Početak školske godine ponovo je aktuelizovao slučaj seksualnog zlostavljanja četrnaestogodišnjeg M. M. iz Mrčajevaca, koje su nad njim izvršili vršnjaci 11. juna, pred sam raspust. „Došao je kući sam, sa bratom, i nismo ni slutili šta se desilo dok me drugi sin nije povukao u stranu i sve mi ispričao, jer ga je bilo sramota da o tome govori pred majkom“, za Radar svedoči otac Radoslav Marković.
A dogodilo se to da su učenici sedmog razreda OŠ „Tatomir Anđelić“ gubili čas u popodnevnoj smeni. Grupa njih namamila je svog drugara u praznu učionicu, gde su mu skinuli pantalone i dok ga je jedan držao, drugi je „počeo“, kako se M. M. izrazio pred TV kamerama. Radnja se ponovila još jednom sa drugim počiniocem. Opisano otac naziva silovanjem, jer „dete je to osetilo, tako je reklo“.
Više javno tužilaštvo u Čačku, s druge strane, menjalo je viđenje tog duboko traumatičnog slučaja od „neprimerenog ponašanja dečaka, radi egzibicionizma“, do „polnog uznemiravanja iz čl. 182a Krivičnog zakonika“, prema javnim saopštenjima od 15. juna i 9. septembra.
VJT Čačak oglasilo se i 31. jula zbog „velikog interesovanja javnosti i neosnovanih tvrdnji da je reč o silovanju u školi”, uz zaključak da do toga nije došlo – „na osnovu medicinske dokumentacije, prikupljenih obaveštenja i drugih dokaza“. Dakle, presuda je doneta pre početka sudskog procesa, čiji će pripremni deo biti započet 24. septembra.
Protesti građana i reakcija države
Silovanje kao kvalifikaciju osporio je i ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, koristeći priliku izglasavanja nepoverenja Vladi u Narodnoj skupštini 28. jula, pa je tako zapravo „predskazao“ saopštenje tužilaštva tri dana kasnije. U toj objavi, VJT je dodalo da se „neće izjašnjavati o pokušajima zloupotrebe ovog krivičnopravnog događaja u dnevnopolitičke svrhe“, s obzirom na to da su „takve aktivnosti usmerene na narušavanje integriteta državnih organa i dovođenje u pitanje bezbednosti dece u školama i drugih građana“.
Navedeno je zapravo bila reakcija na protestni skup žitelja Mrčajevaca, organizovan 18. juna, baš zbog nedovoljne agilnosti nadležnih. Pet dana kasnije, usledio je zvanični apel Ministarstvu prosvete i tužilaštvu, u kom se zahtevalo veštačenje mobilnih telefona učenika koji su svedočili napastvovanju. A koje su zaposleni u školi navodno terali da izbrišu snimke, umesto da ih predaju policiji, prema saznanjima okupljenih.
Baš ti snimci bole zlostavljanog M. M., posebno jer su ih „videle i devojčice“, kako kaže njegov otac. A on stidljivo saginje glavu.
Protest je 11. avgusta organizovan i ispred Gimnazije u Čačku, i pokrenuta peticija kojom se zatražilo utvrđivanje pune istine i odgovornosti povodom predmeta koje je Tužilaštvo sad već drugačije kvalifikovalo. Nezadovoljni tretmanom krivičnog dela u maloj sredini, daleko od Beograda, početkom septembra reagovali su i studenti, buneći se protiv relativizacije događaja i drugih propusta nadležnih.
Hospitalizacija umesto raspusta
A propusti su se dešavali od početka, jer umesto da odmah obavesti roditelje o zlostavljanju, razredna starešina Olivera Kaličanin (sada bivša), ovo je priznala tek na poziv oca Radoslava. „Inače me je zvala za svaku grešku koju M. napravi“, kaže razočaran i činjenicom da je dečak pušten da se vrati kući bez ičije pomoći, u 10 kilometara udaljene Vujetince.
Iste večeri, roditelji su obavestili policiju, a ona ih uputila na urgentno odeljenje Opšte bolnice u Čačku, gde je nakon pregleda M. primljen na dečiju hirurgiju radi daljih opservacija. U bolnici je ostao pet dana, uz nadzor dečjeg hirurga, psihijatra, kao i nadležnog inspektora i policijskih službenika, kako je za medije tada rekla majka dečaka, Ana Marković.
„Od gomile dokumentacije i nalaza, predali su nam samo otpusnu listu po izlasku deteta iz bolnice“, dodaje otac. Ostalo će, nada se, biti razmatrano tokom specifičnog sudskog procesa, prilagođenog uzrastu dvojice okrivljenih protiv kojih je pokrenut postupak.
I ovog puta primenjena su kozmetička rešenja, pa sad dvojica izgrednika časove pohađaju na daljinu, „dok se ne steknu uslovi da se vrate redovnoj nastavi“
„U navedenom događaju učestvovalo je još jedno lice prema kome se po zakonu ne može voditi pripremni postupak niti se prema istom mogu primeniti vaspitne mere, jer u vreme izvršenja dela nije navršilo 14 godina, pa se smatra detetom“, istaklo je Tužilaštvo u saopštenju od 9. septembra.
Dvojica okrivljenih, na nesreću, žive u istom selu, što je razlog za produbljivanje straha njihove žrtve, ali je i bilo povod za maltretiranje, po mišljenju oca.
U korak nas prati i M., naoko odlično raspoložen. Međutim, to je samo privid jer se budi u noćnim morama, te ga roditelji vode svake nedelje u Čačak, kod dečjeg psihijatra. „Svaki taj pregled košta nas po 5.500 dinara, plus što moram da prekidam poljoprivredne poslove da bih ga tamo odveo“, otac navodi.
Bez nauka u slučaju „Ribnikar“
Jer, toj maloletnoj žrtvi sve učestalijeg vršnjačkog nasilja nije obezbeđena sistemska podrška, već se čini da bi sistem radije da ceo slučaj zataška. Kao da mu beogradski primer OŠ „Vladislav Ribnikar“ nije bio dovoljna opomena.
I ovog puta primenjena su kozmetička rešenja, pa sad dvojica (još nedokazanih) izgrednika časove pohađaju na daljinu, „dok se ne steknu uslovi da se vrate redovnoj nastavi“, kako se kaže u saopštenju OŠ „Tatomir Anđelić“, objavljenom 7. septembra, opet zbog „brojnih komentara koji su se poslednjih dana pojavili u javnosti i na društvenim mrežama“. Inače bi se, valjda, o svemu ćutalo.
Ono o čemu se u selu priča ispod glasa jesu prethodni „egzibicionistički nestašluci“ jednog od vinovnika polnog uznemiravanja, i to na ekskurziji prošle školske godine. Što se tiče „leđa“ iza kojih se oni skrivaju, naš sagovornik ih negira, tvrdeći da se roditelji tih dečaka „ne razlikuju od ostalih“.
Više javno tužilaštvo u Čačku menjalo je viđenje tog duboko traumatičnog slučaja od „neprimerenog ponašanja dečaka, radi egzibicionizma“, do „polnog uznemiravanja
Pomenutim prosvetnim merama, njegov sin, kao „dete koje je pretrpelo nasilje, nastavilo je redovno školovanje“. I to uz podršku sistema socijalne zaštite, što za sada funkcioniše, po priznanju oca.
Tok psihološkog oporavka M. M. je nepredvidljiv, s obzirom na to da seksualno nasilje nad decom ima ozbiljne i dugotrajne posledice u vidu poteškoća u uspostavljanju i održavanju ličnih odnosa, anksioznih poremećaja, napada panike, seksualne disfunkcije, depresije, kao i slabije prilagodljivosti na promenu životnih okolnosti. U posttraumatske stresne poremećaje (PTSD) spadaju i noćne more, kao i učestali „flešbekovi“, kada se u svest vrate slike ili zvukovi vezani za traumatičan događaj, kao da se on ponovo dešava.
Zlostavljač najčešće iz neposrednog okruženja
Ponekad dete u tim ponovljenim kadrovima ima snažan osećaj prisustva zlostavljača, u 89 odsto slučajeva – već poznatog žrtvi, bilo da je to član porodice, porodični prijatelj, komšija, prema istraživanju „Naš glas“, koje je od 2023. do 2025. sprovela finska organizacija Protect Children.
I ovde je rađeno slično istraživanje, ali još 2015, kada je predstavljena prva (i poslednja) Nacionalna studija o društvenom problemu seksualnog zlostavljanja dece u Srbiji, čiji je inicijator i nosilac bio Incest Trauma Centar – Beograd. Jedan od ključnih podataka bio je taj da je 10,8 odsto ispitivane dece uzrasta od 10 do 18 godina doživelo neki oblik seksualnog nasilja.
Frapantno je i to što više od polovine osoba kojima su se zlostavljana deca poverila, nije ništa preduzelo, dok je samo sedam odsto slučajeva prijavljeno nadležnim službama. Prema istom izvoru, prosečan uzrast deteta pri prvom incidentu bio je šest godina i šest meseci.
U zaključcima istraživanja Rodno zasnovano nasilje u školama u Srbiji, takođe iz 2015, koje su sproveli Centar za studije roda i politike FPN-a i UNICEF Srbija, navodi se da je 69 odsto đaka osnovnih i 74 odsto učenika srednjih škola doživelo bar jedan oblik tog nasilja. I poručuje se isto što i aktuelni slučaj iz Mrčajevaca, da je nužna snažna i dosledna stručna podrška, da se ova pojava u ekspanziji zauzda.
