sumnjivih“, uz prateća obrazloženja su i „Biram PRAVDU – Biram BUDUĆNOST – Koalicija SNAGA – prof. dr Ferid Bulić – Vasilios Proveleggios“ i „Stranka rusko-srpskog jedinstva – Rusi i Srbi braća zauvek“.
Davanje „rezervnih“ mandata neophodnih za formiranje vlasti nije, pritom, jedina potencijalna uloga aktera koji se pojavljuju samo na izborima: čak i ako u startu nemaju šanse da osvoje mandate, pomoć aktuelnoj vlasti mogu da pruže preko članova biračkih odbora, u vidu preglasavanja prilikom donošenja spornih odluka.
Dodatni razlog za zabrinutost daje i odnos vlasti prema izbornim posmatračima: dok temeljno satanizuje najrespektabilniju domaću organizaciju za posmatranje izbora, Crtu, unapred je, preko medijskih saradnika, optužujući da tokom izbornog dana planira da obustavi misiju i „izazove haos“, vlast se potrudila i da skrati vreme za organizaciju i pripreme posmatrača Evropskog parlamenta, koje je pozvala u „minut do 12“.
Dok temeljno satanizuje Crtu, vlast se potrudila i da skrati vreme za organizaciju i pripreme posmatrača Evropskog parlamenta, koje je pozvala u „minut do 12“
Prema saznanjima Nemanje Todorovića Štiplije, glavnog urednika portala Savremena politika, EP bi tokom sedmice trebalo da utvrdi sastav svoje delegacije. Predviđeno je, dodaje, i učešće delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Parlamentarne skupštine OEBS, koje okupljaju poslanike iz različitih država, a njihov rad treba da bude koordinisan sa ODIHR-om, uz oslanjanje na njegovu dugoročnu misiju, metodologiju i nalaze. „Parlamentarne delegacije daju dodatnu političku težinu posmatranju, ali njihova brojnost sama po sebi ne određuje pouzdanost ukupne ocene“, kaže. „Važno je da se njihova neposredna zapažanja povežu sa višenedeljnim radom stručnjaka i dugoročnih posmatrača.“
Nije u Srbiji zaboravljeno da je početak naprednjačke ere obeležen činjenicom da je evropska čestitka Tomislavu Nikoliću na izboru za predsednika Srbije 2012. godine stigla nekoliko sati pre završetka glasanja. Situacija se, u međuvremenu, promenila, pa sada ima pokazatelja koji govore o padu cene naprednjačkih akcija na evropskom političkom tržištu. Da li je to dovoljan razlog za nadu da bi, u slučaju da Aleksandar Vučić 25. oktobra uveče proglasi trijumf dok rezultati kojim raspolažu njegovi oponenti govore drugačije, izostalo evropsko priznanje (navodne) pobede? Kako se donosi ta odluka – na bazi nekih jasnih kriterijuma, poput procenta biračkih mesta na kojima su zabeležene nepravilnosti, ili na osnovu političke procene, bazirane na stepenu otpora u zemlji?
Šta će reći Evropa
Todorović Štiplija objašnjava da ne postoji unapred utvrđen procenat biračkih mesta sa ozbiljnim nepravilnostima, koji bi automatski doveo do toga da evropske institucije ne prihvate rezultate izbora. Postoje, kaže, objektivni standardi za procenu izbornog procesa, ali odluka o političkoj reakciji nije matematička formula: presudni su priroda i rasprostranjenost nepravilnosti, njihov sistemski karakter, mogući uticaj na rezultat i spremnost nadležnih institucija da ih delotvorno istraže i otklone. Važno je, dodaje, i razgraničiti nadležnosti: evropske institucije ne potvrđuju niti poništavaju rezultate izbora u Srbiji. One ocenjuju kredibilitet procesa i odlučuju kakve će posledice ta ocena imati po odnose sa Srbijom.
„Očekujem da će ključni oslonac za prvu reakciju evropskih institucija biti preliminarni nalazi ODIHR-a, odnosno zajedničko saopštenje o preliminarnim nalazima i zaključcima međunarodnih posmatrača, koje se očekuje narednog dana nakon izbora, približno 24 sata kasnije. To nije konačni izveštaj, ali jeste prva objedinjena stručna ocena na koju evropski zvaničnici mogu da se pozovu. Konačni izveštaj dolazi kasnije, nakon razmatranja preostalih faza procesa, uključujući utvrđivanje rezultata i postupanje po prigovorima i žalbama. Njegovo čekanje zato nije nužan preduslov za političku reakciju“, objašnjava Todorović Štiplija.
Kolika je u svemu tome uloga protesta, koje mnogi očekuju, poučeni, pre svega, iskustvom prethodnog odlaska s vlasti mnogih pripadnika sadašnjeg establišmenta, uključujući Vučića, oktobra 2000?
Ako bi pouzdani dokazi o sistemskim nepravilnostima ostali bez institucionalnog odgovora, očekivao bih znatno snažniji pritisak iz EU, kaže Nemanja Todorović Štiplija
„Protesti mogu povećati politički pritisak i učiniti izbornu krizu neizbežnom temom za evropske institucije, ali sami po sebi nisu dokaz izborne manipulacije, niti bi odsustvo protesta značilo da su izbori bili regularni“, kaže naš sagovornik. Za ozbiljnu reakciju, dodaje, naročito je važno postojanje dokumentovanih nalaza i pitanje da li domaće institucije pružaju delotvornu zaštitu izbornog prava: „Ako bi pouzdani dokazi o sistemskim nepravilnostima ostali bez institucionalnog odgovora, očekivao bih znatno snažniji pritisak iz EU.“
I još: ne treba očekivati da sve evropske institucije reaguju istovremeno i na isti način, jer Evropski parlament, Evropska komisija i države članice imaju različite nadležnosti i političke pristupe.
„Evropski parlament je posle izbora 2023. tražio nezavisnu istragu i pozvao na moguće finansijske posledice pod određenim uslovima, što pokazuje da reakcija može imati više oblika od jednostavnog ‘priznavanja‘ ili ‘nepriznavanja‘ rezultata. Zato bih izbegao obećanje da će EU automatski odbaciti ishod izbora: međunarodni posmatrači utvrđuju činjenice i ocenjuju proces, dok odgovornost za konkretne političke mere ostaje na evropskim institucijama i državama članicama“, kaže Todorović Štiplija.
„Najzdravije“ rešenje krize, uostalom, bilo bi upravo na domaćem terenu: da se sami izborimo za povratak na put izgradnje demokratije i pravne države.
