Ako je suditi prema najnovijim najavama zvaničnika, višemesečni galimatijas vezan ne samo za početak rada, već i za lokaciju zajedničke fabrike za proizvodnju dronova izraelske kompanije Elbit sistem i domaćeg preduzeća za promet i proizvodnju naoružanja i vojne opreme Jugoimport SDPR, čiji je vlasnik država Srbija, mogao bi da bude okončan do kraja narednog meseca.
Predsednik Aleksandar Vučić, koji ne krije zadovoljstvo kad ga predstavnici Vojske Srbije oslovljavaju sa „vrhovni komandante“, obilazeći zemlju u sklopu predizborne kampanje za još neraspisane vanredne izbore, proteklih nedelja se nekoliko puta javno pohvalio da će zajednička proizvodnja Elbitovih bespilotnih letelica u Srbiji, u okviru sporazuma o strateškom partnerstvu sa Jugoimportom SDPR, definitivno da startuje 15. ili 20. septembra. Prethodno je, krajem 2025, najavljivao da će ta proizvodnja početi u martu ili aprilu, pa ostaje da se vidi da li će konačno krenuti u drugoj polovini narednog meseca.
U zajedničkoj firmi za proizvodnju dronova, kako je ranije najavljeno, izraelski partner Elbit sistem imaće većinski udeo od 51, a domaći Jugoimport SDPR 49 odsto. Ta firma za sada u APR-u još nije registrovana, ili bar javnost o tome nije obaveštena
Svojevrsni kuriozitet je da niko zvanično još nije saopštio ni gde će se zajednički izraelsko-srpski dronovi proizvoditi, tako da javnost i dalje spekuliše o lokaciji fabrike koja bi za samo dve-tri nedelje trebalo da počne da proizvodi dve vrste bespilotnih letelica – jednih, kratkog dometa sa rotacionim krilima i velike nosivosti i drugih, bržih i dugog dometa, koji mogu da operišu na visinama iznad šest kilometara.
Većinski vlasnik zajedničke firme biće izraelski Elbit, a manjinski Jugoimport
Radar nezvanično, ali iz pouzdanih i dobro obaveštenih izvora saznaje da bi prvi primerci izraelskih, tehnološki viskosofisticiranih dronova trebalo da budu sklopljeni u Vojnotehničkom institutu (VTI), na teritoriji beogradske opštine Čukarica. Tu bi, po svemu sudeći, trebalo da bude sedište zajedničke fabrike Elbita i Jugoimporta za proizvodnju dronova, u kojoj će izraelski partner imati većinski udeo od 51, a domaći 49 odsto.
Da li će tako zaista i biti saznaćemo 15. ili 20. septembra, ako tada, kako je najavljeno, krene proizvodnja, jer zajednička firma za sada u APR-u još nije registrovana ili bar javnost o tome nije obaveštena.
Pre samo nekoliko meseci, proletos, delovalo je skoro kao izvesno da bi nova fabrika za sklapanje izraelskih dronova mogla da bude locirana u krugu kompanije Pink riserč end development centar (PR-DC) u Šimanovcima, kod Beograda, u kojoj većinski udeo od 52 odsto ima vlasnik Pink medija grupe Željko Mitrović. Tim pre što se PR-DC, zahvaljujući bliskim vezama vlasnika „ružičaste televizije“ i vrha vlasti, s jedne, ali i manjinskom suvlasniku i glavnom inženjeru kompanije Milošu Petrašinoviću i grupi njegovih mladih kolega, s druge strane, već etablirala kao proizvođač bespilotnih letelica.
Sagovornici iz vojnih fabrika veruju da će 15. ili 20. septembar Vučić da iskoristi za predizbornu kampanju, „sa bombastičnim izjavama o početku proizvodnje“, s tim što će tog dana početi sklapanje određenog broja tih letelica da bi se javnosti „zamazale oči“
Sam Petrašinović je, međutim, početkom juna za Radar energično demantovao spekulacije o tome da PR-DC ima bilo kakve veze sa proizvodnjom izraelskih dronova u Srbiji. Kurtoazno je, pritom, ocenio da je „s poslovne strane zdrava konkurencija uvek dobrodošla, naročito ako doprinosi angažovanju domaćih stručnjaka i sticanju znanja i tehnologija“.
Šta o fabrici dronova kažu u PR-DC, Utvi i Teleoptiku
Nedugo potom, pojedini domaći i izraelski mediji ponovo su, pozivajući se na dokumentaciju o izraelsko-srpskom partnerstvu u vojnoj industriji „u koju su imali uvid“, objavili da će se Elbitovi dronovi u Srbiji, ipak, proizvoditi u Šimanovcima, „u iznajmljenom pogonu kompanije PR-DC“, njen suvlasnik Miloš Petrašinović ponovo je za Radar izjavio da PR-DC „nije uključen u projekat“, te da „nemaju nikakva saznanja o njemu“.
Srbija je sa Elbitom potpisala dva ugovora o kupovini njihovih proizvoda za skoro dve milijarde dolara, a s druge strane je za samo dve godine izvoz municije i naoružanja u Izrael povećala skoro 37 puta, sa 3,1 na 114 miliona evra
U međuvremenu je kao mesto buduće fabrike pominjana i pančevačka Utva, koja se u poslednje vreme dovodila u vezu i sa navodno potencijalnom izradom delova za francuske višenamenske borbene avione rafale. Zaposleni u fabrici o tome, kako kažu, nemaju pojma i uzgred za Radar ističu da prostorno, organizaciono i kadrovski nisu sposobni ni za proizvodnju dronova, a kamoli da se uključe u lanac dobavljača francuske kompanije Daso avijejšn, proizvođača rafala.
Kad je definitivno postalo jasno da se zajednički dronovi neće proizvoditi u Šumanovcima, a da je Utva praktično neupotrebljiva, Radar je daljom „pretragom terena“ došao do firme Teleoptik Žiroskopi iz Zemuna, koja je u međuvremenu takođe počela da proizvodi dronove. Iz pogona te kompanije već duže izlaze dronovi komarac 1, komarac 2 i komarac 3. Radi se o familiji domaćih bespilotnih letelica za jednokratnu upotrebu, takozvanih kamikaza, koje razvija Vojnotehnički institut, a proizvodi Teleoptik, dok valjevski Krušik za te dronove obezbeđuje bojeve glave sa projektilom kalibra 105 milimetara.
U Teleoptiku su nam, međutim, rekli da ta fabrika ni na koji način nije uključena u poslovni aranžman Jugoimporta SDPR i Elbit sistema, ali da se može pretpostaviti da bi sklapanje izraelskih dronova, bar u početku, moglo da bude organizovano u Vojnotehničkom institutu u Žarkovu.
Sporazumom o strateškoj saradnji Jugoimporta i Elbita predviđeno je i da u Prvom partizanu počne proizvodnja antidron municije, odnosno antidron projektila, koji bi se navodno koristili i za zaštitu pogona za proizvodnju izraelskih dronova u Srbiji
Istoga dana, 19. avgusta, Vučić je tokom obilaska Kuršumlije obišao i Jugoimportovu ćerku-firmu, Složene borbene sisteme i ponovio da će Srbija za „dvadesetak dana“ početi da pravi „neke od najmodernijih dronova na svetu, koji ne mogu da se nabave za 1.000 ili 2.000 evra, kakve Srbija već proizvodi“. Naprotiv, rekao je, to će da bude „ozbiljna sila“, da će svaki da košta 30.000 evra i da će se proizvoditi „blizu Beograda, u opštini Čukarica“.
VTI se do sada bavio samo istraživanjem i razvojem, a sad bi trebalo da proizvodi dronove
U toj gradskoj opštini, osim Vojnotehničkog instituta, po rečima sagovornika iz Teleoptika, nema drugih firmi koje su bile uključene u bilo kakvu vojnu proizvodnju. Dakle, sve ukazuje da će se dronovi proizvoditi u krugu Vojnotehničkog instituta, naučnoistraživačke vojne ustanove, koja se ekskluzivno decenijama bavila razvojem novih vrsta naoružanja domaće vojne industrije, ali nikada do sada nije imala bilo kakvu proizvodnju artikala vojne industrije.
Pojedini domaći i izraelski mediji objavili da će se Elbitovi dronovi u Srbiji proizvoditi u Šimanovcima, „u iznajmljenom pogonu kompanije PR-DC“, a njen suvlasnik Miloš Petrašinović za Radar tvrdi da PR-DC „nije uključen“ i da „nema nikakva saznanja o tom projektu“
Otuda smo i rukovodstvo VTI upitali da li će proizvodnja izraelsko-srpskih dronova sredinom septembra startovati u njihovoj ustanovi i ukoliko hoće, da li VTI ima spremne proizvodne hale, radnike i ostale uslove za serijsku proizvodnju i potonje testiranje dronova. Uz to, ako u VTI ništa od toga nema, kao što se u stručnoj javnosti osnovano tvrdi, pitali smo na koji će onda način proizvodnja dronova u toj ustanovi biti organizovana, ali do odlaska ovog broja Radara u štampu ni na jedno od ovih pitanja nismo dobili bilo kakav odgovor.
Ako je cilj da VTI ne bude samo razvojna i ustanova za ispitivanje i testiranje, već i neposredni proizvođač, to najpre zahteva promenu njegovog statusa i organizacije. Nije dovoljno samo da se otvori proizvodna hala i nabavi i instalira nova oprema, već je neophodno da prethodno Vlada Srbije i Ministarstvo odbrane donesu odluku o proširenju delatnosti na proizvodnju vojnih dronova, objašnjavaju stručnjaci. Tek nakon toga bi u okviru VTI mogao da bude formiran poseban proizvodni sektor ili zavod za bespilotne sisteme, koji bi u svom sastavu imao odeljenja za konstrukciju i razvoj, tehnologiju, izradu prototipova, proizvodnju malih serija, kontrolu kvaliteta, ispitivanje i drugo.
Komentarišući glasine da bi pančevačka Utva mogla da bude angažovana za izradu delova i za francuske borbene avione, zaposleni kažu da njihova firma prostorno, organizaciono i kadrovski nije sposobna ni za proizvodnju dronova, a kamoli da bude deo lanca dobavljača Daso avijejšna, proizvođača rafala
U startu, tvrde naši sagovornici, to ne bi morala da bude velika fabrika. Za početak bi bio dovoljan manji pogon za sklapanje i završnu kontrolu, dok bi komponente za dronove proizvodile druge domaće fabrike… Problem je što, koliko se zna, VTI nema adekvatne proizvodne hale i opremu, a ni obučene radnike, niti je stvoren zakonodavni okvir da VTI proširi delatnost na proizvodnju dronova. A do najavljenog početka proizvodnje ostale su još samo tri sedmice, te praktično nema ni teoretskih šansi da VTI do tada može da stvori i najosnovnije uslove za ozbiljniji početak proizvodnje visokosofisticiranih izraelskih dronova.
I dronovi su deo predizborne kampanje
Prva serija, prema Vučićevim rečima, namenjena je Vojsci Srbije, a ostatak će biti ponuđen stranim kupcima. No, to će biti moguće tek kada se organizuje ozbiljna serijska proizvodnja, a nje sigurno neće biti narednog meseca. Zato naši sagovornici iz Teleoptika i drugih vojnih fabrika veruju da će 15. ili 20. septembar Vučić da iskoristi za svoju predizbornu kampanju, „sa bombastičnim izjavama o početku proizvodnje jednih od najboljih dronova u svetu“, s tim što će tog dana početi sklapanje određenog broja tih letelica da bi se javnosti „zamazale oči“.
Iz VTI nisu odgovorili na pitanja da li će oni u septembru početi da proizvode izraelsko-srpske dronove, da li imaju spremne proizvodne hale, radnike i ostale uslove za serijsku proizvodnju i ako nemaju sve te uslove kako planiraju da organizuju proizvodnju
Bez obzira na sve manipulacije i nepoznanice vezane za ulaganje u zajedničku fabriku, stručna javnost se, ipak, slaže da će poslovni aranžman Jugoimporta i Elbita, pogotovo kad i ako u VTI počne proizvodnja punim kapacitetom, biti koristan za Srbiju, jer Izrael spada u svetske lidere u proizvodnji savremenog naoružanja i dronova.
Pojedini analitičari tvrde da ta saradnja ima i geostratešku dimenziju, koja se ogleda u činjenici da Izrael kao zemlja male površine nema stratešku dubinu i praktično je „na puškomet“ udaljena od Irana, Hezbolaha, Hamasa i njihovih raketnih napada. Jedan od načina za prevazilaženje tog problema jeste izmeštanje proizvodnje visokosofisticiranog naoružanja i dronova u prijateljske zemlje, u kojima će da budu zaštićene od raketnih napada od izraelskih neprijatelja na Bliskom istoku. Srbija je, za razliku od nekih drugih prijateljskih zemalja Izraela – Indije, na primer – na sasvim dovoljnoj udaljenosti od potencijalnih raketnih udara, ali nije ni daleko od Bliskog istoka, pa ni troškovi transporta delova i pozicija, ali i gotovih proizvoda ne mogu da budu (pre)visoki.
Sporazumom o strateškoj saradnji Jugoimporta SDPR i Elbit sistema predviđen je i skorašnji početak proizvodnje antidron municije, odnosno antidron projektila u užičkom Prvom partizanu, saznaje Radar. Ta municija i projektili bi se navodno koristili i za zaštitu pogona za proizvodnju izraelskih dronova u Srbiji.
Srbija je sa Elbitom potpisala dva ugovora o kupovini njihovih proizvoda za skoro dve milijarde dolara, a s druge strane je za samo dve godine izvoz municije i naoružanja u Izrael povećala skoro 37 puta, sa 3,1 na 114 miliona evra
Srbija je, inače, sa Elbitom prošle godine potpisala dva ugovora o kupovini njihovih proizvoda za skoro dve milijarde dolara. Na osnovu tog ugovora, Elbit je Srbiji isporučio savremene višecevne raketne sisteme Puls koji će, prema najavi Vučića, uskoro biti predstavljeni domaćoj javnosti, na Pešteru, zatim borbene dronove hermes, rakete i dronove dugog dometa, sisteme za elektronsko ratovanje…
Srbija je, s druge strane, izvoz municije i naoružanja u Izrael za samo dve godine, od 2023. do 2025, povećala skoro 37 puta, sa 3,1 na 114 miliona evra. Izrael je Srbiji postao četvrta najvažnija izvozna destinacija izvan Evrope, a naša zemlja ubedljivo najznačajnije tržište izraelske vojne industrije na Balkanu.
