U danu u kom je objavljeno da je u najvećem ribnjaku u Beogradu, na zaštićenom staništu bare Veliko blato, uginulo 35.000 šarana jer komunalne službe nisu obezbedile vodu, Aleksandar Vučić je za potrebe izborne kampanje izvadio ribolovačku dozvolu. I zabacio udicu na jezeru Šalinac, ubeđen da su se komunalci postarali da u njegovom, i samo njegovom, slučaju ne dođe do iznenađenja, već da su obezbedili i dovoljno vode i dovoljno ribe za snimanje idilične scene koja nema nijednu dodirnu tačku sa realnošću.
To štoobičan građanin koji tvrdi da se kandiduje za premijera, iako takva kandidatura po zakonima ove zemlje ne postoji (predstoje nam parlamentarni a ne premijerski izbori), ne zna čak ni to da su ribe i čista voda za mandata Aleksandra Vučića postale ugrožene vrste – nije problem. Svi, pa čak i neobavešteni, imaju pravo da se kandiduju. Ali je teško poverovati da predsednik zemlje ne zna koliko je septičkih jama i toksičnih materija uliveno u idilu koju reklamira, s obzirom na to da nas ubeđuje da je obavešten o svemu: od detalja tužilačkih istraga, koje po zakonu ne bi smeo da ima, do seksualnog opredeljenja svakog svog oponenta. Ili škakljivih detalja o kojima kao „pristojan čovek“ ne bi govorio (samo će ih staviti na raspolaganje tabloidima i lično tračariti jer ne može baš da pobegne od svoje naravi) o sumnjivim aktivnostima Ilije Srdanovića, koje su zabeležene u telefonu bivše predsednice Vrhovnog suda CG Vesne Medenice.
A šta ćemo s Aleksandrom Vučićem koji ruši ustavni poredak jer je još početkom godine zaronio u državnu kasu da bi platio izbornu kampanju i samo joj dao na ubrzanju kada je zvanično otpočela
U normalnoj zemlji bi već ta dva primera (pecanje u trenutku kada bi zbilja odgovoran predsednik reagovao na problem pomora riba i blaćenje protivkandidata na osnovu navoda dobijenih od službi) bila dovoljna da se građani zamisle da li je „premijerski kandidat“ licemer i folirant koji suštinski nema predstavu gde je sve kao predsednik zaribao. Ali Srbija nije normalna zemlja i u njoj su svi koji ne padaju u euforiju od sreće kada vide Vučića kako se brije, peca, češe, kuva džem, pije treću rakiju ili nonšalantno obilazi regionalni put u Markovcu (za potrebe tog snimka je zatvoren saobraćaj i iznajmljen autobus koji vozi gore-dole da bi delovalo kao da nekog ima) u ozbiljnom i egzistencijalnom i bezbednosnom riziku.
Za to će se postarati tužioci poput Miodraga Markovića koji je zatražio pomilovanje za jednu od onih koji su gazili studente, ali i oni koji će na vreme obezbediti tamnicu za sve koji su čuli zvučno oružje jer su pokušali da „sruše ustavni poredak“. Bar je tako Marković objasnio, uz poklič: „U ime Višeg javnog tužilaštva u Beogradu mogu da vam predočim, da vam poručim i, ako hoćete, obećam, da će svi učinioci ovih stvari biti procesuirani i da se niko od njih neće izvući.“ Što bi u prevodu trebalo da znači da bi iza rešetaka mogla da se nađe cela studentska lista i svi njihovi birači, opozicija, nevladin sektor, ono malo preostalih nezavisnih novinara, pa čak i lekari koji su pružili pomoć, a da će se SNS na izborima boriti protiv SPS-a i likova poput Ljajića, Nestorovića ili Vulina.
Poenta je u tome što mi ne testiramo samo izbore, već testiramo da li imamo državu. Jer tamo gde nema države nema ni izbora
Zoran Gavrilović
A šta ćemo sa građaninom Aleksandrom Vučićem koji takođe ruši ustavni poredak jer je još početkom godine zaronio u državnu kasu da bi platio svoju izbornu kampanju i samo dao na ubrzanju kada je ona zvanično otpočela? Tako je obraćajući se iz Palate Srbija kao predsednik, najavio da će u kampanju ići kao „običan građanin“ svojim automobilom (zvanično ga ne poseduje) a da će iznajmiti i kamionče. Onda se okrenuo ka svojim saradnicima i upitao: „Da li je iznajmljeno to kamionče“, što znači ili da je osoblje zaduženo za servisiranje predsednikovih potreba ujedno i resurs koji koristi u kampanji ili da lične asistente „običnog građanina“ vodi na zvanična predsednička obraćanja.
I jedno i drugo je kažnjivo, baš kao i njegovo obraćanje sa istog mesta i to nakon što je svečano obećao da dok je u ulozi predsednika neće ogovarati političke konkurente, kada je izneo niz uvreda na račun studenata i omalovažavajući njihov program izjavio: „Nije važno što nemam plan i program, ali umem da teram bicikl.“ I kada je analizirajući njihovu listu zaključio da su to sve „paraziti na državnim jaslama“ i „čopor bez ideje, plana i programa“.
Imajući u vidu da se aktuelna vlast obavezala da će poštovati preporuke ODHIR-a, a da se jedna od njih odnosi na razdvajanje države i partije, Biro za društvena istraživanja (BIRODI) je uložio žalbu povodom Rešenja o proglašenju Izborne liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ i podneo zahtev RIK-u da odbije proglašenje liste zbog „korišćenja imena, položaja, autoriteta i javnih resursa predsednika Vučića radi promocije izborne liste i vođenja kampanje u kojoj se predstavlja kao budući predsednik Vlade“. RIK je, naravno, rekao odlučno ne i oglasio se nenadležnim za pitanje povrede Zakona o sprečavanju korupcije, zbog čega se BIRODI obratio ODHIR-u, svim nadležnim domaćim institucijama, pa čak i i tužilaštvu sa zahtevom da se ispita da li su u kampanji korišćeni institucionalni, finansijski, protokolarni, bezbednosni i medijski resursi predsednika Republike, kao i da li postoje elementi krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja ili drugog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Konkretno, kako izvršni direktor BIRODI Zoran Gavrilović objašnjava, glavni resurs koji Vučić koristi je njegova moć i rejting koji je stekao na nezakonit način uzurpiranjem medijskog prostora, a to znači da više nije u pitanju obična funkcionerska kampanja ili sukob interesa, već da se radi o jednoj ozbiljnoj zloupotrebi funkcije predsednika.
Obraćajući se iz Palate Srbija kao predsednik, najavio je da će u kampanju ići kao „običan građanin“ svojim automobilom (zvanično ga ne poseduje), a da će iznajmiti i kamionče. Onda se okrenuo ka asistentima „običnog građanina“ i upitao: „Da li je iznajmljeno to kamionče“
A da li će se ijedna domaća institucija usuditi da analizira problem?
„Nažalost ne, a naš motiv nije da bilo šta promenimo, već samo da zabeležimo postojeće stanje i da stvorimo uslove da jednog dana imamo dokazni materijal. Mi smo mapirali sve institucije koje su ključne za integritet izbora i sada ćemo da postupamo prema njima. Znači, obratili smo se RIK-u, obratili smo se Agenciji za sprečavanje korupcije, obratili smo se Upravnom sudu, a privodi se kraju krivična prijava koja će biti dostavljena TOK-u jer je on nadležan za korupciju funkcionera. Ako sve ovo ne prođe, tu je Ustavni sud. Možda se dogodi čudo i možda se pokaže da u Upravnom sudu sedi neki sudija koji je spreman da pokaže hrabrost u trenutku dok se režim ljulja. Ovo je naš istraživačko-akcioni poduhvat u kome kao sociolozi, ali i građani, želimo da vidimo kakvo je stanje u društvu i u institucijama koje treba da garantiraju zakonitost izbornog procesa. Pritom je poenta u tome što mi ne testiramo samo izbore, već testiramo da li imamo državu. Jer tamo gde nema države nema ni izbora“, kaže Gavrilović.
Pa i nema ih, zaključio je komesar Saveta Evrope za ljudska prava Majkl O’Flaerti, uz ocenu da je između njegove prošlogodišnje i ovogodišnje posete Srbiji došlo do „naglog pada“ u poštovanju ljudskih prava i da se negativni trend nastavlja, da je „duboko narušeno medijsko tržište koje favorizuje provladine medije“, da nema odgovornosti za policijsko nasilje nad novinarima i demonstrantima i da ga zabrinjavaju izveštaji o upotrebi špijunskog softvera protiv studenata, aktivista, novinara i opozicije, baš kao i najave krivičnog progona ljudi koji su govorili o zvučnom topu. A sličan zaključak je stigao i iz UN, kada je specijalna izvestiteljka za slobodu mirnog okupljanja i udruživanja Đina Romero pozvala vlasti Srbije da uoči izbora obezbede uslove za slobodno i ravnopravno učešće građana i da zaštite mlade, novinare, aktiviste i akademsku zajednicu od pritisaka i zastrašivanja. I zaključila da je prostor za građansko delovanje u Srbiji u „brzom i strmom padu“ i da je njegovo sužavanje postalo ozbiljna pretnja demokratiji i integritetu izbornog procesa.
Međutim, deluje da više nije bitno šta EU i UN imaju da poruče, jer je po poslednjim potezima vlasti jasno da više nema nijedno civilizacijsko pravilo koje nisu u stanju da pregaze, ne bi li uterivanjem straha u kosti izvojevali koji glas više.
