Sada već bivši predsednik Aleksandar Vučić nakon više odlaganja, na „tajnoj lokaciji“, u beogradskom naselju Makiš, 17. septembra otvorio je pogon za sklapanje dronova izraelskog Elbit sistema. Sasvim neuobičajeno za njega, usred izborne kampanje, otvorio ga je gotovo inkognito, čak i bez prisustva njemu lojalnih novinara, u društvu ambasadorke Izraela Avivit Bar-Ilan.
Javnost je o tome obavestio na svom Instagram nalogu, navodeći da će „fabrika“ zapošljavati oko 100 ljudi i proizvoditi tri vrste izraelskih bespilotnih letelica za Vojsku Srbije i armije još nekih zemalja, a da će joj dobavljač eksploziva biti valjevski Krušik.
Iako su srpski Jugoimport SDPR i izraelski Elbit sistem figurirali kao partneri sa udelom od 49 i 51 odsto u zajedničkoj fabrici dronova, oni se sklapaju u pogonu firme, čiji je vlasnik britanski Kupa limitid grčkog državljanina Atanasiosa Ramosa
Još se ta vest nije čestito ni ohladila, a poznavaocima namenske industrije bilo je jasno da u toj „fabrici“ apsolutno ništa nije u skladu sa onim što je doskora vlast najavljivala. Najpre, u Makišu nije otvorena zajednička izraelsko-srpska fabrika za masovnu proizvodnju, već omanji pogon za puko sklapanje ograničenog broja izraelskih visokosofisticiranih ubojitih letelica, tvrde dobro obavešteni sagovornici Radara. I zaključuju da to znači da neće biti ni najavljenog transfera izraelske tehnologije, jer se, bar za sada, može računati samo na deo neophodne tehničke dokumentacije.
Preduzeće u vlasništvu države Srbije kao „trinaesto prase“
I vlasnička struktura novog pogona, što je i najbitniji deo ove priče, suštinski odudara od onoga u šta su zvaničnici sve doskoro uveravali javnost. Državno preduzeće za proizvodnju i promet naoružanja, municije i vojne opreme Jugoimport SDPR figuriralo je kao siguran partner Elbit sistema u zajedničkoj proizvodnji dronova. Iako se u zvaničnim dokumentima, odnosno sporazumu o strateškoj saradnji sa firmom iz Izraela navodi kao jedan od nosilaca projekta zajedničke fabrike u Srbiji, Jugoimport je otpao kao „trinaesto prase“. Istine radi, u vlasničkoj strukturi ne pominje se ni Elbit sistem, ali će bar njegovi dronovi da se sklapaju u Makišu.
BIRN je otkrio da je „tajni“ pogon za sklapanje dronova lociran u prostorijama Kupa enterprajza, osnovanog u aprilu prošle godine i registrovanog za satelitske komunikacije, koji je baš 17. septembra u Agenciji za privredne registre promenio ime u SDS tehnolodžiz. Njegov vlasnik je londonski Kupa limitid, koji je u većinskom vlasništvu državljanina Grčke Atanasiosa Ramosa, otkrio je BIRN.
Istog dana kada ju je posetio Vučić, firma u čijem se pogonu sklapaju dronovi promenila je ime, a prošle godine imala je samo jednog zaposlenog, poslovne prihode od 412.000, neto dobit od nepunih 53.000 i ukupnu stalnu imovinu od oko 6.200 evra
Upravo je Ramos do pre četiri nedelje u srpskoj Agenciji za privredne registre bio upisan i kao jedan od direktora SDS tehnolodžiza. Zajedno sa njim, od osnivanja firme, 16. aprila prošle godine, do 17. septembra ove godine direktorka je bila i grčka državljanka Marija Kardamaki, koja je još uvek zakonski zastupnik, ali ima ograničena ovlašćenja. Umesto njih dvoje, direktori SDS-a sada su Džordž Antonin el Gosjan, američki državljanin poreklom iz Libije i izraelski advokat Zion Amir, koji zastupa i izraelskog premijera Benjamina Netanijahua.
Veliki državni posao u pogonima mikropreduzeća
Firma u čijem se pogonu u Makišu sada sklapaju izraelski dronovi prošle godine imala je samo jednog zaposlenog, zbog čega je imala status mikropreduzeća, koje je uz poslovne prihode od 412.000 evra ostvarilo neto dobit od nepunih 53.000 evra. U napomenama uz finansijski izveštaj za 2025, dostavljen APR-u, navodi se da se „stalna imovina društva sastoji od nematerijalne imovine, nekretnina, postrojenja i opreme, bioloških sredstava, dugoročnih finansijskih plasmana i dugoročnih potraživanja“ i precizira da je „ukupna stalna imovina društva na kraju 2025. iznosila 728.000 dinara“ ili oko 6.200 evra.
Do pre četiri nedelje direktori SDS tehnolodžiza bili su grčki državljani Atanasios Ramos i Marija Kardamaki, a zamenili su ih Džordž Antonin el Gosjan, američki državljanin poreklom iz Libije i izraelski advokat Zion Amir, koji zastupa i izraelskog premijera Benjamina Netanijahua
Od Jugoimporta SDPR i njegovih predstavnika u menadžmentu, dakle, ni traga ni glasa. Način na koji je Vučić otvorio pogon, u kome Jugoimport nema nikakav vlasnički udeo i to što će se u njemu bar u dogledno vreme samo sklapati izraelski dronovi, kod poznavalaca oružarskog biznisa rađa sumnju u ozbiljnost tog poslovnog aranžmana. A Vučićeve najave da će se izraelski dronovi proizvoditi na još tri lokacije u blizini aerodroma, pri čemu su posebno apostrofirani Lađevci kod Kraljeva, sagovornici Radara ocenjuju kao neozbiljne, uz obrazloženje da u Lađevcima postoji samo jedan vremešni hangar za remont aviona orao i ništa više.
Za sada, kako nezvanično saznajemo, nije startovala ni proizvodnja antidron municije, odnosno projektila u užičkom Prvom partizanu, za zaštitu pogona u kojima se proizvode izraelski dronovi, iako je sporazumom o strateškoj saradnji Jugoimporta i Elbita i to bilo predviđeno.
Neki poznavaoci oružarskog biznisa, međutim, imaju razumevanja za Vučićevu tajnovitost. Veruju da je to zahtevala izraelska strana zbog zaštite tehnologije, a još više zbog aktuelne bezbednosno-političke situacije na Bliskom istoku i sukoba Izraela sa Iranom. Nekako baš od izbijanja tog sukoba značajno je povećana saradnja vojnih industrija Izraela i Srbije.
Ta saradnja ima i geostratešku dimenziju, koja se ogleda u činjenici da je Izrael „na puškomet“ od raketnih napada Irana, Hezbolaha i Hamasa i da zbog toga nastoji da u što većoj meri izmesti proizvodnju u prijateljske zemlje. A Srbija je dovoljno daleko od mesta sukoba, ali i dovoljno blizu što Izraelcima smanjuje troškove transporta delova i pozicija, s jedne, i gotovih proizvoda, s druge strane.
Najave da će se izraelski dronovi proizvoditi na još tri lokacije u blizini aerodroma, pri čemu su posebno apostrofirani Lađevci kod Kraljeva, poznavaoci oružarskog biznisa ocenjuju kao neozbiljne, uz obrazloženje da tamo postoji samo vremešni hangar za remont aviona orao i ništa više
Kakogod, ono što je vlast najavljivala bitno odudara od onoga što je realizovano. Po sporazumu o strateškom partnerstvu Jugoimporta i Elbit sistema, te dve kompanije trebalo je da otvore zajedničku fabriku, u kojoj će Izraelci sa udelom od 51 odsto biti većinski, a Jugoimport sa 49 odsto manjinski partner. Kako je državna kompanija sa 49 pala na nula odsto, niko od nadležnih nije našao za shodno da objasni. Ni kakve veze, osim što će obezbediti radnu snagu, ima država Srbija sa firmom čiji je stopostotni vlasnik kompanija iz Londona, a ona u većinskom vlasništvu grčkog biznismena.
I dok se do pre nekoliko meseci taj projekat opravdavao korisnim efektima po srpsku namensku industriju zbog potencijalnog transfera izraelske tehnologije za proizvodnju visokosofisticiranih bespilotnih letelica, sve je jasnije da je to, po svemu sudeći, bila još jedna računica bez krčmara, toliko karakteristična za aktuelnu vlast. Ništa veće nisu šanse ni da će se u taj posao značajnije uključiti domaća vojna industrija, osim što će Krušik iz Valjeva da isporučuje eksploziv, odnosno bojeve glave sa projektilima za izraelske dronove.
Ako država Srbija i neće imati neke naročite koristi od ovog „zajedničkog“ poduhvata, izraelska privatna kompanija Elbit sistem svakako hoće. Srbija je, naime, sa njom prošle godine potpisala dva ugovora o kupovini njihovih proizvoda za skoro dve milijarde dolara
Ako država Srbija i neće imati neke naročite koristi od ovog „zajedničkog“ poduhvata, izraelska privatna kompanija Elbit sistem svakako hoće. Srbija je, naime, sa njom prošle godine potpisala dva ugovora o kupovini njihovih proizvoda za skoro dve milijarde dolara. Na osnovu tog ugovora, Elbit je Srbiji isporučio savremene višecevne raketne sisteme Puls koji su domaćoj javnosti predstavljeni nedavno, na Pešteru, zatim borbene dronove hermes, rakete i dronove dugog dometa, sisteme za elektronsko ratovanje…
Istine radi, Srbija je u međuvremenu, za samo dve godine, od 2023. do 2025, povećala izvoz municije i naoružanja u Izrael skoro 37 puta, sa 3,1 na 114 miliona evra. Izrael je Srbiji postao četvrta najvažnija izvozna destinacija izvan Evrope, a naša zemlja ubedljivo najznačajnije tržište izraelske vojne industrije na Balkanu.
