Energoprojekt holding, koji je 2017. imao devet zavisnih akcionarskih društava, mnoštvo kompanija u inostranstvu, pokretnu i nepokretnu imovinu vrednu više stotina miliona evra i više od 2.500 zaposlenih preuzeli su Napred razvoj u vlasništvu Dobroslava Bojovića i sa njim povezane firme GP Napred i Montinvest propertis, kao i Jopag iz Švajcarske. Preuzimanje je realizovano na osnovu nezakonitog rešenja Komisije za hartije od vrednosti iz 2017. i pored nastojanja tadašnjeg rukovodstva da to spreči svim raspoloživim pravnim sredstvima.
Tražeći pravdu, kao tadašnji generalni direktor sa izvršnim direktorom za pravne poslove Jovanom Nikčevićem, podneo sam privatne tužbe i tek posle skoro devet godina dočekali smo izvršnu presudu Upravnog suda Srbije. Njome je poništeno rešenje Komisije od 7. jula 2017, kojim je protivzakonito prihvaćena ponuda za preuzimanje Energoprojekt holdinga, a usledila je tek nakon presude Vrhovnog suda, kojom je uvažen naš zahtev i naloženo Upravnom sudu da ponovo odlučuje.
Prema toj izvršnoj presudi, „Komisija je dužna da sprovede ponovni postupak i odlučivanje, ali ovog puta po zakonu, uzimajući u obzir i ostale nezakonitosti koje su usledile kao posledica nezakonitog rešenja tokom preuzimanja“.
Sporno preuzimanje „na poček“, jedno po jedno zavisno društvo Energoprojekta
Komisija je, postupajući po prijavi Energoprojekt holdinga od 6. februara 2017, rešenjem od 16. juna, utvrdila zajedničko delovanje organizovane grupe pod rukovodstvom Bojovića, potvrdila da je bilo manipulacija na tržištu kapitala, utvrdila da su članovi grupe tokom postupka nadzora negirali zajedničko delovanje, te da su još 31. januara, po Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, morali da objave javnu ponudu za preuzimanje svih preostalih akcija. Umesto toga, nastavili su sa manipulacijama i tako stekli više od 1,2 miliona akcija Energoprojekt holdinga sa pravom glasa, kada to po zakonu nisu smeli, što im je kasnije omogućilo da diktiraju otkupne cene akcija.
U vreme najvećih ulaganja u izgradnju infrastrukturnih i energetskih projekata, poslovnu zgradu na elitnoj lokaciji novi vlasnik Energoprojekta izdaje za salon nameštaja i teretanu, dok jedno po jedno zavisno akcionarsko društvo odlaze u stečaj
Uprkos svemu tome, Komisija nije našla za shodno da po službenoj dužnosti pokrene krivične i druge postupke i poništi nezakonito sticanje akcija. Umesto toga, nezakonitim rešenjem omogućila je preuzimanje Energoprojekt holdinga po ceni koja je određena nedozvoljenim manipulacijama na tržištu kapitala, u transakcijama povezanih lica. Ta cena od 1.501 dinar bila je niža čak i od knjigovodstvene vrednosti akcija (1.761,4 dinara), kamoli od fer procenjene vrednosti, a najspornije što je kupcu omogućeno preuzimanje „na poček“, u delovima, jedno po jedno zavisno akcionarsko društvo.
Dunav dobrovoljni penzioni fond, u vlasništvu Republike Srbije, za samo 30 sekundi 31. januara 2017. prodao je na Beogradskoj berzi 3,69 odsto ili 374.868 akcija Energoprojekt holdinga Montinvest propertisu u vlasništvu Monting investa GMBH iz Austrije, dok je 2. februara švedski investicioni fond Ist kapital Balkan luks za svega jednu sekundu prodao 2,29 odsto ili 250.593 akcija švajcarskom Jopagu AG.
Manipulacije na tržištu kapitala i amnestija od krivične odgovornosti
Iz Jopaga su se u postupku nadzora najpre lažno izjašnjavali da nisu povezani sa organizovanom grupom, ali je dokazano da su oba kupca ovih akcija zajednički nastupali i da su povezani sa Bojovićem. I on je tokom postupka nadzora, koji je sprovela Komisija, ali i u javnim izjavama negirao umešanost u nedozvoljene manipulacije na tržištu kapitala, ali je analizom novčanih tokova, između ostalog, Komisija nesporno utvrdila da ne samo da je organizovana grupa povezana, već i da Bojović u njoj ima lidersku ulogu.
Nakon prinudne isplate preostalih malih akcionara novi vlasnik Dobroslav Bojović će samo od izgradnje i prodaje oko 500.000 kvadratnih metara na lokaciji Bloka 26 na Novom Beogradu ostvariti dobit od najmanje pola milijarde evra. Nazdravlje
Ovim oko šest miliona evra vrednim manipulacijama na tržištu kapitala i amnestijom organizovane grupe od krivične odgovornosti zbog nedozvoljenih radnji i nepoštovanja zakonskih obaveza, data su „krila“ da se preuzimanje sprovede na jedinstven način koji nije predviđen Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava – „deo po deo“.
Da je Komisija postupak preuzimanja dovela do apsurda potvrđuje i činjenica da se Narodna banka Srbije 5. jula, dakle pre nego što je Komisija odobrila ponudu za preuzimanje, izričito izjasnila da će Napred razvoj pre „potencijalnog preuzimanja Energoprojekt holdinga, u delu koji se odnosi na Energoprojekt Garant, morati da obezbedi suglasnost NBS“. Kako se to nije desilo, a do preuzimanja je ipak došlo, NBS je, odlučujući po naknadnom zahtevu, 18. avgusta, svojim rešenjem uskratila tu suglasnost, između ostalog, zbog „netransparentnosti kapitala kojim je izvršeno preuzimanje, poslovne reputacije i drugih nedostataka“ u zahtevu za saglasnost, koju joj je dostavio ponuđač Napred razvoj sa povezanim licima. Posledica ove akrobacije je prinudno otuđenje Energoprojekt Garanta, jednog od osiguravajućih društava koje je bilo primer dobrog poslovanja, u roku od tri meseca, po nalogu NBS.
Iz nezakonitosti u nezakonitost
Kao što se vidi, jedna nezakonitost vodila je nizu drugih. Fer vrednost za otkup akcija matičnog Energoprojekt holdinga i zavisnih društava utvrđivana je nepravilno. Umesto da prethodno pribavi saglasnost NBS, koja je izričito uskraćena, organizovanoj grupi je omogućeno da nakon preuzimanja prinudno proda Energoprojekt Garant ispod tržišne cene.
Kada novi vlasnik Energoprojekta postane kontroverzni biznismen Dobroslav Bojović, znamo da vreme spornih privatizacija još uvek nije iza nas
Dodatni problem je što su nakon nezakonitog preuzimanja novi vlasnici preuzeli i efektivno upravljanje zavisnim preduzećima sistema Energoprojekt, pa je deo obaveza Bojović ispunjavao tako što je Energoprojekt holding a. d. objavljivao ponude za preuzimanje i plaćao otkupnu cenu akcija zavisnih društava. Drugim rečima, Energoprojekt su kupovali sopstvenom imovinom Energoprojekta, a ne finansijskim sredstvima kupaca.
Novi vlasnik sada lako može zaraditi pola milijarde evra
Umesto da se, kao na uređenim tržištima kapitala, preuzimanja realizuju u najkraćim rokovima i manjinskim akcionarima isplati fer vrednost akcija koje su pošteno stekli u skladu sa zakonom, preuzimanje Energoprojekta traje godinama, uz obilje tužbi malih akcionara pred različitim sudovima zbog nakaradne i nezakonite privatizacije. Zbog toga su hiljade malih akcionara i njihovih porodica, kao i institucionalni akcionari, pretrpeli materijalnu štetu koju će neko morati da nadoknadi.
Izvršnom presudom Upravnog suda Srbije poništeno je rešenje Komisije za hartije od vrednosti od 7. jula 2017, kojim je protivzakonito prihvaćena ponuda za preuzimanje Energoprojekta i ona je dužna da sprovede ponovni postupak i odlučivanje, ali ovog puta po zakonu
Republika Srbija, u čijem se vlasništvu od 2001. nalazilo 34,58 odsto emitovanih akcija Energoprojekt holdinga, bila je „nemi“ posmatrač neprijateljskog preuzimanja. Iako svoje akcije 2017. nije prodala po ceni od 1.501 dinar, koju je nezakonitim rešenjem odredila Komisija za hartije od vrednosti, devet godina kasnije, 29. juna 2026. ih je prodala po ceni od svega 452,52 dinara po akciji?!
Čime su se donosioci odluka rukovodili kada su odlučivali o interesima države kao akcionara u čijem vlasništvu se nalazila jedna trećina Energoprojekta nije poznato, ali sasvim je sigurno da će ostali, manjinski akcionari, nastaviti da traže zadovoljenje pravde i sankcionisanje svih dokazanih nezakonitosti.
Na kraju, o tome gde je Energoprojekt doveo novi vlasnik, dovoljno govori to što se u vreme kada domaće tržište karakteriše nezapamćeni nivo ulaganja u izgradnju infrastrukturnih i energetskih projekata, poslovna zgrada na elitnoj lokaciji u Novom Beogradu koristi za izdavanje prostora za salon nameštaja i teretanu, dok jedno po jedno zavisno akcionarsko društvo odlaze u stečaj.
Manipulacijama na tržištu kapitala vrednim oko šest miliona evra i amnestijom od krivične odgovornosti, organizovanoj grupi data su „krila“ da preuzimanje sprovede na jedinstven način koji nije predviđen zakonom – „deo po deo“, jedno po jedno zavisno društvo Energoprojekta
Poslovne aktivnosti na domaćem i inostranim tržištima su drastično pale, zaposlenih je tek nekoliko stotina, prihodi su mnogo manji nego pre preuzimanja, nema dividende. Nekada, u svetskim razmerama moćna inženjering i izvođačka firma polako, ali sigurno postaje graditelj stambenih kvadrata. Novom vlasniku, Dobroslavu Bojoviću, nakon prinudne isplate preostalih malih akcionara, samo izgradnja i prodaja poslovno-stambenog kompleksa od oko 500.000 kvadratnih metara na lokaciji Bloka 26 na Novom Beogradu doneće dobit od najmanje pola milijarde evra. Tome bi trebalo dodati i moguću prodaju nekretnina Energoprojekta u Moskvi, Londonu, Kampali, Lusaki, Akri, Limi, Zimbabveu… Nazdravlje!
Delovi studije iz 2017. koju je pre preuzimanja objavilo tadašnje rukovodstvo Energoprojekta:
