Devetog oktobra navršilo se godinu dana od kako su na snagu i zvanično stupile sankcije, koje je američka Agencija za kontrolu strane imovine uvela NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva, s ti što je OFAC nedavno, po deseti put, produžio operativnu i licencu za pregovore oko preuzimanja tog većinskog paketa akcija do 31. oktobra. Prethodno su mađarski MOL i ruski Gaspromnjeft, još 19. januara, potpisali obavezujući sporazum, po kom bi NIS, uz saglasnost OFAC-a, trebalo da dobije novog vlasnika.
Iako još nije dobila saglasnost admininistracije SAD, privatna ruska kompanija Lukoil uspešno je ispregovarala uslove prodaje svoje imovine u 17 zemalja. Kako onda MOL i Gaspromnjeft nisu uspeli da usaglase uslove kupoprodaje udela u NIS-u, uprkos potpisanoj obavezujućoj nameri o zaključenju kupoprodajnog ugovora, s kojom se bez ostatka složila i Srbija
U međuvremenu, za razliku od državnog Gaspromnjefta, ruska privatna naftna kompanija Lukoil je sa američkim investicionim fondom, Karlajl grupom, uspešno ispregovarala uslove prodaje svoje imovine van Rusije. Ni ta transakcija nije realizovana, jer američka administracija još nije dala „zeleno svetlo“ za sporazum od 20. januara, po kom je Lukoil bio spreman da Karlajl grupi za 20 do 22 milijarde dolara proda tri rafinerije, 2.500 maloprodajnih objekata, istražna i eksploataciona naftna polja… OFAC je dao prethodnu saglasnost na taj sporazum, ali ona nije dovoljna. Da bi se potpisao kupoprodajni ugovor potrebna je saglasnost još tri američke institucije, Saveta za nacionalnu bezbednost, Stejt departmenta i i Ministarstva energetike, jer je u posao uključena kompanija pod američkom jurisdikcijom.
U trci za kupovinu Lukolila i brat Vučićevog poslovnog ortaka, šeika bin Zajeda
U nedostatku odobrenja američke administracije, kao alternativni potencijalni kupac Lukoila pojavio se konzorcijum, na čijem je čelu američki multimilijarder Tod Boli, a u njemu su i američki Divelopment fajnens korporejšn (DFC), katarska milijarderska porodica Al Hajat i šeik Tahnun bin Zajed Al Nahjan, brat Muhameda, nama mnogo poznatijeg poslovnog partnera Aleksandra Vučića iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Mađarska je 8. septembra proterala 10 osoba iz ruske ambasade u Budimpešti. Ruska strana je odmah oštro reagovala i najavila protivmere, ali se oko 165.000 barela ruske sirove nafte i dalje, na osnovu izuzeća od sankcija, dnevno isporučuje naftovodom Družba za Mađarsku i Slovačku
O uslovima kupoprodaje imovine Lukoila tom konzorcijumu u Moskvi je 5. septembra predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao sa bliskim saradnicima američkog predsednika Donalda Trampa, Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom. Pregovori su imali i dodatni cilj: potvrdu mogućnosti poslovanja Rusije i SAD i u uslovima sankcija. Još nisu poznati konkretni rezultati, osim što je OFAC produžio saglasnost za pregovore i zaključenje tog posla do 22. oktobra.
Sve u svemu, iako za transakciju još nisu dobili saglasnost američke administracije, Lukoil je uspešno ispregovarao uslove prodaje svoje imovine, a Gaspromnjeft nije. S tim u vezi nameće se pitanje kako to da MOL i Gaspromnjeft ni posle skoro 10 meseci nisu uspeli da usaglase uslove kupoprodaje, uprkos potpisanoj obavezujućoj nameri o zaključenju kupoprodajnog ugovora, s kojom se bez ostatka složila i Srbija? Da li je OFAC 30. septembra poslednji put produžio licencu za normalno poslovanje NIS-a usled procene da strane u pregovorima simuliraju nameru zaključenja posla? Ili se nadaju da će sastanak Putina sa Trampovim izaslanicima rezultirati skorom normalizacijom poslovnih odnosa Rusije i SAD i ukidanjem sankcija?
Strateška saradnja u energetici i američki predlog zakona o Srbiji
U SAD se istovremeno registruju dve naizgled suprotstavaljene inicijative o odnosima sa Srbijom. Kongresmeni Džo Vilson i Bil Kiting su 27. avgusta uputili Kongresu predlog zakona o Srbiji, u kom se veoma negativno ocenjuju njeni bliski odnosi sa „neprijateljima demokratije“, Rusijom, Kinom i Iranom, kao i urušavanje demokratije i ljudskih prava. Tokom saslušanja u Kongresu sredinom septembra, Vilson je direktno kritikovao nerešeno rusko vlasništvo u NIS-u i javno se založio da se uskrati operativna licenca NIS-u.
To što je OFAC licencu NIS-u produžio do kraja meseca moglo bi da znači da je administracija SAD odabrala da se direktno ne meša u izbore zakazane za 25. oktobar, jer zaustavljanje rada rafinerije u Pančevu ima potencijal da značajno utiče na opredeljenje birača, s obzirom na gotovo izvesne izglede za nestašice goriva na srpskom tržištu posle zatvaranja bračkih mesta
S druge strane, dve države su 17. septembra zaključile Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike. U Sporazumu se ne spominje NIS, što bi moglo voditi do zaključka o nameri američke strane da ničim ne ograniči manevarski prostor i mogućnost da po tom pitanju donese nezavisnu odluku u odnosu na deklarisano strateško partnerstvo.
Prema američkom savremenom globalnom viđenju, energetska sigurnost znači – Rusi napolju, SAD unutra. Uz napomenu da SAD želi strateško partnerstvo sa Srbijom, Rubio je nedavno konstatovao i da je „Srbija je uključena u neka potencijalno problematična i veoma osetljiva pitanja koja privlače i međunarodnu pažnju“, što na određeni način korespondira sa inicijativom u Kongresu i predloženim zakonom o Srbiji. Poslednja je vest da je predlog tog zakonaa ušao u proceduru Senata SAD. Nakon što se izglasa u oba predstavnička tela i Tramp ga potpiše, zakon bi stupio na snagu.
Ni kad se posvađaju službe, to ne utiče na Družbu
Anita Orban, ministarka spoljnih poslova Mađarske je 8. septembra saopštila odluku Vlade da protera 10 osoba iz ruske ambasade u Budimpešti. Ruska strana je odmah oštro reagovala i najavila protivmere, ali se oko 165.000 barela ruske sirove nafte i dalje, na osnovu izuzeća od sankcija, dnevno isporučuje naftovodom Družba za Mađarsku i Slovačku.
Posle poraza Viktora Orbana značajno su promenjeni politički odnosi Mađarske i Rusije i ostaje da se vidi u kojoj meri se senka tih promena nadvila i nad pregovore MOL-a i Gaspromnjefta. Činjenica da u tim pregovorima nema pomaka opravdava sumnju da je došlo i do promene u proceni ruske strane o prihvatljivosti MOL-a kao kupca većinskog paketa u NIS-u
Diplomatska eskalacija najslikovitije ilustruje promenu političkih odnosa Mađarske i Rusije nakon što je u aprilu bivši premijer Viktor Orban izgubio izbore. Ostaje da se vidi u kojoj meri se senka ovih političkih promena nadvila i nad pregovore MOL-a i Gaspromnjefta, ali činjenica da nema pomaka opravdava sumnju da je došlo i do promene u proceni ruske strane o prihvatljivosti MOL-a kao partnera u prodaji većinskog paketa u NIS-u.
To što je OFAC licencu NIS-u produžio do kraja meseca, a vanredni izbori će se održati 25. oktobra, moglo bi da znači da je administracija SAD odabrala da se direktno ne meša u izborni proces. Prestanak rada rafinerije u Pančevu bi imao potencijal da značajno utiče na opredeljenje birača, s obzirom na gotovo izvesne izglede za nestašice goriva na srpskom tržištu posle zatvaranja bračkih mesta. Srbija ne poseduje strateške rezerve sirove nafte i derivata u dovoljnom obimu ako bi se na više meseci obustavio rad rafinerije u Pančevu, a u kratkom roku nije u mogućnosti ni da značajno poveća logističke kapacitete radi obezbeđenja urednog snabdevanja tržišta derivatima iz uvoza.
Problemi sa cenom dizela i porencijalna opasnost od nestašica
Cena dizela na međunarodnom tržištu dostigla je istorijske maksimume, jer dnevno nedostaje oko 1,5 miliona barela. Nivo zaliha u SAD i Evropi je ispod petogodišnjih proseka i to pred sezonu kada se dizel koristi za poljoprivredne radove i pred grejnu sezonu u kojoj se ovaj derivat koristi za grejanje u severnim krajevima Evrope i SAD.
Dugo je cena dizela obuhvatala rafinerijsku maržu između 10 i 20 dolara po barelu, koja se dodavala na cenu nafte kao sirovine, da bi u jednom trenutku ta marža porasla do rekordnih 118 dolara. To dovodi do enormnih profita za rafinerije, ali i rekordno visokih cena za potrošače na globalnom nivou
Istorijski cena dizela je obuhvatala rafinerijsku maržu između 10 i 20 dolara po barelu, koja se dodavala na cenu nafte kao sirovine, a u jednom trenutku je ta marža porasla do rekordnih 118 dolara. To dovodi do enormnih profita za rafinerije, ali i rekordno visokih cena za potrošače na globalnom nivou.
Kina je izvoz dizela iz svojih rafinerija zabranila od 1. oktobra, čime je značajno umanjila višak ovog derivata koji još uvek postoji u Aziji. Uz to, i u SAD je pokrenuta inicijativa da se izvoz privremeno zabrani, što bi tržište ostavilo bez oko 1,2 miliona barela dizela dnevno. Ispostavilo se da je ta inicijativa predstavljala pritisak na evropske članice G7, koje su 2. oktobra donele odluku o puštanju 100 miliona barela dizela i sirove nafte iz rezervi.
Iako je ta količina dovoljna tek za tri i po dana globalne potrošnje, takav potez imao je značajan psihološki efekat na tržište, pa je došlo do pada cena, ali i rafinerijske marže na oko 70 dolara po barelu dizela. No, to je samo kratkoročno, delimično rešenje i pitanje je šta će biti sa cenama u narednom periodu. I sve to u uslovima kada domaćim potrošačima potencijalno preti oskudica u snabdevanju.
Srbija je strategiju snabdevanja gorivima bazirala na rafinerijskoj preradi sirove nafte u Pančevu i trenutno ne postoje logistički kapaciteti za uvoz tolike količine goriva ako bi jedina domaća rafinerija prestala da radi
Srbija je svoju strategiju u oblasti snabdevanja gorivima bazirala na rafinerijskoj preradi sirove nafte u Pančevu. Tradicionalno iz domaće proizvodnje se na tržište plasiralo oko dva miliona tona dizela, a nedostajućih oko 500.000 tona se uvozilo. Benzina se kod nas proizvodilo oko 400.000 tona, a uvozilo oko 50.000, s tim što se istovremeno iz Srbije i izvozilo skoro 200.000 tona. Dodatni problem je što trenutno ne postoje logistički kapaciteti za uvoz, koji bi mogli da supstituišu rafinerijsku preradu i proizvodnju derivata u Srbiji.
Ukrajina je primer da je teoretski moguće obezbediti snabdevanje tržišta i bez rada rafinerije, jer ona godišnje uvozi oko sedam miliona tona dizela, 1,6 miliona tona benzina i oko milion tona TNG-a. To, međutim, podrazumeva više cene goriva i intenzivan razvoj logistike u vidu skladišta i transportnih sredstava.
Ako bi stala rafinerija u Pančevu, Srbija bi morala komercijalno da se bori za svaku dodatnu tonu iz potencijanih najpovoljnijih izvora, iz kojih se snabdeva i Ukrajina – iz Rumunije, Bugarske, Turske i Grčke pre svega. A to bi značilo i znatno više cene na domaćem tržištu. Zbog toga svaka vlast mora dugoročno da obezbedi energetsku bezbednost u sektoru naftnih derivata, jer nestašice imaju potencijal da sruše vladu, otežaju privrednu delatnost i značajno umanje privredni rast.
Svaka vlast mora dugoročno da obezbedi energetsku bezbednost u sektoru naftnih derivata, jer nestašice imaju potencijal da sruše vladu, otežaju privrednu delatnost i značajno umanje privredni rast
Posledice sankcija koje mogu nastati usled procene OFAC-a da se licence od njega traže radi nastavka simulacije pregovora o kupovini većinskog paketa akcija NIS-a, neće pogoditi ni Mađarsku, niti će dodatno poremeiti tržište derivata u Rusiji, već će se nemilosrdno sručiti na Srbiju, koja i dalje pasivno čeka da se MOL i Gaspromnjeft konačno dogovore, zatvarajući oči ptred činjenicom da jedna strana očigledno ne želi sporazum. Ponavlja se reakcija na kriznu situaciju koju je tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović u Rambujeu definisao rečima popularne pesme Que serra, serra – što bude, biće. Pa je usledilo – bombardovanje.
