Postalo je neprijatno. I nekako teskobno. A i nema se mnogo prostora za manevar. Pitanja bivaju sve teža i na neka mora da se odgovori. Naka čekaju neko bolje vreme. Jedna moja drugarica ima običaj da kaže „Ništa gore nego nevešta manipulacija“. Ti stojiš, sve oči su uprte u tebe i trebaš nešto da kažeš. Stranu si davno izabrao i pristao na sve što nosi taj izbor.
Ja evo ne bih mogao pa taman da živim 200 godina. Uglavnom, postaje trend, moguće i da je zauzet stav, da u ovo teško vreme, kad se obilaze sela i gradovi, kad u krupnom planu vidimo oznojene i unezverene predsednike opština kojima očigledno propada „holidej“ a i ako slučajno odu ne smeju da objavljuju slike na društvenim mrežama pa onda kao i da nisi bio, da bi poželjno bilo da pred narod istupi neka ozbiljna institucija. A kud ćeš ozbiljnije no Više javno tužilaštvo u Beogradu.
U novinama koje imaju više nego pristojan odnos cene i kvaliteta, koje ne finansiraju strani plaćenici i svi oni koji mrze Srbiju i SrBstvo, oglasio se glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Takve neke dobre vesti bi valjalo zabeležiti i zadužiti nekog sa perfektnom dikcijom da pročita kad se bude otvarao „EKSPO“.
Na naslovnoj strani, izdvaja se izjava glavnog tužioca da je postignut uspeh (ne mogu da dočaram ali valjda u ovom momentu bi trebalo da se čuju fanfare), tako što su rešena sva ubistva u Belom gradu od početka godine.
Kada su u pitanju profesionalna ubistva, tzv. mafijaška, obračuni između kriminalnih grupa, ili ubistva nekih poznatijih ličnosti iz svih sfera, tu se već očekuju teškoće za istražne organe. Profesionalci znaju šta su bazne stanice, šta su kriptovani telefoni, kakvi su pripadnici državnih organa koji im pomažu, šta je DNK, a šta su nadzorne kamere i druge evidencije kretanja
Nema drugo nego da ruke same krenu u aplauz, ali ne onaj da pogađaš takt iz dva-tri puta, kao onomad jedan ambasador koji je ozbiljno dobar bio u tapšanju, nego onako jedan ozbiljan, pravovremen, ni dugačak, ni kratak aplauz, nego taman. Malu senku na tako jednu dobru izjavu „hvalite me usta moja“ baca situacija da je došlo neko novo, malo neprijatno vreme, gde oprez zapoveda da se svaka izjava malo preispita.
Neumoljiva statistika
Statistika je majka svih nauka i jedno čudo od nauke. Nema veze sa statistikom ali palo mi je na pamet kad je kolegi sa Drugog odeljenja u neko doba bilo više mučno da gleda mrtve i ranjene a uz to i opljačkane pa je tražio od načelnika saglasnost da pređe u neko drugo odeljenje gde je malo lakše a tenzija makar za nijansu manja. Načelnik koji kao i svaki rukovodilac na svojim leđima nosi težak teret državnih obaveza, rekao mu je da sam sroči te svoje karakteristike, stavi to na papir pa će on da potpiše saglasnost. Kolega mnogo lepo sročio. Na kojim predmetima je radio, statistiku odeljenja, da voli timski rad, da savršeno funkcioniše pod pritiskom, da ima informatore, saradnike…i odnese to načelniku. Načelnik uzima papir, već spreman da stavi potpis ali gleda papir, pa gleda kolegu, pa opet gleda papir i na kraju kaže „Meni žao ovakvog radnika da pustim u drugo odeljenje. Znači pamtim da je još pre četvrt veka statistika znala da prevari.
Kad bi se malo analizirala izjava tužilaštva, neko ko nije radio nego je makar samo sedeo u hodniku Trećeg odeljenja UKP-a (Odeljenje za krvne i seksualne delikte) mogao bi da kaže da su porodična ubistva tragedije i da su skoro uvek odmah rešiva, i završavaju očajem ubice koji u većini slučajeva izvrši samoubistvo ili sačeka policiju uplakan na krevetu. Statistika to prikazuje kao rasvetljeno ubistvo.
Takozvane psihopate (ne znam da li ima neka bolja reč), a ima ih i odlikuje ih nedostatak empatije i potpuno odsustvo osećaja krivice , su malo teži slučaj, ali moderna tehnologija i izobilje nadzornih kamera su to dovele do skoro idealnih rezultata, što svakako ulazi u statistiku.
Upadljiv je podatak da se životna dob izvršioca i neposrednih pomagača u tim ubistvima, poslednjih godina kreće u nekom rasponu od 16 pa najkasnije do 25 godina ili ako treba da se zvuči knjiški u rasponu od starijih maloletnih lica pa do mlađih punoletnih osoba
Kada su u pitanju profesionalna ubistva, tzv. mafijaška, obračuni između kriminalnih grupa, ili ubistva nekih poznatijih ličnosti iz svih sfera, tu se već očekuju teškoće za istražne organe. Profesionalci znaju šta su bazne stanice, šta su kriptovani telefoni, kakvi su pripadnici državnih organa koji im pomažu, šta je DNK, a šta su nadzorne kamere i druge evidencije kretanja.
Tužilaštvo je moglo da upozna široke narodne mase sa još nekim bitnim podacima sem statističkih.
Momci željni slave i brze zarade
Na primer, upadljiv je podatak da se životna dob izvršioca i neposrednih pomagača u tim ubistvima, poslednjih godina kreće u nekom rasponu od 16 pa najkasnije do 25 godina ili ako treba da se zvuči knjiški u rasponu od starijih maloletnih lica pa do mlađih punoletnih osoba.
Radi se o mlađim izvršiocima kojima je najveći uspeh u prethodnoj kriminalnoj karijeri razbojništvo na trafici i učestvovanje u dogovorenim masovnim tučama, eventualno neki džoint i obavezno neka dugovanja, dok kao rezervni položaj imaju stan i hranu kod roditelja.
Momci željni slave i brze zarade. Devojke ogrezle u narkomaniju. I po modusu se vidi o kakvim je profesionalcima reč: strelci prilaze žrtvi sami, pucaju, i sa lica mesta se udaljavaju električnim trotinetom (gde može da se desi da im ispadne na primer kačket), biciklom ili taksijem. U pitanju je vrlo prosta i jeftina logistika, koja policiji ostavlja lak zadatak. Naročito ako policija vrši opservaciju i drži na merama lice koje je ubijeno i uhapsi izvršioca nakon dva minuta.
Organizator ne mari previše da li će izvršilac biti uhapšen. Njihov kontakt je isključivo posredan, ostvaruje se preko kriptovanih veza, tako da uhapšeni pucač ne zna ko mu traži da izvrši zadatak, pa samim tim i ne može da “namesti” nalogodavca u policiji nakon hapšenja
Čist amaterizam. Izvršilaca, ali ne i organizatora. Organizator, da se videti, i ne mari previše da li će izvršilac biti uhapšen. Njihov kontakt je isključivo posredan, ostvaruje se preko kriptovanih veza, tako da uhapšeni pucač ne zna ko mu traži da izvrši zadatak, pa samim tim i ne može da “namesti” nalogodavca u policiji nakon hapšenja. Takvi pucači se u žargonu zovu “kamikaze” i koriste se jednokratno, eventualno još koji put ako su imali sreću da pobegnu od hapšenja, ali ne i od identifikacije od strane policije.
Novac koji im je bio obećan kao nagrada za počinjeno ubistvo, dobro će im doći kasnije, isplaćuje se kroz troškove branilaca i uplatama za kantinu u istražnom zatvoru. Pretpostavljam da ima advokata kojima je ovo poznato a u filmovima, makar ono što sam ja gledao, postoji i advokat konsiljere ( ital. Consigliere), koji valjda kontroliše ceo tok suđenja. Ponekad se desi da budu uhapšeni i advokati ali je to baš retko i statistički zanemarljivo.
Još nisu došli po nas
Na kraju, kad se pogleda, krug je zatvoren a statistika je za policijske enciklopedije. Policija i Sud imaju rešeno delo – neposrednog izvršioca u zatvoru, mafija ima ubijenog neprijatelja, mlade ubice imaju ime u podzemlju, a njihovi roditelji dete u zatvoru sledećih 20 godina. Vuk sit, ovce na broju. I to je taj začarani krug, gde je u tom vrtlogu neko sustigao sopstveni rep i sad mu je totalno bezveze i da pusti, mada se vrti sve brže i brže.
Glavni javni tužilac je kao interesantan podatak mogao da navede i to da je uvideo da je Sektor unutrašnje kontrole pogrešio kada je podneo krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja, nekada jednom od načelnika SBPOK-a koji je sada pomoćnik načelnika UKP, te da je lično, svojim potpisom na službenoj belešci koja je u stvari obavezna instrukcija za postupajućeg tužioca, istog abolirao i uticao da mu se karijera nesmetano razvija.
Očekujem sledeću naslovnu stranu gde će prvi čovek Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da objasni narodu koliko je sada rešeno slučajeva u kojima su zapaljeni razni ugostiteljski objekti, automobili, splavovi, čamci u Beogradu i šta tu kaže statistika, da li smo prvi u regionu po uspešnosti ili nismo.
Možda bi valjalo prvo to rešiti, tu paljevinu, jer očigledno postoji mogućnost da se tužilac iz Valjeva, i svako od nas, nađe i u nekoj drugoj statistici. Dok mi gledamo. Jer ne dešava se nama. Još nisu došli po nas
Očekujem i da kao pravi profesionalac i dobar student Pravnog fakulteta pozove kolege tužioce da izađu na protest zato što je u Valjevu zapaljen automobil njihovog kolege tužioca koji je izašao u javnost i rekao da to povezuje sa predmetima u kojima je postupajući tužilac. Možda bi valjalo prvo to rešiti, tu paljevinu, jer očigledno postoji mogućnost da se tužilac iz Valjeva, i svako od nas, nađe i u nekoj drugoj statistici. Dok mi gledamo. Jer ne dešava se nama. Još nisu došli po nas.
