Vidim neki dan vest, Ana Brnabić sazvala vanrednu konferenciju zbog spota koji su objavili studenti Fakulteta dramskih umetnosti. Kakva sad konferencija, gledao sam sve što su objavili poslednjih dana, nema tu ništa za vanrednu konferenciju, jes’ da naprednjacima i ne treba mnogo za vanrednu konferenciju, pogotovo u vreme izbora, oni umeju da iskonstruišu ne od muve magarca, nego ponekad iskonstruišu i muvu koja uopšte ne postoji.
U spotu FDU je rečeno štošta što čak i mnogi njihovi misle, samo se boje da izgovore javno
E, ovo je taj slučaj. Uhvatili se za spot gde su samo iskombinovani snimci Aleksandra Vučića i građana koji govore da ga ne vole ili da negde nije nepoželjan, pa onda on priča kako će u kamiončetu da obilazi Srbiju u predizbornoj kampanji, a onda na samom kraju slede kadrovi zatvora. Dakle, ništa što svakodnevno ne pominje na stotine hiljada, pa možda i milioni građana na društvenim mrežama, naročito u poslednjih godinu i po dana.
Neviđeno
Monstruozno, kaže Brnabić, taj Aleksandar Vučić je nečiji otac, sin i brat, ovo nikada nije viđeno u nekoj kampanji ni u Srbiji, a ni u svetu. Teške reči, a pritom i netačne. Jer da bi bile tačne, Ana Brnabić bi morala da pregleda sve predizborne spotove koji su ikada snimljeni u svetu, da utvrdi da ne postoji ništa slično, pa tek onda da ustvrdi ono što je ustvrdila. I ne samo to, Ana Brnabić je izgleda zaboravila da je čak i u Srbiji postojalo nešto što istina nije čak ni slično sa spotom FDU-a, ali svakako jeste potpuno monstruozno, toliko monstruozno da će ostati upamćeno u istorijskim analima beščašća i političkog sunovrata ove zemlje, a to je spot kojim je u gotovo svim režimskim medijima targetiran Oliver Ivanović malo pre nego što je ubijen ispred prostorija svoje stranke.
O ostalim „monstruoznosima“ koje Anina napredna ekipica priređuje ljudima u Srbiji već 14 godina mogli bi se napisati tomovi i tomovi knjiga, što će se u nekom trenutku verovatno i desiti. Jeste da internet pamti sve, ali količina zla kojoj su izloženi građani ove zemlje koji su odbili da se pokore morala bi da bude i zvanično dokumentovana jer će se ovako nešto teško ponoviti. I to dokumentovana onako u ogromnim knjigama, gabarit Šešelj, mislim ne sam Šešelj, nego gabirita njegovih knjiga, samo da to budu prave knjige, a ne transkripti koje je neko lepo ukoričio, dao im provokativne nazive i nazvao knjigama.
Ni u jednom, doslovno ni u jednom slučaju, Ana Brnabić nije izjavila da je monstruozno bilo šta od pomenutog, a što su trpeli građani svih ovih godina. I ja, za razliku od funkcionerke SNS-a, ovo mogu da kažem sa popriličnom tačnošću i sigurnošću, pošto zbog posla nažalost pratim šta ima da kaže čak i Ana Brnabić
Bilo bi tu mnogo interesantnog štiva, od svih onih ogromnih afera SNS-a u kojima su ljudi bukvalno gubili živote, preko čitanja medicinskih dosijea građana na nacionalnim frekvencijama onoga što su se nekad zvale televizije, a danas su samo propagandni servisi, pa sve do targetiranja nebrojenih ljudi sa naslovnica tabloida, pomenutih nacionalnih frekvencija, ali i sa pozicija najviših državnih funkcija, bilo da se to radi iz kabineta, Vlade ili sa skupštinske govornice.
Dobro u lošem
Ni u jednom, doslovno ni u jednom slučaju, Ana Brnabić nije izjavila da je monstruozno bilo šta od pomenutog, a što su trpeli građani svih ovih godina. I ja, za razliku od funkcionerke SNS-a, ovo mogu da kažem sa popriličnom tačnošću i sigurnošću, pošto zbog posla nažalost pratim šta ima da kaže čak i Ana Brnabić.
Ali ipak ima i nešto dobro u svemu ovome. Ana Brnabić je pozvala sve građane da pogledaju spot studenata FDU-a i on je emitovan na svim režimskim medijima. A u njemu je rečeno štošta što čak i mnogi njihovi misle, samo se (još uvek) boje da izgovore javno. I samo je pitanje dana kada će se čak i iz lojalističke potplaćene i ucenjene mase čuti ono jedno „UA!“, koje više ne može da trpi teror i glad.
