Biznismen Branislav Grujić, čija je firma Rejlvej siti kroz partnerstvo sa državom sagradila poslovni kompleks iznad Železničke stanice Prokop, kupio je firmu Imperialdžet, odnosno nekadašnju avio-kompaniju Er Pink Željka Mitrovića za najmanje 14,6 miliona evra, koliko je iznosila procenjena vrednost.
Za taj novac dobio je i četiri aviona tipa cesna, koji su posle velikog međunarodnog skandala od pre dve i po godine praktično prizemljeni, a dozvole im oduzete. Nekadašnju avio-kompaniju Željka Mitrovića Grujić je kupio preko PF Avijejšn, jedne od 26 svojih firmi u Srbiji, koje se bave najrazličitijim delatnostima, od izgradnje stambenih zgrada, preko trgovine automobilima i farmacije, do konsultantskih aktivnosti i poslova obezbeđenja.
Početna cena za firmu u stečaju – 1,7 milijardi dinara
U svoje poslovno carstvo jedan od najbogatijih srpskih biznismena i član Srpskog poslovnog kluba Privrednik Branislav Grujić dodao je još jednu kompaniju – Imperijaldžet, koja je u prethodnih nekoliko godina prošla kroz ozbiljne turbulencije i bila na ivici gašenja. Grujić ju je kupio kao firmu iz stečaja za najmanje 1.714.776.000 dinara ili 14,6 miliona evra. Prema podacima sa sajta Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, to je bila njena procenjena vrednost i (trebalo bi) početna cena, a konačna nije saopštena.
Grujić je jedan od osnivača i kopredsednik kompanije PSP Farman holding, čiji je jedan od najznačajnijih projekata u Srbiji stambeni kompleks West 65 na Novom Beogradu, a osnovao je i istoimenu firmu, koja se bavi arhitektonskom delatnošću
Ipak, nema sumnje da ju je kupila firma PF Avijejšn, koja je u formalnom vlasništvu kompanije Merlako holding limitid sa Kipra, a iza koje kao stopostotni vlasnik stoji upravo Branislav Grujić. Sve je ozvaničeno 18. avgusta, kada je ta firma upisana kao njen vlasnik u Agenciji za privredne registre. Istog dana promenjeno je njeno sedište, pa je iz Tržnog centra Enjub u Bloku 45, čiji je deo nedavno izgoreo u požaru, prebačeno u Višnjićevu ulicu u opštini Stari grad, na adresu gde se nalaze i ostale Grujićeve firme.
Ono što je izvesno jeste da su u kupoprodajnu cenu ušla četiri aviona tipa cesna 560XL, zatim putničko vozilo ford galaksi titanijum 2.2 TDCI, putnički autobus mercedes benz sprinter 516 CDI, tri traktora, mašine, alati i rezervni delovi. Sa tom imovinom, međutim, nije došla i dozvola za letenje, koju je Er Pink izgubio početkom 2024. Tada je posle velikog skandala izbrisan sa liste ovlašćenih operatera, koju objavljuje Direktorat civilnog vazduhoplovstva.
Međunarodni skandal i propast Er Pinka
Upravo je Radar ekskluzivno objavio da je telo Evropske unije za civilni saobraćaj (EASA) tražilo da avio-kompanije Er Pink i Er Emeralds, koje su bile u vlasništvu i suvlasništvu Željka Mitrovića, i Star flaj vings, iza koje je stajao Nikola Petrović, kum predsednika Aleksandra Vučića, vrate AOC dozvole za letenje, što su oni i učinili. Do iznenađujućeg otkrića došlo se kada je krajem januara 2024. to telo EU vršilo kontrolu i, potom, ustanovilo brojne nepravilnosti u radu tih avio-kompanija.
14,6 miliona evra
je procenjena vrednost Imperial džeta, nekadašnje avio-kompanije Er Pink i najmanje toliko je za nju platio Grujićev PF Avijejšn, koji je zauzvrat postao vlasnik i četiri aviona tipa cesna
Sumnjalo se, kako je Radar objavio, da su firme Željka Mitrovića falsifikovale dužinu letenja i da su prevozile oligarhe iz Rusije bliske režimu Vladimira Putina, kao i da su umanjivale sate letenja svojih aviona. Samim tim njihove letelice i nisu išle na propisane servise kada je za njih bilo vreme, na osnovu stvarnih sati letenja, već kasnije. Sumnjalo se i da su ove kompanije zbog izbegavanja redovnih servisa nudile damping cene, niže od konkurencije, te da su posade, pre svega piloti ove tri kompanije upravljali avionima duže nego što je to dozvoljeno, pa su samim tim dovele u pitanje i bezbednost putnika.
Nikola Petrović se o ovom skandalu nije oglašavao, dok je Mitrović kratko potvrdio da su izbrisani iz registra ovlašćenih operatera. „To je učinjeno na naš zahtev“, kratko je za Danas rekao jedan od vlasnika Er Pinka.
I tada zapravo počinje kraj ovoj kompaniji. U trenutku velikog skandala udeo od 48 odsto u njenom vlasništvu imao je Željko Mitrović, dva posto pripadalo je Pink medija grupi, dok je preostali deo bio u vlasništvu Aleksandra Ilića.
Na prizemljenje aviona i gubitak dozvola vlasnici Er Pinka nisu računali. Do tog trenutka, podigli su devet kredita kod nekoliko banaka, čija je ukupna vrednost iznosila skoro 36 miliona evra. Od toga, oko 21,5 miliona je u evrima, dok se za ostatak iznosa Mitrović zadužio u američkim dolarima, pisao je portal Nova. Prema zvaničnim podacima iz finansijskog izveštaja, na kraju 2023. preostali dug iznosio je oko 1,22 milijarde dinara, odnosno nešto više od 10 miliona evra, a samo tokom te 2023. Mitrovićeva avio-kompanija morala je da otplati oko 3,8 miliona.
Ne mogu da se pohvalim da imam kvalitetniji život. Bio sam mnogo srećniji kada sam bio asistent na fakultetu i imao više vremena za druženje i sport. To vam je u biznisu „dao bih dinar da uđem u kolo, a dva da iz njega izađem“ – Branislav Grujić, 2013.
Situacija je bila izuzetno teška, što je zabeleženo i u napomenama uz finansijski izveštaj za 2023. U tom dokumentu je bilo navedeno da je rukovodstvo Er Pinka „svesno postojanja finansijski značajne neizvesnosti“ u vezi sa tim događajem koji „može da izazove sumnju u mogućnost Er Pinka da nastavi svoje poslovanje u skladu sa načelom stalnosti“.
„Ipak, rukovodstvo Društva aktivno razmatra načine i mere za prevazilaženje novonastale situacije u smislu nalaženja novih načina za nastavak poslovanja i pregovaranje modela za aktivno servisiranje svih svojih dospelih i budućih obaveza prema poveriocima“, zaključuju iz Er Pinka.
U tome nisu uspeli, pa su (makar na papiru) promenjeni vlasnici. U julu 2024. Er Pink menja naziv u Imperialdžet, a u vlasničkoj strukturi više nije bilo Željka Mitrovića i Pink grupe. Udeo Aleksandra Ilića smanjen je na 32 odsto, a među vlasnike u APR-u se upisuju dve firme – Imperialdžet Jurop GmbH iz Nemačke i Ajkron investments limitid sa Kipra sa udelom od 58 odsto.
U evidenciji stvarnih vlasnika pisalo je da iza kiparske kompanije stoji Ilić sa 32 odsto, Abed El Džauni sa udelom od 36,99 posto i Vladimir Petković koji je vlasnik 27 odsto te firme. Petković se u tom trenutku nalazio na direktorskim pozicijama u najmanje četiri Mitrovićeve firme, pa se verovalo da je preko njega vlasnik Pinka pokušao da zadrži koliku-toliku kontrolu nad kompanijom.
Avio-kompaniju u stečaju kupila je 18. avgusta firma PF Avijejšn, koja je u formalnom vlasništvu Merlako holding limitida sa Kipra, a iza koje kao stopostotni vlasnik stoji upravo Branislav Grujić
Međutim, ni promena vlasništva ni naziva nije pomogla. Imperialdžet je u oktobru 2025. otišao u stečaj, a predložila ga je AIK banka, kojoj je ta firma dugovala više od 12 miliona evra. I nakon oglašene prodaje, ispod radara javnosti, dolazi u ruke Branislava Grujića.
Nije poznato da je taj biznismen ikada bio vlasnik neke avio-kompanije. Ipak, osnovna delatnost njegove firme PF Avijejšn, koja je i formalni kupac nekadašnjeg Er Pinka je iznajmljivanje i lizing opreme za vazdušni transport. Pitali smo ga koja je bila konačna cena Imperialdžeta i da li planira da obnovi dozvole za letenje, ali na naša pitanja do zaključenja ovog broja nije odgovorio ni mejlom, ni porukom.
Propusti kod Prokopa
Biznismen Branislav Grujić trudio se da bude što manje u medijima i retko je davao izjave. Van domašaja javnosti možda bi i ostao da nije bilo Prokopa. Naime, on je jedan od suvlasnika kompanije Rejlvej siti Beograd, koju je Republička direkcija za imovinu odabrala za privatnog partnera za zajedničku izgradnju zgrade železničke stanice i propratnih sadržaja.
Okvirni ugovor o zajedničkoj izgradnji objekta železničke stanice, parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja na ploči i prenosu prava na nepokretnostima između Srbije i Rejlvej sitija, kao investitora zaključen je još 14. maja 2020. Međutim, mnogo toga ukazivalo je da nije baš sve bilo po zakonu.
Kako je za Nova.rs ranije izjavio programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, u ovom slučaju reč je o javno-privatnom partnerstvu, a nije ispoštovana procedura predviđena zakonom koji reguliše tu oblast. Ni javni poziv zainteresovanima za ovaj posao nije detaljno precizirao sve kriterijume po kojima se donosila odluka kako to nalaže zakon. Uz sve to, kako je upozorio Nenadić, javnost je bila poprilično isključena iz procesa donošenja odluka, pa se za detalje ovog posla saznalo tek nedavno zahvaljujući interesovanju medija.
U julu 2024. Er Pink menja naziv u Imperialdžet, a kao vlasnici se upisuju Imperialdžet Jurop GmbH iz Nemačke i Ajkron investments limitid sa Kipra. Međutim, promena vlasništva i imena nije pomogla, pa je firma u oktobru 2025. zbog duga od 12 miliona evra otišla u stečaj
Možda je od svega i najgori bezbednosni aspekt projekta Prokop. Iako je reč o modernom prostoru za koji su izdate neophodne dozvole, deo stručne javnosti upozoravao je da može doći do urušavanja, pogotovo što su se na društvenim mrežama i u medijima pojavljivale slike i video-snimci, na kojima su se videle pukotine na potpornom stubu, ploči, poplave i posle najslabije kiše… Mnoge državne firme prebacile su svoje kancelarije upravo u taj kompleks, a zaposleni strahuju za bezbednost. Sa druge strane, Grujićeva kompanija tvrdila je da je sve po zakonu.
Partnerstvo sa Rusom u kompaniji sa Kipra i spisak od 26 firmi u Srbiji
Neobično je bilo i što je gradnju tog prostora iznad glavne železničke stanice dobila kompanija Rejlvej siti, koja je osnovana svega tri meseca pre nego što je Republička direkcija u julu iste godine raspisala javni poziv „potencijalnim partnerima“. U APR-u je kao njen formalni vlasnik upisan Rejlvej sa Kipra, čiji su opet stvarni vlasnici Branislav Grujić i Rus Arkadij Zelmanovič Blank sa po 50 odsto udela.
Gradnju kompleksa iznad glavne železničke stanice Prokop dobio je Rejlvej siti, osnovan svega tri meseca pre nego što je Republička direkcija raspisala javni poziv „potencijalnim partnerima“, čiji je formalni vlasnik Rejlvej sa Kipra, a stvarni vlasnici Branislav Grujić i Rus Arkadij Zelmanovič Blank sa udelom od po 50 odsto
Srpsko-ruski dvojac koji predvodi ovaj holding, prema pisanju portala KRIK iz 2017, pominje se i u jednoj malteškoj kompaniji. Tada je KRIK objavio da se Grujić, srpski biznismen koji već godinama živi u Rusiji, u projektu „Rajski papiri“ pojavljuje kao suvlasnik malteške kompanije PF Propertiz limitid, a da mu je partner upravo Rus Arkadij Zelmanovič Blank.
Grujić je jedan od osnivača i kopredsednik kompanije PSP Farman holding, koja je predstavljena kao multinacionalna i multifunkcionalna kompanija za ulaganja u nekretnine. Svakako jedan od najznačajnijih projekata ovog holdinga u Srbiji je stambeni kompleks West 65. On je osnovao i firmu West 65, koja se bavi arhitektonskom delatnošću, a otvorio je i West 65 spa, čiji je osnovni posao „nega i održavanje tela“.
I ovo su samo neke od kompanija Branislava Grujića, a u Srbiji ima ih najmanje 26. U APR-u kao njihovi formalni vlasnici često su upisane Grujićeve firme sa Kipra i iz Holandije, a više kompanija vodi se i na Branku Grujić i one se uglavnom bave iznajmljivanjem nekretnina.
Grujić je diplomirao na Mašinskom fakultetu u Beogradu, a završio je studije u nemačkom gradu Karlsrueu. Posle diplomiranja postao je jedan od najmlađih asistenata za teorijsku mehaniku u istoriji Univerziteta u Beogradu. Košarkom se profesionalno bavio i igrao u OKK Beograd. Danas je istaknuti član Srpskog poslovnog kluba Privrednik, koji okuplja najznačajnije biznismene u Srbiji. Dobitnik je više različitih poslovnih priznanja.
U Srbiji ovaj član Kluba Privrednik ima najmanje 26 firmi i u APR-u su kao njihovi formalni vlasnici često upisane njegove firme sa Kipra i iz Holandije, a više kompanija vodi se i na Branku Grujić i one se uglavnom bave iznajmljivanjem nekretnina
U jednom od retkih intervjua koji je dao još 2013. govorio je o svom poslovnom uspehu i šta mu je on doneo. „Ne mogu da se pohvalim da imam kvalitetniji život. Ja sam bio mnogo srećniji kada sam bio asistent na fakultetu, radio drugom dinamikom, i imao više vremena za druženje i sport. To vam je u biznisu ‘dao bih dinar da uđem u kolo, a dva da iz njega izađem’.“
I kako da mu verujemo – ima toliko toga, ali ne i ta dva tako potrebna dinara.
