U trenutku kada su iz Švedske akademije pokušali da je dobiju, En Karson se nalazila u svojoj kući u Rejkjaviku na Islandu. Jela je keks, pila čaj i razmišljala o tome kako treba da pomete kuhinju. Ignorisala je telefon koji je zvonio, a uzvratila je poziv tek na nagovor svog supruga Roberta Karija. Kada ju je sekretarica Švedske akademije Ingrid Karlberg konačno dobila, pitala je šta je radila u tom trenutku, Karson je odgovorila da je stajala napolju i „slušala vetar“. Kada su je novinari kasnije pitali o tome, kratko je prokomentarisala: „Ovde ne možete a da ne slušate vetar. Mi živimo na vetru.“
A prva zvanična reakcija kanadske pesnikinje i esejistkinje En Karson, nakon što je proglašena dobitnicom Nobelove nagrade za književnost za 2026. godinu, glasila je: „Izgleda pomalo suludo.“ I odmah je otkrila da već planira kako da pokloni novac od nagrade. Umesto velikog slavlja, odlučila je da isključi telefon i ode sa suprugom u šetnju šumom, kako bi „čula tišinu“.
Da bi bilo jasno šta radi kanadska književnica na Islandu, treba znati da su En Karson i Robert Kari došli u Rejkjavik nakon finansijske krize 2008. godine, i tamošnje kulturno okruženje i umetnička zajednica postali su deo njihovih života. A 2022. dobili su islandsko državljanstvo. Robert Kari je, inače, umetnik i prostorni dizajner koji je blisko sarađivao s En na nekoliko kreativnih projekata. Njihova veza prevazilazi brak, oni kao par redovno kombinuju poeziju, vizuelni dizajn, performans i nekonvencionalne tehnike izdavaštva. Karson je s ljubavlju opisala Karija kao svog „muža-saradnika“, što oslikava njihovu neobičnu kombinaciju ličnog i profesionalnog partnerstva, s kojim deli zajedničko interesovanje za eksperimentalnu umetnost. Takođe ga je nazivala „Slučajnikom“ zbog njegovog interesovanja za umetničke odluke zasnovane na slučajnosti. Pomogao joj je da se njene književne ideje pretvore u objekte i performanse koji prevazilaze obične štampane stranice.
En Karson rođena je 1950. godine u Torontu, u kanadskoj provinciji Ontario. Njen susret s nastavnikom latinskog jezika u srednjoj školi, koji je pristao da je tokom pauze za ručak podučava starogrčkom jeziku, naveo ju je da se strastveno posveti klasičnoj i helenskoj književnosti. Ti uticaji su prepoznatljivi u njenom stvaralaštvu. Na Univerzitetu u Torontu stekla je diplomu osnovnih studija, master diplomu i doktorat iz klasičnih nauka.
Njen susret s nastavnikom latinskog jezika u srednjoj školi, koji je pristao da je tokom pauze za ručak podučava starogrčkom jeziku, naveo ju je da se strastveno posveti klasičnoj i helenskoj književnosti
Predavala je na brojnim univerzitetima u SAD i Kanadi, između ostalih na Univerzitetu Makgil i Univerzitetu Mičigen. Njena književna karijera započela je knjigom Eros gorko-slatki: esej (1986), kojom je ujedno ustanovila svoj karakterističan način oblikovanja tekstova po uzoru na starogrčku književnost. Dela kao što su Staklo, ironija i Bog (1992), Obična voda: eseji i poezija (1995) i Muškarci u slobodnim satima (2001) učvrstila su njen ugled kao jedinstvene pojave među savremenim pesnicima.
En Karson je ne samo pesnikinja i esejistkinja, već i profesorka klasičnih nauka i vrsna prevoditeljka. „U uskom krugu ljudi koji prate savremenu poeziju“, napisala je Dafni Merkin u časopisu Njujork tajms buk rivju, Karsonova „ostavlja dubok trag, izazivajući istovremeno i zavist i divljenje“. Tokom svoje „žanrovski neodredive“ književne karijere, Karsonova je stekla i priznanje kritike i široku čitalačku publiku. Pored brojnih veoma cenjenih prevoda antičkih pisaca, kao što su Sapfo i Euripid, kao i svoje trodelne verzije dela Jedna Orestija (2009), objavljivala je poeziju, eseje, libreta, proznu kritiku i romane u stihu, često prelazeći granice različitih književnih žanrova.
Poznata po izuzetnoj učenosti, Karsonova piše i „poeziju koja slama srce“, a u svojim delima često se bavi ljubavlju, žudnjom, seksualnom čežnjom i očajanjem. Bez obzira na temu ili žanr, ona je uvek ambiciozna pesnikinja. Pišući o njenoj knjizi Lepota muža (2001) Merkinova je izjavila: „Ne mislim da je od Lovelovih Životnih studija nastala ijedna knjiga koja je toliko radikalno unapredila pesničku umetnost kao ova.“ Pomenuta knjiga je zapravo esej o Kitsovoj ideji da je lepota istina, a ujedno, i priča o braku. Ispričana je u 29 tanga – tango (kao i brak) je nešto što morate da otplešete do kraja. Reč je o 29 narativnih stihova koji čitaoca živopisno vode kroz erotske, dirljive, srceparajuće i mračno smešne scene iz dugogodišnjeg braka koji se raspada. U izdanju časopisa Polja i prevodu Bojane Vujin, objavljena je na srpskom jeziku 2015. godine. I davno rasprodata.
Drugi, najpoznatiji primer osobenog književnog izraza ovogodišnje, 119. po redu dobitnice Nobelove nagrade, predstavlja roman u stihu Autobiografija Crvenog (1998). U izdanju Kulturnog centra Novog Sada, pojavila se na domaćem tržištu 2021. u prevodu Igora Cvijanovića. Takođe je nema u prodaji.
En Karson u ovoj poemi smešta u savremeno doba grčki mit o Gerionu, čudovištu koje po zadatku ubija najveći junak antičkog doba Herakle. Ta dva lika ona predstavlja kao tinejdžere: Gerion je povučen i osećajan srednjoškolac, dok je Herakle privlačan, buntovan i grub mladić. Njih dvojica započinju ljubavnu vezu koja se završava zato što, kako je to opisao Mark Holidej, saradnik časopisa Čikago rivju, „Herakle nije u stanju da uzvrati Gerionovo obožavanje, koje zahvata čitavu dušu i razdire je“. Nekoliko godina kasnije, oni se ponovo susreću u Buenos Ajresu, gde Gerion ulazi u razornu ljubavnu vezu utroje s Heraklom i njegovim novim dečkom, Ankashom.
Knjiga je izazvala snažne reakcije u više časopisa i književnih publikacija. Holidej je smatrao da je delo „namerno hirovito i s očiglednim zadovoljstvom neobično“. Brus Hejnli, kritičar časopisa Nejšn, proglasio je Karsonovu „filozofkinjom slomljenog srca“ i izjavio da je njena poema epskih razmera „briljantna knjiga o žudnji, starogrčkom pesniku Stezihoru, vulkanima i radosnim surovostima gledanja i slepila“.
En Karson je objavila više od 20 knjiga, četiri su prevedene na srpski. Trenutno u beogradskim knjižarama nema nijedne.
